Simbolično u dva sata i šest minuta kod spomenika „Zašto“ održana je komemoracija „Sećanje na nedužne“, medijske radnike RTS-a koji su 23.aprila 1999.godine u bombaškom napadu NATO-a izgubili živote.
Na odeljenju pedijatrije hospitalizovana je kovid pozitivna beba, a na odeljenju ginekologije dve trudnice sa pozitivnim PCR nalazom, saoptio je radni tim za praćenje širenja korona virusa. Tokom protekla 24 časa na kovid odeljenjima preminula su dva pacijenta.
„Kada bi u svakom selu bila po jedna domaća mini fabrika, kroz kontinuirano osavremenjavanje proizvodnje, srpska sela bi oživela“, istakao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović nakon obilaska seoskih domaćinstava na teritoriji našeg grada, u kojima mladi, uglavnom zahvaljujući subvencijama, svoju proizvodnju proširuju i zapošljavaju sve veči broj radnika.
Dan Vojske Srbije 23. april ustanovljen je u znak sećanja na dan kada je 1815. godine podignut Drugi srpski ustanak. Pripadnici Gardijske brigade izveli su na Kalemegdanu, počasnu paljbu sa deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa povodom Dana Vojske Srbije.
Ples doprinosi fizičkom vaspitanju i skladno deluje na čulo sluha, vida i dodira. Vidno pomaže telesnom razvitku tela i duha. Disciplinuje se pažnja, nagoni na razmišljanje, ples vaspitava strpljenju, istrajnosti a naročito samopouzdanju. Jovan Ilić i Jana Lukić plesom se bave godinama, i on je, kako kažu, postao njihov način življenja. Zajedno, kao par, treniraju već četiri godine.
“Trener nas je gledao kako treniramo, ja sam bila malo viša od svog partnera, zato je odlučio da me spoji sa Jovanom”, kaže Jana, a Jovan dodaje:”Osvojili smo Kup Srbije, bili smo šesti na državnom prvenstvu u latino, standard I kombinaciji deset plesova. Imamo I dosta medalja sa raznih međunarodnih takmičenja”.
Na pitanje koliko je vremena bilo potrebno da se ostvare željeni razultati, oboje su saglasni da se samo redovnim treningom postižu ciljevi.
“Veoma dugo treniramo a poslednjih meseci sve intenzivnije, upravo da bismo postigli što bolje rezultate” kaže ova mlada plesačica.
“Već deset godina treniram I ne pamtim kada sam imao slobodan petak ili neko vreme za izlazak. Jednostavno, uvek mi je trening preči od tih stvari”, govori Ilić.
Luna je plesna škola koja veruje da je ples najlepši način sporazumevanja među ljudima i istovremeno jezik koji je razumljiv u celom svetu. Ples je osnovna ljudska potreba za druženjem, ujedno posebna vrsta relaksacije i odmora.
“Kao klub se trudimo I preko treninga I rada sa decom da non stop napredujemo, da deca dobiju od plesnih treninga pa sve nadalje ono najbolje, treneri se edukuju. Mnogo generacija je prošlo kroz naš klub, hiljade I hiljade I dece I roditelja. Sad se već upisuju deca onih koji su kao mali plesali kod nas I to je izuzetno lepo. Lepo je da imamo tradiciju I da nam se svi ti ljudi vraćaju I da sa puno poverenja svoju decu puštaju kod nas I to je ono što je nas kao klub održalo u ovom gradu I mislim da već imamo zapaženo ime. “Luna” je institucija što se plesnog sveta tiče, u gradu svakako, ali I na republičkom niovu pošto smo jedan od osnivača Plesnog saveza Srbije, od toga da učestvujemo u samom savezu do toga da naši takmičari redovno izlaze na takmičenja, gde maksimalno podržavmo kako ples kao sport, tako I plesni savez Srbije”, priča nam Darko Vujaković, trener u plesnom klubu „Luna“.
Neretko ćete čuti da su uspešni sportisti i odlični đaci. Takvi su i Jana i Jovan, a oni najbolje znaju koliko je odricanja potrebno da bi se postigli rezultati, tim pre što svake večeri imaju veoma iscrpljujuće treninge. Njihov ples i van takmičenja, kažu, ostavlja bez daha.
“Svaki put kada odemo na neki rođendan, pogotovu dok smo bili mlaši, ali I sada, uvek nas mole da plešemo”, kaže Jovan. “Uvek nam puste muziku, baš na svakom rođendanu ili proslavi”, priča Jana I dodaje da su nastavnici u školi puni razumevanja kada zbog takmičenja izostaju sa nastave. “Razredna I svi nastavnici imaju razumevanja I uvek nam opravdaju časove I bodre nas da idemo dalje I osvajamo što bolje rezultate”, ističe Jana.
Teški pa čak i u nekom periodu onemogućeni uslovi rada i treniranja, mlade sportske plesače iz našeg grada nisu sprečili da se bore i postignu značajne uspehe. U grad na Moravi doneli su medalje i pehare sa Državnog prvenstva i Kupa Srbije u sportskom plesu.
“Trenirali smo kada je to bilo dozvoljeno, mi smo se zaista trudili da ispoštujemo svaku epidemiološku meru. I danas je tako, tu je alkohol, konstantna dezinfekcija pre I nakon treninga svake grupe, smanjen broj takmičara u istom momentu. Negde smo imali I želju I potrebu, a moram priznati I pritisak roditelja da deca ipak treniraju, da ne sede kući kad god je to bilo moguće. Što se tiče napretka tokom prethodne godine, ja sam mislio da će biti generalno loš. Međutim, ispostavilo se da smo mi imali, zbog kompletnog školstva koje je tokom pandemije drugačije uređeno, više vremena za treninge, a samim tim su deca opuštenija bila na probama”, ističe Vujaković.
Treneri plesnog kluba Luna potrudili su se da održe i online časove, jer za ovaj sport nije dovoljno samo plesati, već i kontinuirano raditi na kondiciji.
“Imali smo online treninge, preko Zoom-a, tu smo konstantno trenirali za vreme pandemije. Nakon toga, kada se situacija sa korona virusom popravila, ušli smo u salu I krenuli da treniramo, a imali smo I privatne časove gde smo samo nas dvoje I tener bili u sali”, kaže nam Jana.
“Zbog pandemije, sa jedne strane, nismo mogli da imamo grupne treninge, ali naš sport se ne svodi samo na treninge u sali, već I na rad od kuće, na rad na otvorenom gde obavljamo kondicione treninge”, ističe Jovan Ilić.
Raduju se, kažu, svakom novom treningu, novim prijateljima i druženju sa njima. Umesto stresa, više plesa, parola je plesnog kluba Luna u kome su na hiljade vrsnih plesača zaigrali svoje prve plesne korake.
Vuk Đurić, muralista, u ateljeu u Ulici Dragoslava Kovačevića Kudra, koji deli sa svojom koleginicom Olgicom Terzić, pričao nam je o svojim počecima, načinima stvaranja I izazovima. Kao i većina muralista i on je počeo sa grafitima. Pre više od 15 godina, posmatrao je Gorana Kovačića Locka, prvog crtača grafita u Čačku, a onda poželeo da i sam oseti kako izgleda. Godine 2005. stao je pred prvi zid, sa već smišljenim pseudonimom Endo.
– Radio sam sa drugarima na jednoj zgradi preko puta OŠ „Milica Pavlović“, u kojoj smo učili. Potrošili smo mnogo više boja nego što je trebalo. Iako smo se plašili kako će ispasti, bili smo zadovoljni. Taj grafit i danas postoji i verovatno ću ga ponovo osvežiti – priča Vuk.
Radio je već u mnogim gradovima Srbije, ali Njegov potpis je i na muralima širom Evrope, u Cirihu, Berlinu, Sarajevu, u gradovima Francuske, Rumunije, Hrvatske, i postoje razlike.
– U Srbiji je lakše raditi što se tiče dozvola, jer dovoljan je dogovor sa vlasnicima, koji često žele da na taj način prekriju poruke mržnje ili da svom objektu daju poseban izgled. Napolju je to drugačije, jer se dozvole teže dobijaju. Obično gradske vlasti odrede jedan kvart u kome muralisti mogu da slikaju. U tim gradovima oni prekreče svoj rad i slikaju nanovo na istom zidu – prenosi Endo neka iskustva iz sveta.
Muralistima je uglavnom izazov je sama površina, jer su to ponekad zidovi visine i do 20 metara. Potreban je dobar osećaj za proporciju. Završio je prištinski Fakultet umetnosti u Zvečanu i studije su, smatra on, doprinele da mnogo više i raznovrsnije stvara, ne samo murale. Sve tehnike koje je naučio na fakultetu, dobro su mu došle i za razvijanje osobenog stila. Slobodniji izraz više koristi u crtežu i na slikama, nego na zidovima.
– I kod murala, kao i u svakoj drugoj umetnosti, najvažnija je komunikacija sa posmatračem. Ako delo uspe da izazove bilo kakvu emociju u posmatraču, postigao sam to što sam hteo. Murali jesu velike površine, vidljiviji su. Ali, to samo po sebi ne znači ništa, ako nema komunikacije sa posmatračem i ne nosi pečat autora, čak i kada on nije potpisan – objašnjava Vuk Đurić,.
Murali su umetnost „preselili“ iz galerija i izložbenih prostora na ulice, u prolaze, u javni prostor. Mnogi umetnici koji su ranije slikali samo u ateljeima, počeli su da oslikavaju i zidove. A i Vuk ima želje za još neke zidove u Čačku.
Tri solitera na Keju, soliteri u Nemanjinoj i čačanski silosi, površine su koje bi želeo da oslika. Ti veliki zidovi ne bi mogli da se rade brzo, zahtevali bi angažovanje više umetnika, lift ili užad… Ali, takvi murali Čačak bi približili većim gradovima, u kojima su baš silosi sve atraktivniji za ovu umetnost
Kako ističe Dušan Radojević, koordinator radne grupe za izradu Lokalnog akcionog plana za mlade za period od 2020. do 2023. godine, a sada već i član Republičkog parlamenta, ovaj strateški dokument predstavlja odličan okvir za unapređenje uslova u kojima mladi žive u Čačku. On jasno definiše potrebe i prioritete mladih, ali ujedno i korake, odnosno mere za unapređenje uslova u kojima žive. U njemu se mladi prepoznaju kao aktivni partneri u svim sferama života, a ne kao puki posmatrači.
– Lokalni akcioni plan definiše karijerne info-centre, gde će mladi imati mogućnost da pre upisa na fakultet obave razgovore sa ljudima koji se bave određenim strukama, kako bi napravili najbolji mogući izbor. Akcioni plan prepoznaje informisanost mladih kao jedan od bitnijih problema, što se može rešiti osnivanjem omladinskog parlamenta u Skupštini grada. U planu je da skupštinskim zasedanjima u narednom periodu prisustvuju po dva predstavnika Kancelarije za mlade, naravno bez prava glasa, koji su zainteresovani za teme koje se nalaze na dnevnom redu. Ovo su samo neke od novina u Lokalnom akcionom planu za mlade – ističe Radojević.
Kako navodi Radojević, Čačku su ranije nedostajale institucije koje bi se bavile mladima, kao što su Kancelarija za mlade, Omladinski klub, Naučno-tehnološki park i slično.
– Zahvaljujući koracima koji su definisani u prethodnoj strategiji, danas Čačak ima Kancelariju za mlade, umrežene učeničke parlamente u srednjim školima, Naučno-tehnološki park (NTP) na prostoru nekadašnjeg „Cera“, najmodernije opremljen, gde mladi ljudi sa svojim inovativnim idejama mogu doći do zaposlenja… Tu su i mere aktivne politike zapošljavanja, koje su prethodnih godina dale odlične rezultate. Mladi danas imaju mogućnost da stručnu praksu obavljaju, osim kod privatnika, i u javnim ustanovama i preduzećima. Mogu da pokrenu i sopstveni biznis i za to dobiju subvencije. Čačak je postao grad velikih investicija i moderno opremljenih industrijskih zona, u kojima se otvaraju novi proizvodni pogoni. Izgradnjom modernih saobraćajnica i otvaranjem aerodroma „Morava“ za civilni saobraćaj stekli su se uslovi za brži privredni razvoj čačanskog kraja, koji će sobom doneti više radnih mesta i bolji životni standard građana. U novom Lokalnom akcionom planu za mlade predvideli smo i određene mere za unapređenje zdravlja dece i omladine i popularisanje zdravih stilova života. Mladi Čačani danas imaju bolje uslove za sport i rekreaciju – atletsku stazu, dobre sportske terene, teretane na otvorenom… Bez obzira na ostvarene pomake u svim oblastima života, zapošljavanje, zdravlje, bezbednost, informisanje i obrazovanje su definisani u novom Akcionom planu za mlade kao prioriteti i u naredne tri godine – objašnjava Radojević.
Radojević podseća da mladi Čačani danas imaju bolje uslove za sport i rekreaciju – atletsku stazu, dobre sportske terene, kao i teretane na otvorenom.
Kako to obično i biva mnogi uspešni mladi domaćini u Srbiji postaju to zahvaljujući nasleđu i tradiciji, pa tako i braća Vlade i Rade Veličković iz Zablaća. Da ništa nije teško, da može da se radi i privređuje, ako se hoće, dokaz je ovo osmočlano domaćinstvo. Rada, po dedu i ocu zovu Žipin.
Ovih dana vredni povrtari završavaju sa sečom kupusa. Braća Vlade i Rade Veličković uglavnom su ovogodišnji bogat rod, kako kupusa, tako i krompira smestili u skladišta. Od proizvedenih 50 vagona povrća, ovi mladi ljudi do sada su plasirali 15 vagona. Kako kaže Rade, zbog epidemije sve je stalo, nema potražnje, a i cena svakodnevno pada, zbog čega i nisu žurili sa sečom kupusa, koji sa njive lageruju u savrememo skladište sa kontrolisanom temperaturom, kapaciteta do 22 vagona.
– Bila je solidna godina, bilo je padavina, nismo mnogo kupus ni zalivali, ali imamo problem sa plasmanom. Ne možemo lako da ga prodamo, stavljamo ga u hladnjaču i čekamo zimu – kaže Rade. VU skladišu je i krompir Veličkovića, čeka se na prodaju tokom zime ili proleća.
Ova vredna porodica mladih ljudi ne bavi se samo povrtarstvom, već da bi opstali, nastavili su tradiciju, pa su jedni od retkih koji u Zablaću, poznatom povrtarskom kraju gaje i stoku i predaju mleko. Na 13 hektara zemlje uglavnom proizvode kupus i krompir, a na pet hektara, koliko uzimaju u zakup gaje žitarice i detelinu.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika Stefana Dečanskog. U narodu se praznik naziva Mratindan.
Kancelarija za mlade iz Čačka relizuje projekat „Poljoprivreda je spremna za inovacije“ odnosno Agri projekat. Kako objašnjavaju iz KZM Čačak projekat je u cilju osnaživanja mladih da koriste poljoprivredu kao pokretač ekonomskog razvoja zajednice, kako bi se povećala zapošljavanja mladih, koji su zainteresovanih da se bave poljoprivredom u ruralnim područijima Čačka.
-Ideja je da se mladima omogući sticanje veština kroz razvoj prilagođenih savetodavnih ciljanih mera. Na taj način će mladi moći da razviju ideje za poljoprivredne kompanije, koje se oslanjaju na lokalne resurse – istakla je Marijana Petronijević, koordinatorka KZM Čačak.
Svrha projekta zapravo je osnaživanje mladih da se posvete ličnim idejama koje imaju za ekonomski razvoj zajednice, atiču se poljoprivrede. Na taj način oni bi i „vratili život“ ruralnim područijima na teritoriji našeg grada. Svedoci smo, nažalost, da mladi odlaze sa sela i u njeima ostaje starija populacija.
– Pozivamo sve osobe od 19 do 35 godina da se prijave za naš projekat. Očekuju ih radionice na različite teme iz oblasti poljoprivrede, kao što su „Kako do sredstava za poljoprivrednu proizvodnju“, „Organizacija proizvodnje“ , „Organska proizvodnja i mladi poljoprivrednici“- navodi Marijana Petronijević.
Uz radionece, sve mlade koji se prijave, očekuje i organizovana poseta Institutu za voćarstvo, kao i uspešnim poljoprivrednim gazdinstvima u Moravičkom okrugu.
