Mese??na Arhiva: децембар 2025

Западна Морава, са својим препознатљивим меандрима и комплексом језера представља најважнију хидролошку компоненту подручја. Овчарско-кабларска клисура обухвата 14 км речног тока Западне Мораве. Преграђивањем тока Западне Мораве са две бетонске бране настала су акумулациона језера Међувршје и језеро Овчар. У водама заштићеног подручја евидентирано је 34 врсте риба из 9 породица. Од укупног броја регистрованих врста, њих 28 спада у изворну фауну риба овог подручја, док је 6 врста интродуковано (sivi tolstolobik, babuška, amur, amurski čebačok, sunčica, američki somić). Ова језера су од вајкада позната као атрактивна места за риболов и богата су пре свега шаранским врстама риба. Најзаступљени шаранске рибе су: шаран, бабушка, деверика, скобаљ и друге. Поточна пастрмка присутна је у заштићеном подручју једино у Бањском потоку. Овај водоток, дужине 5 км, је у 2012. години порибљен са млађи пастрмке и уведен је посебан мониторинг како би се осигурао опстанак ове врсте на подручју Овчарско-кабларске клисуре.

Врсте чије су популације раније биле бројне и широко распрострањене у водама клисуре, а данас су присутне само у траговима или су у потпуности ишчезле су: лињак (Тинца тинца), црвенперка (Scardinius erythrophthalmus), велики вретенар (Zingelzingel) и манић (Lota lota). Крајем двадесетог века, интензивним риболовом, неадекватним порибљавањем и променом услова животне средине значајно су поремећени еколошки односи у водама Овчарско-кабларске клисуре, што је и довело до опадања бројности и нестанка ових риба. Лињак и велики вретенар су угрожене и строго заштићене врсте у Србији, за које су потребни посебни програми заштите ради осигуравања њиховог опстанака.

На подручју Овчарско-кабларске клисуре живи око 40 врста сисара. Све врсте имају велики еколошки, биогенетски, фаунистички, научни, ловни и други значај. Са аспекта заштите посебно су значајне врсте од међународног и националног значаја. Најзначајнији представник ове животињске групе, са аспекта међународне и националне заштите, је свакако видра (Lutra lutra), која је угрожена врста широм Европе. Највећи угрожавајући фактор по ову врсту представља нарушавање и нестанак одговарајућег станишта, па се као најбоља мера заштите предлаже образовање посебних подручја за заштиту. Спровођењем одговарајућих мера заштите у Овчарско-кабларској клисури створени су услови за опстанак видре на овом подручју. Такође у групу врста, којима је неопходна заштита њихових станишта, спада и велики (Rhinolophus ferrumequinum) и мали (Rhinolophus hipposideros) потковичар, дугоухи вечерњак (Myotis bechsteinii) и велики мишоухи вечерњак (Myotis myotis).

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Дивља мачка (Felidž silvestris) је једна од најређих и најугроженијих врста сисара и једина врста из породице мачака која насељава ово подручје. Ова, некада бројна и широко распрострањена врста, је услед неконтролисаног изловљавања изчезла из фауне многих крајева Србије. Захваљујући потпуне забране лова у заштићеном подручју, ова тајновита животиња и даље краси фауну Овчарско-кабларске клисуре.

Фауну гмизаваца краси 4 врсте гуштера и 5 врста змија и 2 врсте корњача. Једина отровница овог подручја је поскок (Vipera ammodytes), који је иначе и најотровнија врста змија у Европи. Поскок је нарочито бројан на осунчаним каменитим падинама и сипарима Каблара, док је са овчарске стране клисуре малобројан. Најзначајније врсте у фауни гмизаваца са аспекта заштите су шумска корњача (Testudo hermanni) и барска корњача (Emys orbicularis). Обе врсте су значајно угрожене широм Европе и захтевају посебну заштиту станишта одређивањем и одрживим управљањем посебних подручја под заштитом (Special Areas of Conservation). Једна од интересантнијих врста гуштера овог подручја је кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii). Ова скровита врста гуштера има веома редуковане екстремитете које скоро и не користи, тако да се креће змијоликим покретима тела. Активан је у сумрак и главна храна су му исекти и ситни пужеви.

Водоземци су најмалобројнија група кичмењака у фауни Овчарско-кабларске клисуре. До сада је регистровано 9 врста, од којих су најзачајније са европског и националног аспекта заштите алпски мрмољак (Ichtyosaura alpestris) и жутотрби мукач (Bombina bombina). Обе врсте имају сличне станишне захтеве. Живе у шумским екосистемима и користе привремене баре и водене базене за размножавање.

Птице су најзначајнија животињска група подручја Овчарско-кабларске клисуре. Богатство птичијег света условљено је низом еколошких услова, од којих је један од најважнијих релативно добра очуваност разноврсних станишта. По свом значају посебно се истичу разноврсна шумска станишта, стене и литице. Такође, од великог значаја су водена станишта, нарочито током миграције и периода зимовања за бројне врсте птица.

ОКК је на основу богатства фауне птица препозната као међународно значајно подручје за птице, тј. ИБА (Important Bird Area) подручје. Пружа уточиште ретким и угроженим врстама птица, тј. врста које имају неповољан статус заштите у Европи а којима се главница популације налази изван Европе. Самим тим, део је еколошке мреже Републике Србије и увршћена у програм Натура 2000, која чини окосницу Европске Уније ка очувању природе и биолошке разноврсности.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Површина ИБА обухвата 6, 174 ха заштићеног подручја. У Овчарско-кабларској клисури до сада је забележено присуство 160 врста птица. Укупан број познатих гнездарица је 101, док савремена фауна птица Овчарско-кабларске клисуре броји 98 врста. Са аспекта заштите, најзначајније врсте птица гнездарица Овчарско-кабларске клисуре су: прдавац (Credž credž), сива жуна (Picus viridis), црна жуна (Dryocopus martius), зелена жуна (Picus viridis), сиви соко (Falco peregrinus), осичар (Pernis apivorus), буљина (Bubo bubo). Посебном пажњом плени сиви соко, најбржи ловац међу птицама грабљивицама, чији је последњи пар на територији Чачка је опстао управо овде. Некада знатно бројнији, сиви соко је последњих 10 година све више прогањан од стране човека, што је довело рапидног опадања његове бројности широм Србије. Тако се популација у Чачку од 4 пара свела на свега један пар, који и даље опстаје у Овчарско-Кабларској клисури. Главни плен сивог сокола су голубови, које лови искључиво у лету, окомито се обрушавајући са великих висина. То га чини посебно омраженим од стране голубара, чије прогањање представља највећи фактор угрожености за ову врсту. Током јесењег периода, када је миграција птица у пуном јеку, као и зимског периода, у Овчарско-кабларској клисури се могу посматрати бројне несвакидашње врсте птица које нису део локалне фауне птица. Црна рода (Ciconia nogra), белорепан (Haliaeetus albicilla), велики лабуд (Cygnus cygnus).

Највећу површину чине шуме и шумска земљишта. Са својом разноврсном вегетацијом представља прави „музеј у природи“, у коме су присутне вишеструке комбинације заједничког живота биолошки различитих врста дрвећа. Наизраженији појас шума у клисури је храстов појас, унутар ког су очуване термофилне шумске заједнице. То су површине под шумом храстова сладуна и цера (Quercetum cerris-carpinetosum orientalis). На кречњацима у истом појасу као основни тип се јављашума цера и граба (Quercetum cerris-carpinetosum orientalis). На гребенима и међудолинским косама срећемо китњакову шуму типа: Qуерцетум петраеа, а у увалама и на стрмим осојним странама брдску букову шуму (Fagetum submontanum). На већим надморским висинама, изнад 800 м, брдска букова шума прелази у планинску (Fagetum moesiacae montanum). Као и у већини клисура Србије и овде је карактеристична појава инверзије вегетације: у нижим деловима налазе се мезофилније а у највишим, термофилнији типови шума. Изузетна пример ове појаве је и добро очувана реликтна заједница јавора, граба и букве (Aceri-Ostryo-Fagetum). Повећана влага ваздуха и укупна заклоњеност у кречњачким увалама, кроз које протичу бројни потоци, су омогућили бујан развитак вегетације са мноштвом дрвенастих врста.

Једна од главних одлика клисура, па и ове, је да су оне рефугијуми ретке и реликтне флоре и вегетације. У групу реликтних заједница изузетно важно место заузимају остаци шуме црног бора, који се налазе на окомитим кречњачким стенама Овчара на око 900 м.н.в. Бежећи од конкуренције других врста, црни бор је на кречњачкој литици очувао своје природно станиште. Унутар клисуре, одмах испод стрмих кречњачких литица и гребена планине Каблар, очувала се још једна реликтна биљна заједница са специфичном фитоклимом и земљиштем под називом Русци ацулеати-Qуерцетум миџтум, где се у приземном спрату јавља кострика (Ruscus aculeatus).

Најважније за ову клисуру, било да се ради о изданачким шумама, или о шибљачким формацијама, у храстовом или прелазном храстово-буковом појасу је присуство реликтних врста из периода терцијара као што су: црни граб (Ostrya carpinifolia), цер (Quercus cerris), храст китњак (Quercus petraeae), црни јасен (Fradžinus ornus), клен (Acer campestre), ситнилисна липа (Tilia parvifolia), руј (Cotinus coggygria), дрен (Цорнус мас), калина (Ligustrum vulgare), павит (Clematis vitalba), курика (Evonymus verrucosa) и друге, тако да у националном оквиру има великог значаја као рефугијално станиште ретких и реликтних биљних врста и доприноси очувању и повећању генетског, специјског и екосистемског диверзитета.

Овчарско-кабларска клисура представља једно од ретких места у Србији где се може срести велики број врста дивљих орхидеја. До сада је познато 19 врста које красе флору клисуре. Неке од најпознатијих врста су каћунак (Orchis morio) , каћун (Orchis simia), мачково уво (Ophris cornuta), пчелица (Orchis apifera) и друге.

Боравак у Овчар Бањи може да буде веома садржајан, а смештај се може обезбедити у неколико приватних кућа и туристичко-угоститељских објеката који се налазе у центру бање. Међу њима се свакако издваја Wellness центар “Каблар” који поред лепих и комфорних соба у понуди има и различите wellness садржаје као и базен са термо-минералном водом. Ресторан “Дом” на обали реке, има у понуди поред гастрономских специјалитета и квалиетан смештај, али и лепо уређену обалу у амбијенту у коме гости свих узраста могу да проведу пријатне тренутке.

Поред извора термо-минералне воде, природа је Овчар Бању подарила реком и језерима на чијим облама уживају спортисти рекреативци, али и истински љубитељи природе. На подручју Овчарско-кабларске клисуре налазе се уређене риболовне стазе, тако да постоје добри услови за бављењем спортским риболовом. Обележеним планинарским стазама, стиже се до манастира у којима се пролналази духовни мир и ужива у погледу на природу, обрисе шумовитих планина, реку Западну Мораву. Можда ће ипак највећи утисак на госта оставити несвакидашњи призор са врха планине Каблар – меандри реке Западне Мораве и град Чачак у даљини.

У централном делу Овчарско-кабларске клисуре, у Овчар Бањи, у предивном природном окружењу налази се Природњачки центар. У Природњачком центру се налази изложбена поставка експоната врста које су карактеристичне за ПИО „Овчарско-кабларска клисура“ и која је реализована у сарадњи са Природњачким музејом у Београду. Експонати представљају примерке појединих врста кичмењака – риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара које живе у Овчарско-кабларској клисури. Посетиоци Природњачког центра имају прилику да се информишу о туристичкој понуди и купе сувенире са мотивима ПИО „Овчарско-кабларска клисура“. У Природњачком центру се налази простор намењен за организовање едукативних садржаја, радионица и презентација. Током летњих месеци, у Овчар Бањи се организују концерти, представе, духовне вечери, ликовне колоније, спортски догађаји међу којима су најатрактивнији регата, пливачки маратон и велика планинска трка.

У срцу Овчарско-кабларске клисуре, окружена зеленилом пространих шумских комплекса извире термо-минерална вода Овчар Бање. Овај скривени бисер природе налази се на 17. километру од Чачка на путу ка Златибору, односно регији Западна Србиија (М5). Смештена је у омањем морфотектонском проширењу, на ушћу Бањског потока у Западну Мораву, на надморској висини од 278 м. Поред термо-минералних извора који се користе у терапији, ова бања је јединствена у Србији јер се налази у пределу изузетних одлика, окружена реком, језерима и непрегледним зеленилом планина Овчар(985) и Каблар (885).

Постоје сведочанства да су воде Овчар бање коришћене за лечење људи од римског времена, преко средњовековног и турског периода до стварања нове српске државе у XIX веку.Овчар бања је 29. децембра 2011. године и званично добила статус бање, што је од великог значаја за даљи развој. Посебну хидрографску осообеност представљају термалне воде у Овчар Бањи 35-38 °C. Вода је хомеотерма, слабо сумпоровита. Лековите компоненте минералне воде су макроелементи – калцијум и натријум; и микроелементи – калијум литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор.

Гости бање којима је потребна терапија или превентивни преглед, на услузи имају и стручно медицинско особље у оквиру Амбуланте за физикалну медицину и рехабилитацију „Бања лек“. Вода погодује лечењу неколико индикованих обољења: реуматских, дегенеративних промена (спондилоза и артритис), спортских повреда, кожних обољења.

Овде је на малом простору сконцентрисано десет манастира из средњег века познатих као “Српска Света Гора”. Манастири Овчарско-кабларске клисуре чувају духовно и уметничко богатство стварано вековима на овим просторима. Посетом манастира, гости Овчар Бање могу да се упознају са историјом српског народа, вредним културно-историјском наслеђем и лепотама манастира Никоље, Преображење и Благовештење који се налазе у самој бањи, али и у осталим манастирима на падинама планина Овчар и Каблар.

Пешачење стазом здравља од Чачка до Парменца,   а затим пељае на врх Кабклара, за активисткињу еколошко-географског друштва из Чачка, Милицу Петровић, било је непроцењиво искуство. Такође, она се посебно сећа пешачења на Еко фесту који се сваке године одржава поводом обележаваа Светског дана заштите животне средине.

-„Кроз тај Еко фест смо морали да научимо нешто више о проблемима Града и да идемо припремљени. Тада смо пуно научили о начем окружењу и имали смо прилику да проширимо своја знања“, каже Милица.

Кроз учешће у акцијама еколошко-географског друштва Чачак, Немања Сарић је сазнао колико је богата флора и фауна у заштићеном подручју овчарско-кабларске клисуре.Али и урбаног дела града.

– „Имамо ретку биљну врсту која се зове ендемски звончац који се налази у околини манастира Никоље и као таква ова биљка се налази на листи заштићених.“ Додаје Никола.

Председник еколошко-географског Друштва Чачак, Горан Шипетић каже да у остваривањњу својих циљева примењујњ метод неформалног образоваа.

„Током редовне наставе и ограниченог времена, часови географије и биологије су углавном у складу са наставним планом и програмом али нема простора да се изаће на терен и да се у природи бави одређеним темама. „

Ово Друштво је основано на иницијативу професора географије Владана Ницовића и Горана Шипетића далеке 200. године а до сада успешно јеј реализовано преко 1000 акција и различитих пројеката које финансира Град Чачак и ресорна Министарсва. Оно што је важно рећи, напомиље професор Шипетић је да се Друштво базира само на локалне изазове јер ту виде највише прилике да ссе нешто позитивно допринесе. Тако су рашчистили неколико дивљих депонија, пошумљавали околину Чачка, промовисање овчарско-кабларске клисуре и слично. Друштво је сарађивало са преко 40 партнера у реализацији пројеката а у акцијама је учествовали преко 700 ученика ссредих школа.

Анета Петровић, професор, ссматра да је пресудно било учешће на Еко фесту где су ученици из прве руке могли да осете природу и сазнају нешто чега нема ни у уџбеницима.

„Наша улога је била да образујемо мрежу усстанова које ће се заједнички бавити темом екологије и заштите животне средине.“

Неки од најзначајнијих пројекта били су „Едукативна стаза Каблар“, „Санација и рекултивизација дивљих депонија на стазама здравља“, „Каква блага чува овчарско-кабларска клисура“.

За више од две деценије колико постоји друштво љубитеља птица и природе Сове на опрезу из Чачка, не могу се избројати активности које су чланови овог необичног удружења спровели у дело. Од посматрања птица, њиховог збриавања, проучавања, пописа птица водених станишта, прављења кућица за птице и гнезда за роде… Један од приоритета овог еколошког Удружења је мотивација младих како би се што више укључили у пројекте заштите животне средине.

„Према чланским картама имамо негде око 300 чланова, углавном деце основних и средњих школа који не плаћају чланарину а бенефите које добијају су безгранични. Ми сараћујемо са професорима биологије и географије  и уз њихову помоћ реализујемо бројне активности“ каже Зорај Рајчић, председник Друштва љубитеља птица и природе Сове на опрезу.

Европски викенд посматрања птица је акција на коју су чланови овог Друштва посебно поносни. Почетком октобра сваке године, преко 300 учесника у овчарско-кабларској клисури посматра птице, учи о новим врстама и њиховим особеностима, повећава свест о важности очувања природе и птица као једног од најважнијих карика у ланцу  исхране у природи.

„Када смо се сликали на крају акције, а на слици је било неколико стотина учесника, та слика је обишла свет јер је то део Европксе акције и проглашена је је за најмасовнију од свих акција које су се тог дана одржавале у сваком кутку Европе“, додаје Рајичић.

У новембру или у децембру, одвија се друга најзначајнија акција овог Друштва а то јер Ноћ сова.

„Предавања о совама, изложбе на тему сова, пишу се литерарни радови а кључ нам је анализа исхране сова на овом подручју“, каже он.

Сваке године учествују у акцији обележавања и прстеновања птица у нашем крају а један од најзначајнијих пројеката је и „Опланети се, рециклирај“ када су поделили преко 25 хиљада флајера на тему рециклаже.

КЛИСУРА ДАР ОД БОГА И ПРИРОДЕ

У августу 2021. године на снагу је ступила нова Уредба Владе Србије којом је заштићено подручје Овчарско-кабларске клисуре проширено на 4.910 хектара. Тиме је добијен и нови режим заштите. Уредбом Владе Републике Србије из 2000. те године Овчарско кабларска клисура проглашена је као заштићено природно добро прве категорије. Са својом бујном вегетацијом клисура представља прави музеј у природи, у којој су присутне различите заједнице више билјних врста. Овчарско- кабларска клисура као заштићен предео изузетних вредности, представља изазов за  домаће и стране посетиоце али и стручњаке који и данас, још увек изнова проналазе нове биљне и животињске врсте.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

„Биолошка разноврсност овог подручја нас на неки начин припрема на Натура 2000 а то је ознака за подручје богато ретким, значајним и угроженим врстама биљака.“истакла је Зорица Вјетровић Срећковић, биолог и додала да је на овом подручју су регистрована 864 биљна таксона, од чега 111 заштићених, 18 строго заштићених, 43 ендемске и 74 рељефне врсте.

„Пре десет година, у сарадњи Са Дмитром Лакушићем са биолошког факултета, откривена је нова врста за науку КАБЛАРСКИ ЗВОНЧАЦ, а у кисури има преко 20 вреста које су од међународног значаја али и око 20 врста орхидеја које су строго заштићене врсте.“ Додала је Срећковић Вјетровић.

Шуме заузимају ппреко 80 процената простора у клисури али и воденом вегетацијом која се простире уз сам ток реке Западне Мораве. Поред тога постоји 185 врста заштићених птица,  а 45 су од међународног значаја. Постоји и 34 врста риба из 9 фамилија као и више врста сисара од којих је 18 врста слепих мишева који су у одређеном режиму заштите. На овом подручју можете срести муфлоне, јелене, бубоједе, дивље мачке и видре. Овчарско кабларсак клисура је део еколошке мреже Републике Србије. Као део програма Натура 2000 клисура припада целовитом систему чувања и унапређења заштићених предела изузетних одлика.

Основни природно обележје Овчарско-кабларске клисуре чине масиви Овчара и Каблара, по којим је и добила име. Мало која клисура се одликује извајаном меандрима или био терамалним изворима.

Као и сваке зиме, чланови Друштва за посматрање и заштиту птица СОВЕ НА ОПРЕЗУ, апелују на суграђане да помогну зимску прихрану птица. Најбоља храна је сирови сунцокрет а помоћ птицама представља лакши пут до свијања гнезда на пролече и извођења младих.

У Србији су проблеми заштите животне средине постали значајни као и свуда у свету, а заштита птица представља један од сегмената борбе за здравију и чистију планету. Пред сваку зимску сезону из Друштва за заштиту птица апелују на грађанство да помогну прихрану птица станица јер на тај начин потпомажу њихово преживљавање. Драгиша Петровић из Друштва истиче да свако од нас може да допринесе и помогне. У башти или на тераси, постави импровизовану хранилицу, то може бити и најобичнији тањирић, у који се стави било ста од хране а најбоље је сирови сунцокрет.

Птице није добро хранити хлебом, због квасца, адитива и соли, што птицама никако нме одговара, каже Петровић који је уједно и градитељ кућица за птице и који може дати добар савет како направити кућицу за ова племенита бића без којих природа не би била то што јесте. У граду Чачаку до сада је постављено преко 200 кућица за ситне дупљашице и ћукове. Председник Друштва Сове на опрезу Зоран Рајичић, истиче да је огроман проблем данашњице то што се уништавају природна станишта птица. Тада птице немају простор да свију гнезда а сеча дрвеће би требало да буде селективнија и уз савете са оринтолозима и  еколозима.

„Неселективна сеча значи да се секу већа дебла где се гнезде детлићи, чворци, жуне и разне друге птице што представља огоман проблем за размножавање птица“, наглашава Рајичић и додаје да се природно станиште птица уништава и девастира шљункарама, загађење и криволов.

Посебно се често лове препелице и то електричним вабилицама, које су забрањене законом. То уништавање птица ће целу планету скупо коштати јер птице нису само симбол песме лепоте, нежности и слободе већ редстављају озбиљну карику и природном свету. Птице су заштитнице пољопривредних поља од инсеката, глодара и штеточина. Пример како треба неговати култ птице је воћар из околине Чачка који гаји органску јабуку али је наручио десет кућица за птице како би омогућио њњихово размножавање али и помоћ у одбрани воћа од инсеката и глодара, наглашавају чланови овог Друштва.

Чланови Друштва Сове на опрезу позивају суграђане да им се придруже у племенитој борби за град пун птица и птичијих гнезда.