Mese??na Arhiva: април 2026

У Чачку је 2. априла 2026. године у Медицинској школи одржана едукативна
радионица под називом „XLH – када знање мења живот“, посвећена подизању свести о
реткој болести X-везана хипофосфатемија (XLH).
Циљ радионице био је да се ученицима приближи ова недовољно позната дијагноза,
као и значај њеног правовременог препознавања и лечења.
Радионицу су водиле Драгана Јанићијевић, специјалиста ендокринологије, и Марија
Миловановић, представница пацијената и председница Удружење Подуфах.
Кроз предавања и интерактивни разговор, ученици су се упознали са основним
карактеристикама болести, начинима дијагностике и изазовима са којима се суочавају
оболели.
Посебан акценат стављен је на значај ране дијагнозе, као и на улогу подршке породице,
здравственог система и шире заједнице у унапређењу квалитета живота пацијената.
Радионица је реализована у оквиру пројекта „XLH – када знање мења живот“, који се
спроводи кроз субгрантинг програм пројекта SHARE-RD. Пројекат реализује НОРБС
уз финансијску подршку Европска унија, у партнерству са удружењима Храбриша и
Удружење оболелих од лимфома (LIPA).

Председница Удружења“Мрежа узајамне подршке у фамилијарној хипофосфатемији“
Подуфах
Марија Миловановић

Ani vreme kaj o svet menđol majbrže nego manuš šaj te izgovoril peski misao, ani društvo kaj slika pretical reč, a naslov sudil anglal nego so čačipe phenel pes, medijska pismenost avili jekh tar majtišje, ali thaj majmočnije forme e ljudska pismenost. Ona si novo prag kaj manuš trubul te prešel te razumel o svet kaj ani dživel, a ba š ano kadala praga ačhel jekh zajednica kaj vekenca dromarela sporo, nosindoj teret e istorijska tišina thaj nepravda.

Romani zajednica – narodo kaj butputi trubulo te boril pe te pe lengo lav prepozna manuš, thaj ani lengo dikhlipe čačipe – thaj danas ačhel ano raskršće maškar purane predrasude thaj neve mogućnosti.

Bi-vekovna marginalizacija ostavla duboke trage: nani dosta formalno obrazovanje, ograničeno pristup informacijama, nasa poverenje ani institucije thaj isto adava pogled e društva kaj butputi dikhel Roma samo kroz tuđe reči, brojeve thaj interpretacije. Ani kadala svet, medijska pismenost ni samo znanje – ona si štit, oslonac thaj puti jedino most maškar manuša thaj društvo kaj okolinel les.

Nedovoljna medijska pismenost produbljujel stare nejednakosti:

– prećutarel mogućnosti,
– produžinel dara,
– kerel predrasude majvidljive nego čačipe,
– ačharel manuša bi glas ani svet kaj majbut zavisinel tar reč.

Zato romani zajednica si jekh tar majosetljiva dela e društvo kana si lav pa razumevanje thaj korišćenje e medija.

Kadala teksto kamel te pokazinel kaj medijska pismenost ni luksuz, nego nužnost; ni daleka ideja, nego čači šansa; ni samo znanje, nego drom ka dostojanstvo.

Medijska pismenost značinel:

– sposobnost te prepoznaš manipulacije,
– razumevanje e medijska sadržaja,
– svest sar medija oblikinela javno mišljenje,
– korišćenje e medija za lični thaj društveni razvoj,
– otpornost ka dezinformacije, stereotipe thaj govor e mržnje.

Kadala znanje vodil manuša tar tišina ka glas, tar isključivibe ka učestvovanje, tar senka ka svetlo.

O položaj e Roma ani savremeno društvo našti te dikhel pes bi razumevanje sar medija oblikinela sliku e manjinske zajednice. Slike što medija kerela šaj te oven most, ali thaj zid.

Zato podizanje medijske pismenosti si direktan drom ka jačarenje e romani zajednica:

– ka majbut ravnopravnost,
– ka aktivno učestvovanje ani javno život,
– ka bolja zaštita tar diskriminacija,
– ka majbut samopouzdanje thaj majjasno glas.

Kroz projekti zajednica dol te sistematski osnažinel pes. Kadala si drom kaj gradil pes strpljivo – sar most kaj kerel pes kaman po kamen, reč po reč, znanje po znanje.

Medijska pismenost ni samo znanje pa medija. Ona si znanje pa svet. Ona si suštinski znanje pa pes.

Svet kaj mangas te gradis restsarel ko razumevanje, dijalog, tolerancija thaj pravo e sako manuš te ovel dikhljo sar so si, a na sar so aver manuža predstavljinela les.

Romani zajednica imal pravo ko adava glas thaj pravo ko adava znanje. Kadala teksto, sar thaj projekto tar kaj si nastalo, si jekh korako ka adava kaj vekenca lunga tišina zameninel pes e lavenca – čiste, jasne thaj dostojanstvene.

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.

У времену у којем се свет мења брже него што човек може да изговори сопствену мисао, у друштву где слика претиче реч, а наслов суди пре него што се истина огласи, медијска писменост постала је један од најтиших, али и најмоћнијих облика људске писмености. Она је нови праг који човек мора прећи да би разумео свет у којем живи, и свет који се пред њим открива сваким окретањем странице, сваким притиском на екран. Али, баш на том прагу стоји једна заједница која је вековима корачала споро, носећи на леђима бреме историјске тишине и неправди. Ромска заједница — народ који је много пута морао да се бори да се у његовој речи препозна човек, а у његовом погледу истина — и данас стоји на раскршћу између старих предрасуда и нових могућности.

Вишевековна маргинализација оставила је дубоке трагове: недостатак формалног образовања, ограничен приступ информацијама, недовољно поверење у институције, и исти онај поглед друштва који често види Роме само кроз туђе речи, туђе бројке и туђе интерпретације. У таквом свету, медијска писменост није само знање — она је штит, ослонац, и понекад једини мост између човека и друштва које га окружује.

Недовољна медијска писменост продубљује старе неједнакости:

— прећуткује могућности,

— продужава страхове,

— чини предрасуде видљивијим од истине,

— оставља човека без гласа у свету који све више зависи од речи.

Ромска заједница је, управо због свега тога, један од најосетљивијих делова нашег друштва када је у питању разумевање и употреба медија. И ту се рађа значај овог темеља — теме медијске писмености.

Овај чланак, заснован на пројектним текстовима, истраживањима и припремама и жели да покаже управо то — да медијска писменост није луксуз, него нужност; није далека идеја, него стварна шанса; није само знање, него и пут ка достојанству.

Медијска писменост значи:

— способност препознавања манипулација,

— разумевање медијских садржаја,

— свест о томе како медији обликују јавно мњење,

— коришћење медија за лични и друштвени развој,

— отпорност на дезинформације, стереотипе и говор мржње.

То је знање које човека одводи од тишине ка гласу, од искључености ка учешћу, од сенке ка светлости.

Положај Рома у савременом друштву не може се посматрати без разумевања начина на који медији обликују слику мањинских заједница. Слике које медији стварају могу бити мост, али и зид. Могу бити начин да се разуме човек, али и извор старих предрасуда које и даље живе у савременом свету.

Зато је подизање медијске писмености директан пут ка јачању ромске заједнице. То је пут:

— ка већој равноправности,

— ка активнијем учешћу у јавном животу,

— ка бољој заштити од дискриминације,

— ка већем самопоуздању и јаснијем гласу.

Кроз пројекте заједница добија прилику да се систематски оснажи. То је пут који се гради стрпљиво, попут градње моста  — камен по камен, реч по реч, знање по знање. Медијска писменост није само знање о медијима. Она је знање о свету.  Она је, у суштини, знање о себи. А свет који желимо да градимо почива на разумевању, дијалогу, толеранцији и праву сваког човека да буде виђен онако како јесте, а не онако како га неко други приказује. Ромска заједница има право на тај глас и има право на то знање. Овај текст, као и шири пројекат из којег је настао, само је један корак ка томе да се вековима дуга тишина замени речју — чистом, јасном, достојанственом.

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.

Ande senke bare priče pale društvo, napredak thaj promene, često ačhen žuže save lengoro glaso skoro kaj na šunelpe. Ando romani zajednica adava tišina si maj duboko — phandli sara tradicionalne teretura, siromaštvo thaj manko vidljivost ando javno jivdipe. A upravo žuže si adala save, ačhivde po strana andar bare naslovi, držinena zajedno familije, prenesinena čhib thaj običaje thaj gradinena prve mostura obrazovanja pale pire čhave.

Medijskeri prisutnost romane žuženđi lungo vreme si reducuisardi pe stereotipne slike: pe priče pale siromaštvo, margina thaj nemoć. Retko phenelpe pale lengi snaga, preduzimljivost thaj korakora ka samostalnost. Baš zato afirmativno medijskero izveštavanje avel prostor kaj adava slika trubul te menjinelpe. Priče pale žuže save završisale obrazovanje, osnovisale udruženja, pokrenisale cikne buće vaj avile glaso zajednice nane samo inspiracija — one si dokaz kaj promena si mogući.

Ande projekti usmerene pale unapređenje medijskeri pismenosti romane zajednice, osnaživanje žuženđi lel posebno than. Radionice, razgovori sara stručnjaci thaj javne nastupi omogućinena žuženđe te sikhen sar te koristinel mediji sar alat pale lični razvoj thaj zaštita pire prava. Sako naučeno korako — andar prepoznavanje manipulativne sadržaje pa dži javno izražavanje piro stav — predstavljinel oslobađanje andar lungo godišnja medijska tišina.

Mediji, kana delinen odgovorno, avelena maj but nego izvori vesti: on avelena prostor dijalogo. Prek emisije, portali thaj društvene mreže žuže andar romani zajednica dobinena prilika te phenel pale nasilje, zdravlje, obrazovanje thaj bućaribe — teme save dži skoro ačhive ando zidura khera. Javna reč phagjinel izolacija thaj stvarinel osećaj zajedništva maškar olenđe save lungo vreme sas same ande pire borbe.

Posebno važnost lel phandipe medija sara udruženja thaj institucije. Adava saradnja kerel kaj informacija na ačhel samo vest, nego putokazo ka konkretna pomošć: kaj te prijavinel nasilje, sar te dobil socijalna podrška, save prava ačhen dostupna majkam thaj samoharne žuže. Ande adava prostor medijskeri pismenost avel svakodiveskero praksa, a na apstraktno ideja.

Osnaživanje romane žuženđi prek medijskeri prisutnost isto vreme si osnaživanje cele zajednice. Saka žužo savi phenel javno anel sara peste thaj glaso averenđi – pire ćerke, komšinice, prijateljice. Lengi priča avel podsetnik kaj identiteto nane tereto, nego izvor snaga, thaj kaj pravo pe vidljivost pripada svakese.

Sar so ande tišina bijandel najjača odlučnost, isto adja thaj ande cikne medijske korake gradinelpe bare promene. Jer kana romani žužo dobinel prostor te phenel — menjinelpe na samo lako jivdipe, nego thaj slika društvo ando celina

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.

У сенкама великих прича о друштву, напретку и променама, често стоје жене чији се глас готово и не чује. У ромској заједници та тишина је још дубља — прожета традиционалним теретима, сиромаштвом и недовољном видљивошћу у јавном животу. А управо су жене те које, оставши по страни великих наслова, држе на окупу породице, преносе језик и обичаје и граде прве мостове образовања за своју децу.

Медијска присутност ромских жена дуго је била сведена на стереотипне обрисе: на приче о сиромаштву, маргини и немоћи. Ретко се говорило о њиховој снази, предузимљивости и искорацима ка самосталности. Баш зато афирмативно медијско извештавање постаје простор у којем се та слика мора мењати. Приче о женама које су завршиле образовање, основале удружења, покренуле мале послове или постале глас заједнице нису пука инспирација — оне су доказ да је могућа промена.

У пројектима усмереним на унапређење медијске писмености ромске заједнице, оснаживање жена има посебно место. Радионице, разговори са стручњацима и јавни наступи омогућавају женама да уче како да користе медије као алат за лични развој и заштиту својих права. Сваки научени корак — од препознавања манипулативних садржаја до јавног изражавања сопственог става — представља ослобађање од дугогодишње медијске тишине.

Медији, када делују одговорно, постају више од извора вести: они постају простор дијалога. Кроз емисије, портале и друштвене мреже жене из ромске заједнице добијају прилику да говоре о насиљу, здрављу, образовању и запошљавању — темама које су до недавно остајале унутар зидова дома. Јавна реч разбија изолацију и ствара осећај заједништва међу онима које су дуго биле саме у својим борбама.

Посебну важност има повезивање медија са удружењима и институцијама. Та сарадња чини да информација не буде пука вест, већ путоказ ка конкретној помоћи: где пријавити насиље, како добити социјалну подршку, која права стоје на располагању мајкама и самохраним женама. У таквом простору медијска писменост постаје свакодневна пракса, а не апстрактна идеја.

Оснаживање ромских жена кроз медијску присутност истовремено је оснаживање читаве заједнице. Свака жена која проговори јавно носи са собом и глас других – својих ћерки, сусетки, пријатељица. Њена прича постаје подсећање да идентитет није терет, већ извор снаге, и да право на видљивост припада свакоме.

Као што се у тишини рађа најјача одлучност, тако се и у малим медијским корацима граде велике промене. Јер када ромска жена добије простор да говори — мења се не само њен живот, већ и слика друштва у целини.

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.

У сенкама великих прича о друштву, напретку и променама, често стоје жене чији се глас готово и не чује. У ромској заједници та тишина је још дубља — прожета традиционалним теретима, сиромаштвом и недовољном видљивошћу у јавном животу. А управо су жене те које, оставши по страни великих наслова, држе на окупу породице, преносе језик и обичаје и граде прве мостове образовања за своју децу.

Медијска присутност ромских жена дуго је била сведена на стереотипне обрисе: на приче о сиромаштву, маргини и немоћи. Ретко се говорило о њиховој снази, предузимљивости и искорацима ка самосталности. Баш зато афирмативно медијско извештавање постаје простор у којем се та слика мора мењати. Приче о женама које су завршиле образовање, основале удружења, покренуле мале послове или постале глас заједнице нису пука инспирација — оне су доказ да је могућа промена.

У пројектима усмереним на унапређење медијске писмености ромске заједнице, оснаживање жена има посебно место. Радионице, разговори са стручњацима и јавни наступи омогућавају женама да уче како да користе медије као алат за лични развој и заштиту својих права. Сваки научени корак — од препознавања манипулативних садржаја до јавног изражавања сопственог става — представља ослобађање од дугогодишње медијске тишине.

Медији, када делују одговорно, постају више од извора вести: они постају простор дијалога. Кроз емисије, портале и друштвене мреже жене из ромске заједнице добијају прилику да говоре о насиљу, здрављу, образовању и запошљавању — темама које су до недавно остајале унутар зидова дома. Јавна реч разбија изолацију и ствара осећај заједништва међу онима које су дуго биле саме у својим борбама.

Посебну важност има повезивање медија са удружењима и институцијама. Та сарадња чини да информација не буде пука вест, већ путоказ ка конкретној помоћи: где пријавити насиље, како добити социјалну подршку, која права стоје на располагању мајкама и самохраним женама. У таквом простору медијска писменост постаје свакодневна пракса, а не апстрактна идеја.

Оснаживање ромских жена кроз медијску присутност истовремено је оснаживање читаве заједнице. Свака жена која проговори јавно носи са собом и глас других – својих ћерки, сусетки, пријатељица. Њена прича постаје подсећање да идентитет није терет, већ извор снаге, и да право на видљивост припада свакоме.

Као што се у тишини рађа најјача одлучност, тако се и у малим медијским корацима граде велике промене. Јер када ромска жена добије простор да говори — мења се не само њен живот, већ и слика друштва у целини.

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.

Ani država kaj svet menđol majbrže nego manuš šaj te prati, kaj e vesti avinena anglal misli, a slika anglal reči, medijska pismenost avili jekh nevo vid pismenosti – trubuľni kaj manuš razume svet kaj ano dživel. Ali baš ano kadala praga e nove pismenosti stoji jekh zajednica kaj vekenca navikla pe te dromarel sporo thaj teško, butputi phe but majbut teret nego nada.

Romani nacionalna manjina, ani lunga istorijska tišina thaj borba sa čharaib, isključivibe thaj nedovoljno pristup znanju, thaj danas ačhol pe ano mesto kaj reč si slabeder tar predrasuda, a informacija dalje tar stvarnost. Malo formalno obrazovanje, slabo oslonac ane institucije thaj medijsko prostor save durdije dikhel len dove očenca – adala si okvir kaj oni pokušinen te snađinen pe.

Zato kadala projekto nastalo sar pokušaj te prekinel adava krugo, te unijel svetlo, reč thaj znanje ani prostor kaj dugo si bilo zatvoreno. On si zamišlino sar niz tekstova, tiho thaj strpljivo pisano, kaj publikoval pe ani portali thaj save jekh po jekh phutena vrata razumevanju e medija. Stručnjaci, novinari, pedagozi thaj manuša kaj poznanen kultura thaj potreba e romani zajednice uključinel pe ani adava naporo – te objasnin, te pojasnin, te upozorin thaj te ponudinen rešenja.

Znanje si nevidej most kaj povežinel manuša sa društvom, a medijska pismenost si način te o most ojačarel: kaj sakoo pripadnik e romani zajednice džel te prepoznal manipulaciju, te razlikinel čačipe tar obmana, te razume načini sar medija utičinela ani dživdipe thaj te služinel len – a na te ovel leno žrtva.

Projekto oslonil pe ane kriterijumi kaj podstičinela očuvanje e identiteta nacionalna manjina, ravnopravnost, uloga udruženja, kultura dijaloga thaj tolerancija, interkulturalnost thaj zaštita tar diskriminacija, senzacionalizam thaj govor e mržnje. Ini si lengo snaga: obuhvatil pe i korijeni, i grane – adava kaj čuval tradicija thaj adava kaj phutarel vrata savremenosti.

Sakoo teksto ovel jekh zrno znanja thaj jekh podrška ano borba protiv socijalno isključivibe; ovel jekh vast kaj pokazinel prava, mogućnosti thaj načini sar medija šaj te postanen saveznik, a na prepreka.

Kadala uvodni teksto postanel kapija kaj otvarinel cikluso tar 19 teme – 19 droma tar neznanje ka razumevanje, tar marginalizacija ka učestvovanje, tar tišina ka glas.

E teme si:

1. O značaj e medijska pismenosti e romani zajednica thaj lengo položaj ani savremeno društvo
   2. Sar te prepoznaš nasvala, manipulativna thaj senzacionalistička sadržaje
   3. Romano identiteto ani medija – prezentacija, stereotipe thaj rešenja
   4. Uloga e udruženja thaj organizacija ane podrška medijska pismenosti e Roma
   5. Propisi thaj mere za postizanje e pune ravnopravnosti nacionalna manjina
   6. Interkulturalnost sar most maškar romani thaj većinska zajednica
   7. Prevencija govora mržnje thaj diskriminacije ani digitalno prostor
   8. Vodič za sigurno korišćenje interneta thaj društvena mreže
   9. Sar medija šaj te oven sredstvo ličnog razvoja e mladih Roma
   10. Uloga roditelja ano jačarenje medijske pismenosti e čhave ani romani porodice
   11. Afirmativna sadržaji za čhave thaj mlade – primeri dobre prakse
   12. Pristup usluge socijalna zaštita kroz medijsko informisanje
   13. Žene ani romani zajednica – medijska prisutnost thaj osnaživanje
   14. Ekonomisko isključivibe thaj digitalno jaz – sar medijska pismenost pomažinel
   15. Analiza načina sar srpska medija raportonela pa Roma
   16. Prava nacionalna manjina ani javno informisanje – praktično pregledo
   17. Partnerstvo sa stručnjacima – značaj ano proces e medijsko opisemenjavibe
   18. Primeri uspešna medijska projekti namenjena Roma ani region
   19. Sar medijska pismenost doprinosinel smanjenju socijalno isključivibe thaj boljem učestvovanju ani javno život

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.

Ani država kaj svet menđol majbrže nego manuš šaj te prati, kaj e vesti avinena anglal misli, a slika anglal reči, medijska pismenost avili jekh nevo vid pismenosti – trubuľni kaj manuš razume svet kaj ano dživel. Ali baš ano kadala praga e nove pismenosti stoji jekh zajednica kaj vekenca navikla pe te dromarel sporo thaj teško, butputi phe but majbut teret nego nada.

Romani nacionalna manjina, ani lunga istorijska tišina thaj borba sa čharaib, isključivibe thaj nedovoljno pristup znanju, thaj danas ačhol pe ano mesto kaj reč si slabeder tar predrasuda, a informacija dalje tar stvarnost. Malo formalno obrazovanje, slabo oslonac ane institucije thaj medijsko prostor save durdije dikhel len dove očenca – adala si okvir kaj oni pokušinen te snađinen pe.

Zato kadala projekto nastalo sar pokušaj te prekinel adava krugo, te unijel svetlo, reč thaj znanje ani prostor kaj dugo si bilo zatvoreno. On si zamišlino sar niz tekstova, tiho thaj strpljivo pisano, kaj publikoval pe ani portali thaj save jekh po jekh phutena vrata razumevanju e medija. Stručnjaci, novinari, pedagozi thaj manuša kaj poznanen kultura thaj potreba e romani zajednice uključinel pe ani adava naporo – te objasnin, te pojasnin, te upozorin thaj te ponudinen rešenja.

Znanje si nevidej most kaj povežinel manuša sa društvom, a medijska pismenost si način te o most ojačarel: kaj sakoo pripadnik e romani zajednice džel te prepoznal manipulaciju, te razlikinel čačipe tar obmana, te razume načini sar medija utičinela ani dživdipe thaj te služinel len – a na te ovel leno žrtva.

Projekto oslonil pe ane kriterijumi kaj podstičinela očuvanje e identiteta nacionalna manjina, ravnopravnost, uloga udruženja, kultura dijaloga thaj tolerancija, interkulturalnost thaj zaštita tar diskriminacija, senzacionalizam thaj govor e mržnje. Ini si lengo snaga: obuhvatil pe i korijeni, i grane – adava kaj čuval tradicija thaj adava kaj phutarel vrata savremenosti.

Sakoo teksto ovel jekh zrno znanja thaj jekh podrška ano borba protiv socijalno isključivibe; ovel jekh vast kaj pokazinel prava, mogućnosti thaj načini sar medija šaj te postanen saveznik, a na prepreka.

Kadala uvodni teksto postanel kapija kaj otvarinel cikluso tar 19 teme – 19 droma tar neznanje ka razumevanje, tar marginalizacija ka učestvovanje, tar tišina ka glas.

E teme si:

1. O značaj e medijska pismenosti e romani zajednica thaj lengo položaj ani savremeno društvo
   2. Sar te prepoznaš nasvala, manipulativna thaj senzacionalistička sadržaje
   3. Romano identiteto ani medija – prezentacija, stereotipe thaj rešenja
   4. Uloga e udruženja thaj organizacija ane podrška medijska pismenosti e Roma
   5. Propisi thaj mere za postizanje e pune ravnopravnosti nacionalna manjina
   6. Interkulturalnost sar most maškar romani thaj većinska zajednica
   7. Prevencija govora mržnje thaj diskriminacije ani digitalno prostor
   8. Vodič za sigurno korišćenje interneta thaj društvena mreže
   9. Sar medija šaj te oven sredstvo ličnog razvoja e mladih Roma
   10. Uloga roditelja ano jačarenje medijske pismenosti e čhave ani romani porodice
   11. Afirmativna sadržaji za čhave thaj mlade – primeri dobre prakse
   12. Pristup usluge socijalna zaštita kroz medijsko informisanje
   13. Žene ani romani zajednica – medijska prisutnost thaj osnaživanje
   14. Ekonomisko isključivibe thaj digitalno jaz – sar medijska pismenost pomažinel
   15. Analiza načina sar srpska medija raportonela pa Roma
   16. Prava nacionalna manjina ani javno informisanje – praktično pregledo
   17. Partnerstvo sa stručnjacima – značaj ano proces e medijsko opisemenjavibe
   18. Primeri uspešna medijska projekti namenjena Roma ani region
   19. Sar medijska pismenost doprinosinel smanjenju socijalno isključivibe thaj boljem učestvovanju ani javno život
   OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.

У земљи у којој се свет мења брже него што човек може да испрати, где вести стижу пре мисли, а слика пре речи, медијска писменост постала је нови облик писмености — неопходна да би човек разумео свет у којем живи. Али, баш ту, на прагу те нове писмености, стоји једна заједница која је вековима навикла да корача споро и тешко, понекад са више терета него наде.

Ромска национална мањина, у својој историјској тишини и дугој борби са сиромаштвом, искљученошћу и недовољним приступом знању, налази се и данас на месту где је реч често слабија од предрасуде, а информација даља од стварности. Мало формалног образовања, недовољно упоришта у институцијама, и медијски простор који их обично види туђим очима — то је оквир у којем покушавају да се снађу. Баш зато, овај пројекат  настаје као покушај да се тај круг прекине, да се у простор који је дуго био затворен унесе светлост, реч и знање. Замишљен је као низ текстова, тихих и стрпљивих, који би се објављивали на порталима и који би, један по један, отварали врата разумевању медија. Стручњаци, новинари, педагози и људи који познају културу и потребе ромске заједнице придружиће се том напору — да објасне, појасне, предупреде, понуде решења. Знање је онај невидљиви мост што повезује човека са друштвом, а медијска писменост је начин да се тај мост ојача: да сваки припадник ромске заједнице уме да препозна манипулацију, да разликује истину од обмане, да разуме начин на који медији утичу на живот, да се њима служи — а не да буде њихова жртва.

Пројекат се наслања на ближе критеријуме који подстичу очување идентитета националних мањина, равноправност, улогу удружења, културу дијалога и толеранције, интеркултуралност, али и заштиту од дискриминације, сензационализма и говора мржње. У томе је његова снага: обухвата и корене и гране, и оно што чува традицију и оно што отвара врата савремености. Сваки текст биће једно зрно знања, једна мала подршка у борби против социјалне искључености; биће рука која  упућује на права, на могућности, на начине како да медији постану савезник, а не препрека. Тако се овај уводни текст претвара у капију кроз коју почиње циклус од деветнаест тема — деветанест путева који воде од незнања ка разумевању, од маргинализације ка учешћу, од тишине ка гласу, То су теме које дотичу најважније стубове живота ромске заједнице: улогу медија, препознавање манипулација, идентитет, равноправност, права мањина, интеркултуралност, заштиту од дискриминације, улогу родитеља, афирмативне садржаје за децу, приступ социјалној заштити, оснаживање жена, економску искљученост и дигитални јаз. У свакој од тих тема крије се понека реч подстицаја, понеки траг нове могућности, понеки одговор на стара питања.

Овај пројекат је управо та прилика.

Овај уводни текст отвара серију од 19 посебних тематских целина, које ће у наредном периоду бити детаљно обрађене како би се систематски унапредила медијска писменост ромске националне мањине и оснажили њени припадници за активно учешће у медијском простору.

19 ТЕМА:

1. Значај медијске писмености за ромску заједницу и њен положај у савременом друштву
2. Како препознати нетачне, манипулативне и сензационалистичке садржаје
3. Ромски идентитет у медијима – представљање, стереотипи и решења
4. Улога удружења и организација у подршци медијској писмености Рома
5. Прописи и мере за постизање пуне равноправности националних мањина у области информисања
6. Интеркултуралност као мост између ромске и већинске заједнице
7. Превенција говора мржње и дискриминације у дигиталном простору
8. Водич за безбедно коришћење интернета и друштвених мрежа
9. Како медији могу бити средство за лични развој младих Рома
10. Улога родитеља у јачању медијске писмености деце у ромским породицама
11. Афирмативни садржаји за децу и младе – примери добре праксе
12. Приступ услугама социјалне заштите кроз медијско информисање
13. Жене у ромској заједници – медијска присутност и оснаживање
14. Економска искљученост и дигитални јаз: како медијска писменост помаже
15. Анализа начина на који српски медији извештавају о Ромима
16. Права националних мањина у области јавног информисања – практичан преглед
17. Партнерство са стручњацима: зашто је важно у процесу медијског описмењавања
18. Примери успешних медијских пројеката намењених Ромима у региону
19. Како медијска писменост доприноси смањењу социјалне искључености и бољем учешћу у јавном животу.

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.