DSS: 24.mart – pamtimo ili zaboravljamo?

U našu redakciju stiglo je saopštenje za javnost Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije povodom 17.godišnjice bombardovanja Savezne republike

U našu redakciju stiglo je saopštenje za javnost Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije povodom 17.godišnjice bombardovanja Savezne republike Jugoslavije. Sapoštenje prenosimo u celosti:

Pre tačno 17 godina, Avram Izrael nam je jezivim zvukom zavijajućih svirena saopštio da je „Milosrdni anđeo“ došao u Srbiju.
Koliko je bio „milosrdan“ shvatili smo u narednih 78 dana. Tokom tri meseca svakodnevnog bombardovanja gradova i sela, poginulo je 89 dece i više od 3.000 odraslih, a ranjeno oko 13.000 ljudi.

VEČAN IM POMEN, a nama obaveza da 24. mart `99. godine nikada ne zaboravimo, ni mi, niti naši potomci.

Srbija je tada, bez odluke SB UN bombardovana punih 78 dana.
Brojke stradalih ne obuhvataju preminule od leukemije i drugih malignih oboljenja izazvanih zakasnelim dejstvom bombi sa osiromašenim uranijumom.

U 2.300 vazdušnih udara širom zemlje, srušeno je 148 stambenih objekata, 62 mosta, oštećeno 300 škola, bolnica i državnih institucija, kao i 176 spomenika kulture.

Uništena je trećina elektronskih kapaciteta zemlje.

Bombardovane su dve rafinerije nafte sa teškim ekološkim posledicama.

Prema nalazima ekonomskih stručnjaka direktna šteta od bombardovanja iznosila je oko 30 milijadi dolara. Indirektna je i mnogo veća.
Po prestanku bombardovanja, a nakon uspostavljanja međunarodne uprave na KiM, više od 200.000 Srba je proterano sa Kosova i Metohije.

Naš Čačak je bombardovan 47 puta.

Život je izgubilo 6 ljudi:
04. aprila (Mileva Kuveljić i Bogdan Proković),
10. maja (Nasko Ristić, Miloš Jovičić, Dragan Obrenić, Velija Džemailović).

Teško su ranjena još 22 lica.

23 puta su bombardovana preduzeća:
„Sloboda“ (5 puta, 52 projektila),
„CER“ (6 puta, 9 projektila),
„Tehnički remontni zavod“ (5 puta, 18 projektila),
„Mehanizacija“ (1 projektil),
„1.oktobar“ (1 projektil),
„Petrolgas“ (1 projektil), i
TV predajnik na Ovčaru (4 puta, 10 projektila),

24 puta bila bombardovana sela u Čačanskom kraju
(Katrga, Prislonica, Mrčajevci, Milićevci, Rakova, Mršinci, Donja Trepča, Kačulice, Ostra, Bresnica, Gornja Gorevnica, Ljubić i Trnava).

Uništeno je ili oštećeno oko 2.500 objekata.

secanje-zlocini-dizajn
Naša obaveza je i da se danas, 17 godina nakon ovog surovog rata zapitamo GDE SMO DANAS i da li je NATO agresija na Srbiju uopšte i prestala. Nažalost, NIJE! Sada je samo suptilnija i institucionalizovana, pre svega zahvaljujući pogrešnoj politici Vlade republike Srbije.
Naime, Vlada Srbije prošle godine je usvojila IPAP sporazum (Individualni Akcioni Plan Partnerstva), a u februaru ove godine srpski parlament je ratifikovao i Sporazum između Vlade Republike Srbije i NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške.
DSS se ovome jasno usprotivio, tražeći od Predsednika Srbije da ovaj akt ne potpiše, ali je gospodin Nikolić, zaboravljajući sporazum DSS i SNS, zahvaljujući kom je i postao Predsednik Srbije i omogućio SNS-u dolazak na vlast, ovaj dokument ipak potpisao i tako postao saučesnik Vlade, pruživši osoblju NATO-a potpunu slobodu kretanja, diplomatski imunitet, mogućnost razmene poverljivih informacija, pristup svim državnim i privatnim objektima, uključujući i one u kojima se vrše ispitivanja i probe, kao i mnoge druge finansijske pogodnosti.
Na ovaj način, Srbija nije ušla u NATO, ali je NATO otvorio vrata za ulazak u Srbiju. Na svako pitanje upućeno nosiocima državnih funkcija, vezano za ovu temu, javnost nailazi samo na pravdanje i prebacivanje odgovornosti na prethodne Vlade, ukazujući na neophodnost zaštite Srba na KiM od strane NATO-a. Ovakva tvrdnja, možda bi se i mogla razmotriti, ali činjenica da je baš isti taj NATO imao direktnu i aktivnu ulogu u proterivanju Srba iz južne srpske pokrajine, očigledan je pokazatelj da se radi o izmišljenom opravdanju.
Na ovaj način, odstupa se od principa vojne neutralnosti Srbije, što je protivno stavovima DSS i Skupštinskoj rezoluciji republike Srbije. Zbog svega ovoga, predsednica DSS gospođa Sanda Rašković Ivić, danas će u Moskvi potpisati Sporazum sa Putinovom „Jedinstvenom Rusijom“ o podršci DSS-u u nastojanju da očuva vojnu neutralnost Srbije, što uliva nadu da će se puzajući ulazak Srbije u NATO zaustaviti.
U nadi da sledeće godine ovaj tužni jubilej nećemo obeležavati otvaranjem novog Bondstila u Raškoj oblasti, ostaje nam da se svi zajedno zapitamo: PAMTIMO LI ili ZABORAVLjAMO?

 

Izvor: Gradski odbor Demokratske stranke Srbije