Mladi Dis – Ognjen Obradović

Nagradu Mladi Dis dobio Ognjen Obradović Stručni žiri za dodelu nagrade Mladi Dis za 2016. godinu, koji je

Nagradu Mladi Dis dobio Ognjen Obradović

Stručni žiri za dodelu nagrade Mladi Dis za 2016. godinu, koji je radio u sastavu: Vojislav Karanović, predsednik, Živorad Nedeljković i Bojan Vasić, članovi, jednoglasnom odlukom nagradio je rukopis „Kameni odraz“ potpisan šifrom „Grotlo“ iza koje se nalazi ime mladog pesnika Ognjena Obradovića (1992). Mladom Užičaninu koji je završio fakultet dramaturgije u Beogradu, pripala je ovogodišnja nagrada „Mladi Dis“ čime je stekao pravo da mu Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ štampa prvu knjigu.

Na književni konkurs za rukopis za prvu pesničku zbirku manifestacije Disovo proleće pristiglo je 30 pesničkih rukopisa, i žiri je sve ove rukopise uzeo u razmatranje.

Još tri rukopisa izdvojila su se po oceni žirija po kvalitetu: Epistola (šifra “Hajdeger“) Ersana Muhovića (1992) iz Novog Pazara; Nema veze, (šifra “Grejs Šelbi“) Mirjane Narandžić (1992) iz Beograda i Krik (šifra “Scena“) Marije Tanasković (1993) iz Kraljeva.

Pohvaljene su i pojedinačne pesme Milana Vurdelje (1993), Zlatka V. Stevanovića (1989), Dajane Vasojević (1997) i Mirjane Frau Kolarski (1987).

 

 OBRAZLOŽENJE ODLUKE:

Žiri smatra da se rukopis Kameno odraz Ognjena Obradovića svojim kvalitetom i poetskom ubedljivošću izdvaja od svih rukopisa pristiglih na konkurs, i da stoga zavređuje nagradu Mladi Dis. Zbirka Kameni odraz suočava nas sa pesničkim svetom u kome se prepliću elementi oneobičene svakodnevice, groteskne slike i lirske epifanije. Začuđen životom, kao i prolaznošću i krhkošću sveta za koji verujemo da ima čvrste konture, Ognjen Obradović će se u svojoj knjizi zapitati i o prirodi pesničkog stvaranja, i o smislu vlastitih pesama. Autor ove zbirke vodi mali lirski dijalog sa sobom i svetom oko sebe. Na trenutke taj dijalog poprima ton gorčine i oporosti, nekada ga ispune ironični i autoironični iskazi, povremeno se uobliči u kritički komentar konkretne stvarnosti, ali u suštini taj dijalog jeste umetnički vešto iskazana čežnja za punijim postojanjem.