Sonjin septembar u Beogradu: Svet bi bio drugačiji da je više takvih kao što je Sonja Savić

BEOGRAD — Multimedijalna izložba „SonjaSavić: devojka iz grada“ otvorena je 11. septembra u foajeu Jugoslovenske kinoteke. Zatim je

BEOGRAD — Multimedijalna izložba „SonjaSavić: devojka iz grada“ otvorena je 11. septembra u foajeu Jugoslovenske kinoteke. Zatim je prikazan film „Živeti kao sav normalan svet“ Miše Radivojevića, čime je počela retrospektiva filmova u kojima je igrala Sonja Savić (1961-2008).

Izložbu posvećenu glumačkoj zvezdi i autorki eksperimentalnih filmova otvorio je reditelj Milutun Petrović, a prisutnima su se obratili direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, Aleksandar Dačić, v.d. direktora Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ iz Čačka, koja je organizator izložbe, kao i kustos izložbe Predrag Živković.

Pantelić je istakao da je Sonja Savić bila ikona jugoslovenskog i srpskog glumišta i da je od trenutka kada je zakoračila u svet pokretnih slika do, nažalost, preranog odlaska, ostavila neizbrisiv trag.

Pre deset godina fizički nas je napustila, ali je izvesno da svojom energijom, talentom i onim čime zrači i danas sa ekrana – inspiriše nove  generacije.Svojim jedinstvenim glumačkim izrazom unela  je novu energiju koju nadograđuju novi predstavnici glumačke škole ovih prostora. Bilo kao Dečka u „Šećernoj vodici“, za koju je dobila Zlatnu arenu u Puli ili Sofija Mačkić u filmu „Davitelj protiv davitelja“ ili neki od mnogih drugih likova, Sonja je uspevala da izazove i kod kritike, ali i kod široke publike, svest da je reč o pojavi koja zavređuje svu moguću pažnju“, izjavio je Pantelić.

sonaj savi

„Sonja je bila veliki umetnik, veliki prijatelj, žena sa kojom je bilo divno raditi i razgovarati.Nedostaje. Ali ono što nas čini malo spokojnijim jeste da uvek kada pogledamo neki njen film ponovo osetimo tu čudesnu energiju kojom je zračila.Ovaj svet bi bio bogatiji da je više takvih kao što je Sonja Savić“, zaključio je Pantelić.

Aleksandar Dačić je primetio da je energija Sonje Savić poticala jednim deleom i od njenih roditelja.On je podsetio da je njena majka Mikaina „prepoznala duh Umetničke galerije „Nadežda Petrović“, pravac kojim je ova ustanova kulture i vizuelne umetnosti išla tokom svih decenija kolikopostoji i poklonila joj umetničku zaostavštinu Sonje Savić“.

„Grad Čačak, u kojem je Sonja rođena, i Mikaina Savić predali su nam tu zaostavštinu, a mi smo je prepoznali kao umetnost koja pomera granice, koja ide napred.Eksperimentalni segment njenog stvaralaštva nije poznat u široj javnosti, a izuzetno je značajan sa umetničkog stanovišta. O tome svedoči ocena poljskog autora Lukaša Mojsaka, u tekstu objavljenom u katalogu izložbe, da su pojedini pristupi video radovima koji su sada aktuelni na umetničkoj sceni u zapadnoj Evropi – davno već viđeni u Sonjinim delima“, rekao je on.

Aleksandar Dačić je najavio da će izložba o Sonji Savić gostovati sledeće godine u Hrvatskoj.

Kustos Predrag Živković predstavio je postavku koja se sastoji iz dva dela.„Jedan podseća publiku na ono što je Sonja ostvarila kao glumica u ne tako dugoj, ali sjajnoj karijeri, uglavnom tokom 80-ih godina. Kada pogledamo spisak njenih filmova, shvatamo da bez njih naša kinematografija nikako ne bi bila to što jeste. A niti filmovi ne bi bili to što je su da Sonja nije igrala u njima“, istakao je on.

„Na vrhuncu statusa filmske zvezde, svesno je iskoračila iz udobne pozicije i odlučila da se bavi samostalnim autorskim radom na jednom nesigurnom polju, gde ništa nije obezbeđeno ni garantovano, gde postoji samo eksperiment, ali je to bilo u njoj.Jednostavno, domen filmske glume je osećala kao nešto što joj nije dovoljno da se izrazi. Bila je svesna u kakvom društvu živi i radi, imala je aktivan i angažovan odnos prema stvarnosti.To se može videti iz drugog dela izložbe, gde se na ekranima emituju njeni video radovi, odnosno eksperimentalni filmovi“, rekao je Živković, ukazujući da za taj deo svog umetničkog i ljudskog angažmana Sonja Savić nije nailazila na puno razumevanja.

Milutin Petrović je zahvalio Galeriji iz Čačka i Kinoteci na izložbi i retrospektivi, kao i prisutnima što su izdvojili vreme da dođu, napominjući da je ovo „krupan trenutak kada se ljudi organizovano trude da redefinišu nešto što je postojalo, a što više ne postoji“ i da je to „neobično važno jer od toga na koji način mislimo da se nešto desilo zavisi kako ćemo živeti“.

„Podsećanje na Sonju je  jedno ozbiljno redefinsanje na više nivoa – Sonje kao drugarice, rođake, zemljakinje, generacijskog parnjaka… Zatim Sonje kao vrlo važne osobe koja je u vreme kada smo bili mladi bila ono što danas zovu influenser.Ona je uživo, družeći se sa ekipicom, bila osoba od koje je dosta toga zavisilo. Svi smo merili da li smo dobri ili ne po tome da li će Sonja kada je sretnemo da nas kudi ili da nas ljubi. Zatim dolazi Sonja kao popularna ličnost, selebriti iz medija, po čemu je najviše poznata, a što je najmanje važno.Zatim Sonja  kao filmska glumica o čemu bih mogao zaista dugo da govorim. Pomenuću samo da je jako poštovala tehniku glume, držala do toga i pričala puno o tome. Ali kada se pogleda sa ove distance – ona pripada ono grupi glumaca koji su samim svojim prisustvom obeležili te filmove, kao jedan Džon Vejn ili Greta Garbo. Ne možete da kažete kojim sistemom je Džon Vejn pripremao uloge, nego je to prosto bio jedan takav čovek kakvog nema nigde na svetu. Sonja je bila ta vrsta glumice“, izjavio je Petrović.

Za njega lično, kako je naglasio, posebno je važan njen autorski rad.

„Ti eksperimentalni filmovi, to što je radila sa Supernautom i Čekajući Goda, to je nešto neopisivo važno za našu kulturu. Da to imaju Slovenci to bi sada bilo svetski važna stvar.Specijalno zato što je rađeno na mini di-vi kasetama, na 4:3 formatu, sa malo piksela, u jako teškim uslovima. Stalno je išla okolo i molila da jo neko to izmontira. Bio sam jedan od ljudi koji su joj  u tome pomagali. To što je ostalo je jedan ozbiljan artefakt njene ljutine na to šta se desilo sa civilizacjom. Ona je prosto celu našu  generaciju i shvatanje toga šta je dobra umetnost predstavila kroz to. Tu se vidi specfična ogorčenost koju  mi svi imamo u odnosu na to šta se zaista desilo sa muzikom, filmom, jezikom, televizijom, kulturom“, ukazao je Petrović.

sonja savi'

Retrospektiva filmova Sonje Savić traje do 16.septembra. Uz pomenute naslove, na programu su „Una“, „Život je lep“, „Balkanski špijun“, „Jug Jugoistok“…