PRIČE O ČAČKU I ČAČANIMA 4. DEO (BOJ NA LJUBIĆU)

Priče o Čačku i Čačanima 4. deo (Boj na Ljubiću) Bitka za Čačak se odigrala u dve faze.

Priče o Čačku i Čačanima 4. deo (Boj na Ljubiću)
Bitka za Čačak se odigrala u dve faze. Miloš se vraća na Ljubić 20.-tog maja sa municijom i ljudstvom, tako da broj boraca na srpskoj strani prelazi 3000. Osmanlijama takođe stiže pomoć i to iz Nove Varoši, Sjenice i Novog Pazara. Tako da je broj vojnika na turskoj strani premašio 10,000.
Borbe su trajale oko mesec dana. U jednom trenutku je došlo do uspostavljanja ravnoteže snaga. Taj trenutak je iskoristio Knez Miloš da sa odredom vojske napusti bojište kod Čačka, da se probije na sever do Paleže, današnjeg Obrenovca, da porazi tursku vojsku negde oko 150 vojnika je tom prilikom ubijeno, ali što je važnije on je uspeo da zarobi dva topa i da se ponvo uspostavi komunikacija sa bivšim vojvodama koji su izbegli u Srem. Na taj način je omogućana nabavka naoružanja i opreme. Sa tim obnovljenim vojnim resursima, Miloš Obrenović se vratio na Ljubić. Početkom juna su usledili odlučujući napadi turske vojske protiv ustanika i u toj drugoj fazi bitke na Ljubiću se istakao barjaktar Tanasko Rajić.
Arbanasi iz pridošlih jedinica, svojim ispadom iz Čačka, krvnički su napali žene I decu u zbegovima. Svedok ovih događaja je pečina kadjenica u Ovčarsko –kablarskoj klisuri, gde su dimom ugušeni stari I nemoćni koji su pokušali da se sklone od zuluma. Ostalo je upamćeno das u žene I devojkeiz baničkog zbega, kako bi izbegle ropstvo, skakale u Moravu gubeći glavu ali čuvajući čast.
Dr Timotijević dalje govori:” Odnos snaga je bio takav da je Turaka bilo više, postoje razne procene. Ako imate toliko vojske na jednom prostoru, ta vojska mora da jede da ima municiju, mora da iam I neku potporu. Pošto nisu uspeli Srbe da pšotisnu, Turci su odlučili da se povuku iz ovog kraja. Turci su pravili ispade iz Čačka, pokušavajući da obezbede sebi hranu, na taj način su nabasali na nekoliko zbegova. Najčuveniji pokloj se desio u Kađenici, gde su ugušili čitav jedan zbeg. Episkop Nikolaj je tek pred Drugi svetski rat uspeo da u jednu kriptu smesti kosti dece, starijeg naroda I stoke. Jedan zbeg je prekoputa manastira Nikolja pronađen. Tu su devojske skakale u Moravu jer nisu želele da se predaju Turcima I da budu odvedene u roblje. Zahvaljujući hrabrosti monaha, izbegnuta je veće nesreća od one koja se već dogodila” .
Miloš je sa druge strane, zarobljene turske žene I decu vraćao Turcima.”Evo vam vraćam naše roblje jer nisam došao da robim, ja sam ustao za slobodu za svoj narod.” Vraćao im je I ranjenike koje su vidari previli. Pobeda kod Čačka I boj na Ljubiću imala je veliki uticaj na Drugi srpski ustanak I otvorio put pregovorima. Čak četiri I po decenije kasnije, kada je knez Miloš sa svojom svitom krenuo put Čačka, jedan oficir ga, imajući u vidu njegove pozne godine upita da li će u svojim kolima sedeti ili ležati, knjaz Miloš je rekao:” Niti ću sedeti niti ću ležati, nego ću stajati jer sad prolazimo pored Ljubića”.
A razliku od ranijih bojeva, nije dozvolio iživljavanje nad zarobljenicima, ubijanje I pljačku. I to je dobro odjeknulo medju mulsimanima u beogradskom pašaluku, Bosni I celom Osmanskom carstvu I to mu je omogućilo da stvori dobar osnov za buduće pregovore ya jednu malu autonomiju iz koje se rodila moderna Srbija.