Odličan nastup na ovom međunarodnom atletskom seniorskom mitingu imalo je dvoje čačanskih juniora. Veoma težak zadatak imala je Ivana Ilić u trci na 60 metara. Fantastičnom trkom u kvalifikacijama i rezultatom 7,71 sekundi izborila se za finale gde je zauzela 4 mesto rezultatom 7,69 sekundi što je za 0,01 sekund slabije od njenog ličnog rekorda. Ovo, sada već prepoznatljivo ime srpske atletske scene, odjeknulo je I van granica naše zemlje. Osamnaestogodišnja Milanovčanka došla je pre 5 godina u atletski klub ČAAK I od tada ne prestaje da niže postignuća I medalje. Ističe da su se izgadnjom nove ateltske staze stekli izuzetni uslovi za treniranje.
“Kada nije bilo atletske staze zaista nam je bilo teško da radimo. Stara je bila dosta oštećena I mogli smo da se povredimo. Već sada kada ima staza, nadam se da ćemo ove sezone da imamo dobre rezultate I da opravdamo uslove koje smo dobili izgradnjom atletske staze”, kaže Ivana.
Godina za nama bila je teška, a Ivana govori kako je trenirala tokom koronavirusa.
“Godina je bila jako čudna, dosta takmičenja je bilo otkazano ili pomereno. Bilo je jako teško jer nisam dolazila u Čačak već sam kod kuće sama trenirala”, napominje Ilić.
Idol joj je, a ko bi drugi bio, nego Ivana Španović. U svet atletike je, kaže, ušla zbog sestre koja je intenzivno trenirala u čačanskom atletksom klubu, koja joj je sada I najveća podrška, ali I nadzor prilikom treniranja kod kuće. Zaslužan za njene uspehe je I trener Dragan Dukanac pod čijim budnim okom ona odrađuje vrlo naporne treninge.
“U našem klubu ima dva trenera, Dragan Dukanac I Srđan Jović. Srđan radi sa malom decom I zaista je njima posvećen, a Dragan Dukanac radi sa nama starijima I svaki naš uspeh je I njegov uspeh, jer se I on maksimalno posvetio I odriče se nekih stvari da bi dolazio na treninge, išao sa nama na pripreme, ali sve se to na kraju isplati”, kaže Ivana. Na naše pitanje da li nekada dolazi do sukoba ili sučeljavanja mišljenja, ova atletičarka kaže da to postoji kako u sportu tako I u svakodnevnom životu. “Mi smo oboje blizanci u hosroskopu pa s ečesto ne slažemo oko mišljenja, ali na kraju sve sredimo”, kaže ona kroz smeh.
“Trudimo se zajedno, naravno, dopunjujemo jedno drugo. Sigurno je da sam ja pronašao način rada koji njoj odgovara, a ona je vrlo veliki talenat, veoma ozbiljan sportista I nadam se da će zaista postići veliki uspeh. Što se tiče nesuglasica, to je kao I u svakom poslu. Tamo gde ljudi mnogo žele I hoće da naprave veliki rezultat, sigurno da dolazi I do nesuglasica, ali naravno da ih prevazilazimo”, ističe zadovoljno njen trener Dragan Dukanac.
Nakon jednog pada sa veoma ozbiljnim povredama, Ivana je postal, kako I sama kaže, još upornija I tvrdoglavija, a upravo taj pad doprineo je da obara sopstvene rezultate.
“To je bilo na prvenstvu Balkana prošle godine u Istanbulu. Trčala sam 100 metara finale, videla sam da sam prva, ali sam videla I da konkurencija sustiže, mnogo sam se “ubacila” u cilj I nekako sam izgubila korak. Pala sam I jako sam udarila glavom. Nakon toga trebalo je da trčim štafetu. Ja sam je osvojila, pobedile smo, iako sam sve vreme razmišljala o tome šta ako opet budem pala. To mi je ostalo u veoma lošem sećanju, ali sam se, svakako, vratila sa dve zlatne medalje”, kaže šampionka.
Ivana se već upisala u liste državnih rekorderki mlađih pionirki, starijih pionirki i mlađih juniorki, a nesumnjivo je da će nastaviti da niže uspehe u godinama koje dolaze, tim pre što želi da u svetu sporta ostane čitav svoj život.
