Novi Sad je ove godine Evropska prestonica kulture i sa Čačanima treći put stižem u najveći vojvođanski grad.
Putnici u dva autobusa su dobrovoljni davaoci krvi. Putuju po jesenjem sunčanom danu uz „Jelički dukat“.
Profesionalni vodič im pokazuje Sremske Karlovce – Eparhijski dvor, Sabornu crkvu svetog Nikole, Bogosloviju,Karlovačku gimnaziju, Gradska kuću i fontanu „Četiri lava“.
Ti veliki ljudi, svakog poštovanja vredni, videli su i Petrovaradin – Gibraltara na Dunavu koji su sagradili Austrijanci u XVII i XVIII veku radi odbrane od Osmanlija.
I slikanje zajedničko kod pijanog sata.
Muzičar nam se izgubio…čekamo ga i nastavljamo do Novog Sada. U Dunavskom parku, pored biste Mike Antića, nas nekoliko zajedno govorimo stihove iz „Plavog čuperka“. „Čuperak kose obično nose…neko na čelu…“
Muzej Vojvodine je za dobrovoljne davaoce krvi iz Čačka obezbedio slobodan ulaz. Nadahnuti kustos muzeja,
koliko je vreme dozvoljavalo, proveo nas je kroz istoriju Vojvodine. Svratili smo i na Ribarsku pijacu gde je se Slovenija hvalila sa svojom turističkom ponudom sa kranjskim kobasicama i folklorom.
Posetili smo Suvenirnicu koju drži naša Čačanka.
Sledila je šetnja Zmaj Jovinom ulicom i obilazak Saborne crkve i Vladičanskog dvora, pa preko
Trga Svetozara Miletića do Gradske kuće i crkve imena Marijinog.
Vojvođanski ručak u hotelu „Vojvodina“ odličan ima red svoj logičan….supa, čorba, pilece belo na roštilju, pirinač, krompir, kuvano povrće, kolač, kafa…A onda, doneto iz Čačka, lepo sečeno pečenje.
Pretrčavam ulicu Mihaila Pupina da kod Galerije Matice srpske i galerije Beljanski vidim zadnje pripreme za otvaranje izložbe slika Save Šumanovića.
Reč je o jedinstvenoj izložbi u Srbiji, koja obuhvata najveći broj dela jednog od najznačajnijih srpskih slikara. Tri izložbene postavke povezuju četiri zemlje, izložene su čak 102 slike Save Šumanovića. U Spomen zbirci Pavla Beljanskog je izložba retrospektivnog karaktera.
Izložba će biti otvorena do 4. decembra.
Svi dobrovoljci dolaze na skup kod bioskopa „Arena“ u 17:15. Polazak je bio tačno na vreme u 17:30, jer Čačak nas čeka.
Najveću pomoć u realizaciji ovog putovanja učinio je Grad Čačak. Poslužene su i „Makrobeline“ šaumrolne, i „Ponsovo“ sveže pecivo sa sirom, čačanski čips… Agencija „Čvorak“, kada ide po svetu, uz pasoš uvek nosi i „Desert“ kolače, pa je i ovog puta tako bilo.
