Rad sportske sekcije ŠOSO“ 1.novembar“ odvija se kroz Sportski klub dece i omladine sa smetnjama u razvoju „Morava“. Klub je sa radom počeo 2002. godine, a zvanično je registrovan 2005. godine. Članovi kluba su sadašnji učenici, kao i veliki broj bivših učenika. U toku godine sportisti ove škole sa intelektualnim smetnjama su uključena u redovna državna prvenstva Specijalne olimpijade Srbije koja se odvijaju kroz razne sportove, a na takmičenjima osvajaju brojne nagrade.
“Prva takmičenja koja su se desila, odnosno prva međunarodna takmičenja su Svetske letnje igre Specijalne olimpijade u Dablinu 2003.godine kada mi u Srbiji još uvek nismo imali formirane klubove, tek smo krenuli sa radom I nismo bili organizovani u jednu sportsku zajednicu tog tipa. Prvi put smo izašli na međunarodno takmičenje sa sportistima, našim učenicima iz Čačka i Pančeva koji su se takmičili u atletici. Imali smo fudbalsku ekipu koja je bila sastavljena od sportista sa intelektualnim smetnjama u razvoju I učenika iz redovne populacije”, govori o počecima Specijalne olimpijade Srbije Milorad Đondrić, direktor Sportskog kluba dece I omladine sa smetnjama u razvoju “Morava”.
Od tada, ističe Đondrić, u kontinuitetu članovi kluba “Morava” odlaze na letnje I zimske svetske igre I na evropska takmičenja. Od osnivanja kluba do sada ovi sportisti su učestvovali na letnjim igrama – 2003.u Dablinu, 2007.godine u Kini, 2011. U Atini, 2015. U Los Anđelesu, 2019.u Abu Dabiju dok će naredne godine svoja sportska umeća pokazati na Svetskim letnjim igrama u Berlinu.
“Na zimskim igrama smo krenuli od 2005.godine u Japanu, 2009.u Americi u Ajdahu, 2013. Južna Koreja, 2017.Austrija. Poslednje zimske svetske igre koje su trebale da se održe u Rusiji se nisu održale zbog pandemije korona virusa, a da ne pominjem druga međunarodna I državna prvenstva na koje smo krenuli od 2006. Od Rima u Italiji, zatim Poljske, Blegije, kao I evropskih turnira na kojima smo uvek uzeli učešće”, ističe Đondrić.
Veće učešće osoba sa invaliditetom u sportu zaista može da pomogne da se promeni odnos zajednice prema njima, ali možda je još važnije što deca na taj način uspevaju sama da promene stav o sebi i svojim mogućnostima. Uspeh u sportu i osećaj ponosa jačaju samopouzdanje i pomažu deci da savladaju sve izazove, fizičke i intelektualne. U isto vreme, bavljenje sportom omogućava deci da uživaju u svim prednostima koje sport sa sobom nosi, zato je trener Đondrić svoj sportski staž posvetio upravo osobama sa intelektualnim I fizičkim nedostacima.
“Danas smo mnogo brojniji sa sportistima, a samim tim I sa trenerima, od svih okolnih zemalja upravo iz razloga što su u svim tim klubovima, a u ovom trenutku u Srbiji ih ima četrnaest, uključene moje kolege, prvenstveno profesori fizičkog vaspitanja kao I defektolozi koji su stručni za rad sa tim osobama I na taj način su sve to podigli na daleko viši nivo nego što je to u nekim drugim susednim zemljama gde su I inkluzija I inkluzivno obrazovanje uvedeni mnogo ranije nego kod nas I gde se Specijalna olimpijada tih zemalja uključila u takmičenja mnogo pre nego Srbija. Zahvaljujući svemu tome, zaista, naši klubovi u sastavu reprezentacija Specijalne olimpijade Srbije postižu izuzetne rezultate”, sa ponosom naglašava trener Sportskog kluba “Morava”.
Iako Srbija nije zemlja koja je iznedrila velika imena u zimskim sportovima, sportisti Specijalne olimpijade Srbije nižu uspehe u njima, posebno u skijanju.
“Mislim da su sportisti Sportskog kluba “Morava” možda jedni od najuspešnijih u zimskim sportovima, jer 2009.godine kada smo u Ajdahiju gde sam vodio cross country reprezentaciju Srbije, imali trojicu naših momaka koji su završili školu I uspešni su radnici, u šest disciplina osvojili pet zlatnih I jednu srebrnu medalju. U tom trenutku to je bilo veliko iznenađenje, ali se kasnije pokazalo da mi izuzetno uspešno radimo I u tim zimskim sportovima, svi ti profesori fizičkog vaspitanja su I skijaši I rade sa decom zimi”, dodaje profesor Milorad Đondrić.
Cilj svake škole u svetu je da dočeka i uvede učenike u zajednicu, u kojoj bi trebalo da se nađu u prilici da daju svoj doprinos. Iz tog razloga potpuna inkluzija dece sa smetnjama u razvoju jeste važan zadatak za ceo školski sistem. To bi trebalo da se sprovede pre svega dobrim planiranjem i kvalitetom, kao i većim ulaganjem u profesionalnu obuku predavača i korišćenjem lokalnih resursa, što u školi „1.novembar“ u potpunosti rade.
