Od juna meseca ove godine, timu sportista na takmičenjima u unifajd kategorijama u ulozi partnera u igri deci sa posebnim potrebama je i mlada Natalija Irižanin. Deca sa posebnim potrebama su njeni drugovi i drugarice od malena obzirom da je Natalijina majka defektolog u ustanovi “1. novembar”.
Natalija Irižanin, partner u Unifajd takmičenjima
“Od malena sam dolazila sa njom na posao i bila okružena tom decom i tu sam naučila da ih cenim i poštujem kao i ostale ljude. Ja igram košarku i kao što igram sa svojim drugaricama na treninzima ja se isto trudim da tako igram i sa ovom decom u školi. I naučena sam da ne pravim neku razliku između sportista iz redovne populacije i sportista iz domena inkluzije.”
Kako Natalija tvrdi, čar provedenog vremena sa sportistima sa smetnjama u razvoju je užitak koji oni imaju dok igraju košarku ali i samoispunjenje i osećaj prihvaćenosti. Pitanje predrasuda uvek je aktuelno, a jedino rešenje je razumevanje i prihvatanje.
“Smatram da postoje predrasude društva u vezi dece sa smetnjama u razvoju, u smislu da su manje vredna i veoma teška za saradnju što ponekada i jesu ali mi smo njih prihvatili kao sebi ravne. Tu ima dosta izazova i zna da bude dosta stresno jer je nekada teško objasniti šta treba da se uradi ali im pokazujemo da mogu da nam veruju, a oni nama uzvraćaju ljubavlju i divnim momentima.”
Ne zaboravljaju se putovanja i specijalne olimpijade na kojima smo se bolje upoznali ali sve ono što zaseni je razumevanje njihovih različitosti i posebnosti koje ih čine drugačijim. Natalijina motivacija je njihova sreća i osećanje da su ravnopravni, a njeni planovi su da što duže bude u njihovom društvu i da pokuša da premosti zid nepoznanice koji vlada u društvu da su sportisti sa smetnjama u razvoju kao i njihovi rezultati manje vredni.
