У времену у којем се свет мења брже него што човек може да изговори сопствену мисао, у друштву где слика претиче реч, а наслов суди пре него што се истина огласи, медијска писменост постала је један од најтиших, али и најмоћнијих облика људске писмености. Она је нови праг који човек мора прећи да би разумео свет у којем живи, и свет који се пред њим открива сваким окретањем странице, сваким притиском на екран. Али, баш на том прагу стоји једна заједница која је вековима корачала споро, носећи на леђима бреме историјске тишине и неправди. Ромска заједница — народ који је много пута морао да се бори да се у његовој речи препозна човек, а у његовом погледу истина — и данас стоји на раскршћу између старих предрасуда и нових могућности.

Вишевековна маргинализација оставила је дубоке трагове: недостатак формалног образовања, ограничен приступ информацијама, недовољно поверење у институције, и исти онај поглед друштва који често види Роме само кроз туђе речи, туђе бројке и туђе интерпретације. У таквом свету, медијска писменост није само знање — она је штит, ослонац, и понекад једини мост између човека и друштва које га окружује.

Недовољна медијска писменост продубљује старе неједнакости:

— прећуткује могућности,

— продужава страхове,

— чини предрасуде видљивијим од истине,

— оставља човека без гласа у свету који све више зависи од речи.

Ромска заједница је, управо због свега тога, један од најосетљивијих делова нашег друштва када је у питању разумевање и употреба медија. И ту се рађа значај овог темеља — теме медијске писмености.

Овај чланак, заснован на пројектним текстовима, истраживањима и припремама и жели да покаже управо то — да медијска писменост није луксуз, него нужност; није далека идеја, него стварна шанса; није само знање, него и пут ка достојанству.

Медијска писменост значи:

— способност препознавања манипулација,

— разумевање медијских садржаја,

— свест о томе како медији обликују јавно мњење,

— коришћење медија за лични и друштвени развој,

— отпорност на дезинформације, стереотипе и говор мржње.

 

То је знање које човека одводи од тишине ка гласу, од искључености ка учешћу, од сенке ка светлости.

Положај Рома у савременом друштву не може се посматрати без разумевања начина на који медији обликују слику мањинских заједница. Слике које медији стварају могу бити мост, али и зид. Могу бити начин да се разуме човек, али и извор старих предрасуда које и даље живе у савременом свету.

Зато је подизање медијске писмености директан пут ка јачању ромске заједнице. То је пут:

— ка већој равноправности,

— ка активнијем учешћу у јавном животу,

— ка бољој заштити од дискриминације,

— ка већем самопоуздању и јаснијем гласу.

Кроз пројекте заједница добија прилику да се систематски оснажи. То је пут који се гради стрпљиво, попут градње моста  — камен по камен, реч по реч, знање по знање. Медијска писменост није само знање о медијима. Она је знање о свету.  Она је, у суштини, знање о себи. А свет који желимо да градимо почива на разумевању, дијалогу, толеранцији и праву сваког човека да буде виђен онако како јесте, а не онако како га неко други приказује. Ромска заједница има право на тај глас и има право на то знање. Овај текст, као и шири пројекат из којег је настао, само је један корак ка томе да се вековима дуга тишина замени речју — чистом, јасном, достојанственом.

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.