Jedan od začetnika motokros sporta u gradu na Moravi je Vladimir Tanasković Čile. Aktivan je u moto sportu i svom klubu od 1963.godine, kada je prvi put debitovao kao vozač na trci u disciplini moto kros. Riječka staza Trsat zauvek će ostati upamćena po tome što je na njoj Čile nastupao, još uvek najuspešniji Čačanin u brzinskom moto sportu. Posle nepunih pola veka, koliko je prošlo od kada je Čile vozio, 2019. godine Borko Vranić, član Moto kluba Tanasko Rajić, koji se takmiči u disciplini Moto klasik, nastupio je u trci Otvorenog moto klasik šampionata Hrvatske. Uprkos tehničkim problemima, koji su postali sastavni deo takmičenja u disciplini Moto klasik, Vranić je na legendarnom Grobniku, uspeo da se plasira na četvrto mesto u klasi motocikala od 250 kubika.

Želja za moto trkama postoji od devedesetih godina, s tim što nikako nisam imao uslove, kako finansijske, tako ni bilo kakvu podršku sponzora. Sada sam malo u godinama I ispunjavam dečački san. Moto trkama se bavim poslednjih šest godina, aktivno. Jednom sam bio vicešampion Srbije u klasi 125, jednom u klasi 250 I vicešampion Jugoistočne Evrope u klasi 250 kubika I sve to sa motorciklom od 125 kubika”, priča nam Borko Vranić, vozač motokrosa.

Screenshot_52

Organizacija motokros takmičenja iziskuje mnogo novca, a naši sagovornici, zaljubljenici u ovaj sport, odriču se mnogo čega da bi otišli na trke i i oborili sopstveni rekord. U ovom adrenalinskom sportu ovrede su česte, a vremena je potrebno veoma puno za oporavak.

Jedne godine sam imao povredu tik pred trku u Kraljevu, izašao sam da probam motorcikl, da ga naštelujemo, to je bilo u sredu veče. Prilikom pada izgulio sam celu desnu stranu tela, povredio nogu, a kada sam se vratio sa previjanja iz bolnice ja sam pitao šta je sa motorom I da li možemo da stignemo da ga napravimo do subote kada je bila trka. I onda je usledilo previjanje futoškog kupusa na rane, da zaraste što pre”, kraže kroz osmeh Vranić.

Screenshot_53

Vranićev, kako kaže, mlađi kolega, Aleksa Milosavljević, ovim sportom se bavi od malena. Na povrede je navikao a one, kako nam je rekao, ne mogu da ga spreče da izvozi trku do kraja.

Najveća povreda mi je bila kada sam slomio nogu na stazi Jeljen, I to na dva mesta sam je slomio I oporavljao sam se duži period, bio sam u gipsu, pa dok su mi ga skinuli, dok sam išao na terapije… Potrebno mi je  bilo dugo vremena da naviknem ponovo da radim s nogom. Malo sam loše vozio kasnije, dok se nisam ponovo vratio u formu, nisam uopšte imao strah od tog pada, da sada kao treba da sporije vozim, ali sam više pazio” , kaže mladi Aleksa Milosavljević, vozač motokrosa.

Screenshot_54

Jednom je čak vozio I sa gipsom na ruci.

Tada mi je trebala ta vožnja, ta trka I vozio sam sa rukom u gipsu. Nisam vozio brzo niti hteo da preforsiram ruku, trudio sam se da budem u top tri ali I tu sam imao kvar, palo mi je sedište u sred trke, pa drugu nisam ni vozio pošto sam se iznervirao, ali nema veze, opet je bilo dobro”, kroz osmeh kaže četrnaestogodišnji Milosavljević.

Screenshot_55

Kroserom u budućnost, moto je i mladih i veterana u ovom sportu. Uz entuzijazam i adrenlin koji ih pokreće, po svemu sudeći, o gradu na Moravi pričaće se još dugo i to ne samo u moto svetu. Stasaće neki novi klinci koji će poput Čileta, Marića, Lijeskića, Vukajlovića, Vranića i mladog Milosavljevića, noseći obeležje rodnog grada, donositi još pregršt pehara u naš grad.

glasnije o mladima HD


Za razliku od nekih zemalja Evrope u kojima je bilijar na listi vodećih sportova po popularnosti, a to znači po broju učesnika koji se njim amaterski ili profesionalno bave, kod nas je, iz nekih razloga, nepravedno zapostavljen. Osim malog broja zaljubljenika koji ga prate, javnost jedva da je upoznata sa rezultatima profesionalaca, a krivac za to su donekle I mediji koji mu posvećuju marginalnu i sporadičnu pažnju. Naši sagovornici iz bilijar kluba Libero 5 ističu da treba raskrstiti s predrasudama – bilijar nije kafanska igra, niti je opravdano ni primereno davati mu takav epitet. U vremenu kada su deca postala zavisna od modernih tehnologija, ova igra može značajno unaprediti njihove mentalne sposobnosti logičko mišljenje.

Screenshot_38

Jako teško je mlade animirati da počnu da se bave ovim ssportom, na primer kod nas svako dete koje je došlo da trenira, došlo je sa roditeljima ovde I roditelj u svakom momentu zna gde mu je dete I šta radi. Stariji još uvek imaju sliku da je to kafanska igra, kockarska, zadimljene prostorije, tako da polako razbijamo to I u Čačku smo razvili mišljenje da je bilijar sport a ne kafanska igra”, kaže vlasnik bilijar kluba “Libero 5” Martin Martinović.

Screenshot_32

Za Teslu je „bilijar najsuptilnija igra perfekcije i logičnosti, satkana od šahovske kombinatorike, zakona fizike i izvanredne povezanosti čovečjeg uma i telesne motorike“. Lucija je Kragujevčanka koja redovno dolazi u Čačak na treninge.

Mi ni sadsa nemamo neki ozbiljniji klub u Kragujevcu, imamo jedan ali to je više kafić, nema trenera. Kada sam pre nekih sedam, osam godina čula za ovaj klub, koliko I igram u njemu, vrlo rado sam došla. Čula sam za Martina da drži časove I zbog toga sam najviše I došla. Prosto je neverovatno kako sam ja zavolela bilijar, to je bilo 1999.godine, bila sam sa roditeljima na moru I kako sma videla bilijar, rekla sam im hoću ovo, morali su čak I da mi privuku stolicu za početak da igram, tako sam I počela. Posle toga me je zanimalo kada sam krenula u osnovnu školu, a tek na početku srednje škole sam počela aktivnije I ozbiljnije da se bavim. Tada sam I došla prvi put u Čačak”, kaže Lucija Kostić kojoj nije teško da gotovo svake večeri putuje put Čačka I nazad u Kragujevac.

Screenshot_36

Na mlađima svet ostaje. Triinaestogodišnji Luka Nikolić dolazio je u bilijar klub “Libero 5” I upoznavši Martina, koji mu je sada I trener, zavoleo je ovaj sport.

Bio sam na jednom turniru sedmi a bilo nas je oko dvadesetak, ali en bavim  se bilijarom dugo, aktivno možda pet, šest meseci. U planu mi je da nastavim da se bavim bilijarom I postanem ozbiljan igrač. Ovde je sve sjajno, drugari I trener, moj trener Martin bio je prvak Srbije”, oduševljeno kaže trinaestogodišnji Luka Nikolić.

Screenshot_37

Međusobna podrška u gotovo svakom životnom segmentu članova kluba čini da se osećaju kao jedna porodica, a pridošlice i zainteresovane koji bi da “probaju” prihvataju kao sebi ravnog, tako da kad jednom dođete, makar iz znatiželje, doći ćete sigurno još koji put, upravo zbog te , retko viđene, srdačne i tople atmosfere kakva se ovde, pored ozbiljnog bavljenja sportom, neguje od osnivanja kluba.

glasnije o mladima HD


Sportska infrastruktura u Čačku poslednjih godina je sve bogatija. Da su uslovi za treniranje iz meseca u mesec sve bolji potvrđuje nam Filip Bajić koji je prošlog leta zaigrao u bojama čačanskog Borca.

Od svih klubova u kojima sma bio Čačak ima ubedljivo najbolje uslove za treniranje. Pogotovu za bavljenje fudbalom. Od terena do svlačionica, dakle baš sve. Bio sam i u Vranju i u Napretku iz Kruševca, on je veliki klub ali nema terene u sklopu svog stadiona. Gde god da sam bio moralo je da se putuje na neke druge terene, to je oduzimalo mnogo vremena a ovde bukvalno svi usloivi postoje. Zato smatram da je velika šteta što Borac trenutno ne igra u Superligi ali se nadam da ćemo i mi pomoći da se vrati tamo gde mu je i mesto“, kaže Filip Bajić, fudbaler FK Borac 1926.

Screenshot_56

Trenutna atmosfera u klubu je, navodi Bajić, odlična, počevši od trenera preko igrača koji su maksimalno posvećeni da Borac dovedu do što višeg ranga.

Atmosfera je odlična zato što su svi ovde dobri momci, nema zle krvi, klanova, zavisti, to je jedan od retkih klubova gde nema veliki generacijiski jaz. Nema starijih igrača da se odvajaju neo smo svi tu sličnih godina i baš smo kao jedna velika porodica i sada sa novim trenerom, a i dok je bio prošli, to zapravo ništa i ne menja, jer smo mi baš jedna sjajna grupa. Trener nije strog, taman koliko treba da bude. Treninzi su odlični, nisu toliko naporni kao kod prošlog trenera, za sada smo prezadovoljni. Stil igre i njegov sistem rada nije mnogo drugačiji u odnosu na prošloi polusezonu, sve je odliično“, zadovoljno ističe Bajić.

Screenshot_57

Završeno je uređenje Atletskog stadiona, mnogobrojni tereni i dečja igrališta, a Bajić smatra da jedino šta nedostaje Čačku što se sportske infrastrukture tiče jeste zatvoreni gradski bazeni, objekat koji Čačani najviše priželjkuju već više godina.

glasnije o mladima HD


Ples doprinosi fizičkom vaspitanju, jednovremeno i skladno deluje na čulo sluha, vida i dodira. Vidno pomaže telesnom razvitku, disciplinuje pažnju, nagon na razmišljanje, vaspitava strpljenju, istrajnosti a noaročito samopouzdanju. Sara Bogdanović je, preselivši se iz Italije, čula za plesni klub Luna i bez razmišljanja krenula jer joj je ritmika u krvi.

Ja se skoro šest godina bavim plesom. Krenula sam kada sam se preselila iz druge države. Prvenstveno me je tetka “navukla” na ovo jer se družila sa majkom jedne devojčice koja je išla na ples. Ja bih htela profesionalno da se bavim plesom, a ako mi to ne bude uspelo, rekreativno ću se baviti, to je sigurno” kaže nam mlada Sara Bogdanović.

Screenshot_44

Nikola Čutović ples je zavoleo uz sestru.

Ja se plesom bavim više od sedam godina, mene je sestra podstakla da krenem na ples. Zbog nje sam počeo da treniram I ona mi je najveća inspiracija za ples, najveća podrška I ništa se ovo ne bi desilo da nije bilo nje. Nikada, čak ni pre mog bavljenja plesom, nisam smatrao da je to isključivo samo ženski sport. Uvek sam mislio da je svaki sport za svakoga, da se ne deli po rodu”, priča nam Nikola.

Screenshot_45

A da nije trenera i zaljubljenika u ples, ni njih dvoje ne bi postizali ovako zavidne rezultate, iako spadaju u mlažu kategoriju plesača.

Bili su jako simpatični kada smo ih spajali u par. Oni su tek  sad a tom putu, prelaze iz omladinaca u starije omladince. To su ipak te neke godine gde oni sazrevaju I gde ozbiljno kreću da se bave ovim sportom, ulažu ogroman trud. Jako je lepo raditi sa njima jer prosto ta deca, ne samo njih dvoje, generalno parovi, ne moram da ih teram, ne dolaze mrzovoljni, prosto vole, vidi se da vole I uživaju u svakom učenju, u svom napredku što je meni kao treneru jako bitno”, sa ponosom o ovom plesnom paru govori Darko Vujaković,  trener plesnog kluba „Luna“.

Screenshot_46

Dok gledamo plesni par stiče se utisak da su oni u velikoj ljubavi. Naši sagovornici kažu da upravo zbog toga nije dovoljno samo da umeš da plešeš, već i da odglumiš ljubav i gledaocu preneseš emociju.

To je sve gluma, imalo je nekih slučajeva gde stvarno to postoji ali prijateljstvo je sto posto. Za ostalo još uvek ne znam, može da se desi ali to je sve uglasvnom gluma”, kaže Sara a Nikola dodaje:”Mislim da tu postoji I gluma ali može da se desi da se rodi ljubav”.

Koliko sedmično vežbamo, to sve zavisi. Pošto ja idem I na engleski, ponekad kasnim 5 do 10 minuta na trening da bih sve stigla, ali treniramo kada god imamo vremena”, ističe malda plesačica.

Screenshot_48

Treninzi su svakoga dana, nekada su treninzi po sat vremena a nekada I do pet sati. To uglavnom mi odaberemo da traje toliko dugo, pa pošto sami tako insistiramo, moramo I da izdržimo, mogli ili ne”, kroz smeh kaže Čutović.

Ovi mladi ljudi kažu da uživaju igrajući na bilo kom mestu, i  čim čuju muziku noge same počinju da rade. Svojim vršnjacima poručuju da počnu da se bave plesom kako bi spoznali pravo životno zadovoljstvo.

glasnije o mladima HD

1 2 3 1.556