Osamnaestogodišnji Nikola Pantelić koji pohađa školu „1.novambar“ aktivno već dugi niz godina trenira aikido, a kroz sportske aktivnosti u okviru škole i fudbal, košarku, odbojku i plivanje.

„Voleo bih da savladam tu borilačku veštinu, trebaće mi u životu. Što se tiče ostalih sportova, ovde imamo mogućnost da treniramo više njih, sviđaju mi se skoro svi sportovi, volim plivanje i baš bih voleo da upišem školu plivanja“, kaže nam Nikola Pantelić, učenik ŠOSO „1.novembar“.

Kako Nikola ističe, voleo bi da u našem gradu postoji zatvoreni bazen da bi mogao više i kvalitetnije da trenira plivanje. Redovno odlazi na takmičenja i osvaja zapažane rezultate.

„Do sada sam bio na takmičenjima u Nišu, u Pirotu i Leskovcu. Osvojio sam zlato, srebro i jednu bronzu. Na svim tim takmičenjima upoznao sam nove drugare, sa nekima sam i danas u kontaktu. Bude tu uvek lepo druženje“, priseća se Nikola.

Škola, kaže, poseduje sve rekvizite i nova hala je veoma pogodna za bavljenje sportovima koja su u sferi njegovog interesovanja.

„Dok nisam čuo za oovu školu i koji sve sportovi imaju, ja sam se samo bavio košarkom i kada sam ovde došao, počeo sam baš svim sportovima da se bavim i na sva takmičenja idem. Veoma je važno da se bavimo sportom, prvenstveno zbog zdravlja, a svakako i fizičke aktivnosti. Mnogo se bolje osećam nakon treninga, u svemu tome nam pomažu treneri Srbo Ristanović i Milorad Đondrić“, zaključuje Nikola.

Treneri su, kaže veoma posvećeni svakome po na osob. Najviše voli organizovana putovanja i takmičenja na kojima učenici ove škole osvajaju brojne medalje, te su tako prepoznati kao jaka konkurencija u zemlji i inostranstvu u svim sportovima.


Kada je počeo da trenira aikido, Nikola Pantelić zainteresovao se i za druge sportove. Mogućnost da neki od njih dodatno trenira pružena mu je u ŠOSO „1.novvembar“, a kako nam je i sam rekao, voleo bi da u našem grau postoji zatvoreni bazen kako bi mogao i plivanje da usavrši.


Milena Baralić sa svoje 42.godine je sjajna skijašica našeg grada, koja uprkos svom nedostatku, osvaja medalje i trudi se da bude u top 3. Kako nam je rekla, nekad joj ne uspeva da osvoji prvo mesto, ali su druga dva zagarantovana.

„Osvojila sam sve, medalje, malo i zlata, bilo je i bez pobeda,ali videćemo. Ja sam bila i u Kragujevcu, pa sam i u Zrenjaninu osvojila medalju. Išla sam na pripreme na Kopaonik, posle toga sam išla za Koreju, naši predstavnici i baš mi je lepo bilo. Takmičila sam se u skijanju, osvojila sam treće mesto. Jeste konkurencija bila jaka, ali ja sam se izborila da osvojim medalju. I da baš budem jaka“, govori nam Milena Baralić.

I  bila je jaka. Milena je osvojila treće mesto.

„Imamo još jednog trenera Srba Stanojevića i on je išao sa nama i baš nas je mnogo učio. I po Čačku smo se baš puno takmičili. Idem ujedno i na plivanje i tu mi je baš lepo pa sam opet osvajala medalje i u tom sportu. Volim i košarku i u novoj hali baš mnogo vežbamo. Družimo se puno međusobno kroz sportske aktivnosti“, objašnjava Milena sa ponosom.

„Počeli smo odmah sa bazičnim sportovima, sa atletikom i plivanjem. Međutim i te igirce smo im sprovodili, košarku, fudbal, kasnije se uključila i odbojka ali prvo kro igru a zatim ozbiljnije, zatim stoni tenis, boćanje. Naravno, u okviru atletike imaju te discipline gde osobe baš smanjenih fizičkih sposobnosti mogu da se uključe, hodanje na 50 ili 100 metara, bacanje sunđerastih loptica, skok iz mesta. Sve su t bile discipline gde su oni mogli da se takmiče, da pronađu i sebe a i sebi ravne, tako da smo polako sa tom decom krenuli i u tu priču. E sad, imate decu koja mogu da učestvuju u više sportova, mada, kada su u pitanju naša domaća prvenstva, kada su u pitanu naše nacionalne igre, jedno dete može da učestvuje najviše u dva sporta“, objašnjava trener Milorad Đondrić.

Specijalna Olimpijada Srbije trenutno uspešno sprovodi treninge u Inkluzivnom fudbalu, košarci, odbojci, odbojci na pesku i atletici. Ovaj projekat ima višestruki značaj za sve one koji su u njega uključeni, omogućava bolje upoznavanje mladih sa i bez posebnih potreba i poboljšava saradnju specijalnih i redovnih škola kroz sport.


Milena Baralić koja boluje od Daunovog sindroma, osoba je za koju ne postoje prepreke. Niže medalje u skijanju a sve, kako kaže,zahvaljujući profesoru Miloradu Đondriću koji želi da iz svakoga po na osob izvuče maksimum, kojim god sportom da se bave. Pored skijanja za koje se redovno priprema i vežba, trenira i atletiku, košarku i odbojku.