Naša deca
Ovih dana mi na mrežama izlazi post jednog druga iz Čačka koji ste verovatno svi već videli, na
fotografiji je beba okružena gomilom papira koja pokazuje dokumentaciju neophodnu za dobijanje
dečijeg dodatka u Srbiji. Hajde da pomislimo da je to preterano i da kažemo da treba duplo manje
dokumentacije nego što je prikazano na toj slici, ali za mene je i to previše jer svaki taj papir košta.
Nisam bila lenja i pogledala sam na jednom sajtu šta je potrebno za dobijanje dečijeg dodatka ove
2021 godine, evo spiska:
1. Fotokopije izvoda iz matične knjige rodjeniih
2. Fotokopije uverenja o državljanstvu ne starije od 6 meseci
3. Fotokopije ličnih karata odraslih članova zajednčkog domaćinstva a za decu fotokopije prijava
prebivališta
4. Fotokopija overene zdravstvene knjižice za podnosioce zahteva
5. Potvrda o prihodima u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove
porodičnog domaćinstva
6. Potvrda o katastarskim prihodima u prethodnoj godin za sve članove porodičnog domaćinstva
(iz mesta rodjenja i iz mesta prebivališta)
7. Poresko uverenje za sve članove domaćinstva iz mesta prebivališta i mesta rodjenja o
imovinskom stanju domaćinstva (uverenje iz republičke i lokalne poreske evidencije)
8. Potvrda o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta
9. Dokazi o činjencama u vezi nepokretnosti, kao i stambenog prostora (izvod iz zemljišnjih
knjiga-vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje iz geodetskog
zavoda, govor o korišćenju stana…) Ako ste razvedeni ili samohrani roditelj, ako dete ima
poteškoće u razvoju onda vam treba jos 5-6 dodatnih dokumenata.
Moja majka je bila samohrani roditelj koji nikada nije imao pravo na dečiji dodatak jer je njena
plata u Slobodi bila za par dinara veća od propisanog cenzusa. Pokušala sam i ja da aplciram,
sećam se da su mi u socijalnom, kada sam podnosila zahtev za, tražili izvod iz katastra koji sam
im donela i rekli su da imam zemlju pa zato nemam pravo na dečiji dodatak. Istina, imam 30 ari u
Medjivršju preko puta ribarske staze, nemam pojma kako se dolazi do tog mog placa, nije
obradiva površna, to izgleda kao mala šuma ali nema drveća za seču i prodaju jer su pokrali neki
dobri ljudi. Ali za državu ja imam 30 ari i nema veze što nisam imala auto, nisam umela da
unovčim tu zemlju i nemoguće je prodati bilo kome. Stanovali smo privatno tada ali su tatini
roditelji imali veliku kuću pa su me posavetovali da se preselimo kod njih i tako uštedimo, a nema
veze kakvi su porodični odnosi. Ja sam tada bila ljuta na sve, na sebe jer što sam uopšte
pokušala da tražim to, na tog čoveka koji je radio u toj zagušljivoj kancelariji i bio veoma
neprijatan kao da sam ja došla da tražim od njega i iz njegovog dzepa novac. Isto tako se sećam
da sam tada u toj kancelariji srela jednu poznanicu koja ima dvoje dece i muža koji je uspešan
privatnik, istina je da ona nije radila ali je isto tako istina da muž ima par firmi, nekoliko stanova
koje su izdavali i par skupocenih automobila, ali ona je imala dobro pripremljenu dokumentaciju.
Roditeljski dodatak sam primala kada sam rodila drugo dete, mesečno sam primala oko pet
hiljada dinara i svaki put kada podignem taj novac sam kupovala detetu pelene, igračke i
garderobu jer sam, ne znam zašto, smatrala da je to njegovo. Sećam se očajnih majki u pošti dok
sam plaćala račune a one se raspitivale da li je uplaćen taj dečiji dodatak jer njima možda od toga
zavisi da li će im dete ručati.
A znate li koliko papira treba da pripremite ovde za dečiji dodatak?
Ni jedan!
Znate li gde se podnosi zahtev?
Nigde!
Samo vam stigne obaveštenje i datum uplate! Jedina obaveza roditelja je da pošalju broj računa u
banci.
Znate li ko ima pravo na dečiji dodatak?
Svako dete koje živi u Švedskoj i ima svoj socijalni broj! Nama su čak, bez da smo tražili, platili
retroaktivno jer smo čekali ovde te brojeve.
Svako dete prima d. dodatak, pola na mamin i pola na tatin račun. Nema veze koliki su prihodi, da
li imamo zemlju, gde ili kod koga živimo. Znači dete se rodi i odmah u bolnici dobija socijalni broj
koji se šalje dalje gde je potrebno. Wooow kakva komplikacija i nemoguca misija! Ne mora čak ni
da se ide u opštinu da se prijavi beba jer se sve to završi u bolnici. Meni lično su ta dva odlaska u
opštinu da prijavim decu teško pala jer su mi oba porodjaja bila teška i danas se sećam da sam
skoro pala u nesvest jer mi nije bilo dobro tako da sam ja oduševljena informacijom da se žene
ovde ne maltretiraju posle porodjaja.
Kada je dete školskog uzrasta i ako nije pohadjalo nastavu nekoliko dana u mesecu a to nije
opravdano onda se novac od tog meseca mora vratiti. Gimnazijalci primaju isti iznos ali na svoj
račun i za njih važi isto pravilo sa neopravdanim danima. Evo gazim petu godinu ovde i sve sam
tužnija i sve me je više sramota od moje Srbije. Zašto ja imam veća prava ovde nego u mojoj
zemlji? Zašto meni ova zemlja daje više šansi i veće mogućnosti od moje Srbije? Zašto sam
mirnija i spokojnija ovde kada razmišljam o budućnosti moje dece? Zašto je ovde sve jednostavno
a u Srbiji tako komplikovano?
Nekako mi uz ove informacije ide i priča o samohranim roditeljima jer većina samohranih majki živi
kod roditelja pa opet nemaju pravo na taj dečiji dodatak zbog zbira prihoda (penzija) i velike
kvadrature kuća.
Najveća prepreka i razlog da se ostane u bolesnom braku su loše finansije i nespremnost ljudi na
žrtvu (ovo je moje subjektivno mišljenje). Cena advokatskih usluga po tarifi je 16.500 za tužbu,
izlazak na ročište je 18.000, ukoliko je odloženo 9.750, a žalba 33.000 dinara. Sad izračunajte
koliko je to novca i koja žena ima mogućnost da sve to plati, plus troškovi selidbe i kretanje iz
početka? Pricam iz iskustva i ovo nije apel da se razvodite.
U Švedskoj razvod košta 900 kruna, recimo 90 evra i to ne po osobi već sam zahtev toliko košta i
oni uglavnom to podele jer je većina razvoda je sporazumna. Pisaću u ženskom licu jer sam žena i
poznajem vise žena a ne muškaraca koji su razvedeni. Posle razvoda deca žive sa oba roditelja i
oba roditelja imaju iste obaveze prema deci. Deca su jedne sedmice kod mame i jedna sedmica
kod tate. Postoje porodice gde deca žive sa jednim roditeljem ali to je uglavnom iz praktičnih
razloga i nema problema ili drame oko vidjanja drugog roditelja. Naravno da ima izuzetaka ali to je
retko. Onaj dečiji dodatak primaju mama i tata po pola. Alimentacija ne postoji ako su deca i kod
tate i kod mame ali ako deca žive samo sa majkom onda otac mora da plaća alimentaciju, u
slučaju da je ne plaća socijalno isplaćuje taj novac majci a otac je onda u obavezi da plaća
socijalnom. Svaka majka (sigurno i otac) ima pravo na “bostadsbidrag” to je novac za plaćanje
stanarine i uglavnom je 50% od cene kirije. Sigurno postoji još infromacija na ovu temu ali ja ih ne
znam.
Mene je sramota i stidim se kada se ovde zateknem kod drugarice koja je u drugom braku a u
tom trenutku joj dodje bivsi muž sa drugom ženom da dovede decu i oni se svi izgrle, nasmejani
su i iskreno srdačni jedni prema drugima. Zamislim sebe u toj situacji i priželjkujem da mogu i ja
tako ali boli što znam kakva bi to havarija bila.
Mi mnogo volimo da pričamo o našoj deci, da im držimo predavanja o pravim vrednostima ali
kakav primer im dajemo? Mi učimo našu decu da trpe nepravdu, da poštuju starije po svaku cenu
pa čak i kada ti stariji nemaju poštovanja prema deci, učimo ih da ostaju u vezama koje bole pa
onda da mrze one koje su nekada voleli.
Deca ne rade ono što im mi kažemo već ono što vide od nas.
Ovog puta omiljeni dečiji recept iz Švedske ”kladdkaka” čokoladni-lepljivi ”blato” kolač:
Kolač je spolja hrskav a unutra lepljiv kao ”blato” zato je važno da se peče baš kao što ću
napisati.
Ugrejte rernu na 200 stepen, namažite okrugli pleh
(idealno je onaj sa prstenom koji se skida) maslacem i
pospite prezlama. U šerpici istopite 100g maslaca na tihoj
vatri i skinite sa ringle, dodajte dva jaja i 2,5dl šećera,
nikako ne koristite mikser već ručno mešajte, sa strane
pomešajte 3 kašike kakaoa, 2 kašičice vanil šećera, 1,5dl
brašna i 1 kašičicu soli pa to dodajte u maslac i jaja.
Dobro promešajte da se maslac sjedini sa ostalim
sastojcima i prespite u pleh. Pecite 10-15 minuta na
sredini rerne, zavisi koliko ”blatnjav” kolač želite. Izvadite
kolač i ostavite da se ohladi. Možete ga posuti šećerom u
prahu ali se obavezno služi sa umućenom slatkom
pavlakom a možete dodati i malo borovnica ili malina.
Ovo je naš omiljeni kolač i veoma ga je lako napraviti a
još lakše pojesti!
Do sledeće fike Hej då!
