6.000 dinara stiže na vaš račun za samo nekoliko sekundi!
Brzi keš. Jedan klik. Instant bonus. Koliko ste puta pročitali ovakve fraze i na kraju ostali razočarani? Međutim, Meridianbet menja pravila igre! Ovde svaka od ovih rečenica postaje stvarnost – bez zamki i bez lažnih obećanja!
Bez uslova. Bez depozita. Sve što je potrebno jeste da kreirate i verifikujete nalog i bonus stiže odmah na vaš račun!
Ono što je još interesantnije, nakon verifikacije, na vaš nalog odmah stiže sport bonus, kao i prvih 300 besplatnih spinova na popularnoj slot igri Leprechaun Wish. A u narednih devet dana, svakog dana dobijate još po 300 spinova, što znači – 10 DANA BESPLATNE IGRE!
Zabrinutost zbog rizika koje sa sobom nose igre na sreću, kada je reč o stvaranju zavinosti, u poslednjih nekoliko godina dobijaju sve zapaženije mesto u našem javnom prostoru.
Međutim, razne brojke, podaci i tvrdnje s tim u vezi koje srećemo u domaćim medijima, uglavnom su, umesto na činjenicama, zasnovane na senzacionalizmu.
Praćenje stava nadležnih stručnih organa nameće se kao najbolji pristup. U tom smislu, podaci Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj navode da je ukupno nešto više od 1.000 na programima lečenja od bolesti zavisnosti od igara na sreću, što je 0.02% punoletnih građana Srbije. Uporednom analizom susednih i družava članica EU, prema ovom parametru smo znatno ispod referentnog evropskog proseka, koji se kreće između 1.5% i 2.5%.
Ipak, percepcija javnosti često je pod uticajem netačnih podataka koji služe različitim, ponekad komercijalnim, a ponekad i političkim interesima. Takve dezinformacije i brojke koje se preuveličavaju i preko 300 puta, ne samo da skreću pažnju sa važnosti rešavanja ovog veoma ozbiljnog društvenog problema, već i otežavaju dolaženje do održivih rešenja.
Pravni okvir i zaštita maloletnika
Jedan od najčešćih mitova odnosi se na maloletnike i njihov navodno slobodni i neograničen pristup igrama na sreću. Stručnjaci ističu da je u okviru legalnog tržišta u Srbiji, sistemom zakonskih i podzakonskih akata, u praksi sasvim onemogućen pristup igrama na sreću zahvaljujući naprednim sistemima verifikacije i strogim zakonima. Jedini rizik koji se u tom smislu može javiti potiče od crnog tržišta (kojeg je iz godine u godinu sve manje), ali ipak otvara pitanje kako dodatno suzbiti aktivnosti nelegalnih operatera. Što je sasvim druga, ali podjednako važna tema.
Iako idealnog rešenja nema, te da je reč o problemu koji s pravom zaokuplja pažnju domaće javnosti, važno je napomenuti da, uglavnom zahvaljujući dobrim zakonskim rešenjima i pozitivnom praksoom legalnih priređivača, ostajemo ispod evropskog proseka.
Kao i u ostalim važnim društvenim pitanjima, ključ je u edukaciji, jasnoj zakonskoj regulativi, ali i upordnoj i doslednoj borbi protiv dezinformacija koje mogu stvoriti pogrešnu sliku i otežati rešavanje ovog važnog društvenog pitanja.
Ustanova “1. novembar” stvara buduće ljude. Mnoge sudbine bivših đaka ne bi bile srećne i ispunjene uspomenama da nije nastavnika i osoblja koji se svakodnevno trude da jedan dan bude sadržajan i koristan. Iako imaju ulogu vaspitača i učitelja, prevashodno ih deca prihvataju kao članove svojih porodica i kao svoje najbliže.
“Kada je u školu došao Milan Jovičić, bio je nemiran kao vrag. Tada je krenuo u peti razred i jednostavno sam brinuo kako sa njim postupati, a da to bude najbolji način. Obzirom da je bio jako živ i nemiran, poslao sam ga jednoga dana u dvorište sa dvojicom drugova koji su imali Daunov sindrom, da ih on podučava dobacivanje lopte. Ispostavilo se da je to bio ključ i od tada naš Milan je i sam počeo da trenira. Još uvek traje moja dilema da li je bolji golman ili fudbaler, a u prilog tome govori i činjenica da je dugo skupljao lopte kada fudbaleri “Borca” treniraju, po svemu sudeći, pored lopti skupljao je i znanja, jer je ovde u školi postigao neverovatne sportske uspehe. Ne samo u fudbalu već i u skijanju, odbojci, košarci… Učestvovao je i na Sportskoj olimpijadi u Južnoj Koreji 2016. gde je takođe doneo odličja. Danas, Milan je stalno zaposlen u školi kao domar i jedan je od najvrednijih u kolektivu. Eto, to je jedna od mnogobrojnih priča ispod krova ove ustanove koja najbolje opisuje značaj inkluzije i sporta u životu ove dece.”
Profesor Đondrić ističe da je jedan od najvećih snova već ostvaren, a to je izgradnja velelepne fiskulturne sale na koju se dugo čekalo. Planova ima dosta, a koplja se oštre za zimske OI u Italiji gde će se takmičiti u alpskom i nordijskom skijanju. Pripreme kreću već u decembru na planinama gde ima snega kako bi takmičari SK “Morava” bili spremni za mart 2025. godine kada se ovo takmičenje i odigrava.
Milorad Đondrić
“Mi uskoro počinjemo da radimo pripreme za predstojeće zimske OI u Italiji. Imamo tri učesnika koji su poboljšali svoje performase i očekuju nas pripreme na planinama na kojima ima snega u decembru. Videćemo, u opticaju su Kopaonik, Jahorina nije daleko, pa čak i Bugarska.”
Da bi sve funkcionisalo neophodne su finansije koje su svake godine sve veći i veći problem. Otići na neko veće takmičenje zahteva troškove koji nisu mali ali želja za učestvovanjem i medaljama koje se vraćaju u grad na Moravi, ne jenjava. Grad Čačak pomaže sa 350 hiljada dinara, ali to nije ni blizu koliko je potrebno da bi se sve uklopilo u budzet kluba.
„Hvala Bogu u gradu imam dosta prijatelja koji znaju čime se bavimo i kakve uspehe postižemo, tako da nekako izguramo godinu i ostvarimo planirane aktivnosti“.
Dobar glas se daleko čuje, stara je poslovica srpskog naroda koju sportisti kluba “Morava” doslovce shvataju. Zato i ne čude uspesi koji se nižu jer u osnovi svake medalje je potreba i jaka želja da se osvetla ime svog grada, svoje države. Ali i da se samom sebi kaže: „Bravo, uspeli smo”.
