Čačak već godinama ulaže značajna sredstva u izgradnju sportske infratsrukture namenjene i osobama sa invaliditetom (OSI). U prilog tome govori i činjenica da je sredinom 2019. godine svečano otvorena fiskulturna sala koja se nalazi u okviru Škole za osnovno i srednje obrazovanje dece sa posebnim potrebama „1. novembar“ i Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“. Sledećeg leta trebalo bi da počne izgradnja zatvorenog olimpijskog bazena čemu se posebno raduju OSI. Profesor fizičke kulture Nemanja Trnavac radi sa OSI korisnicima Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“.
Svedoči koliko je sport važan za OSI i šta je za njih značila izgradnja fiskulturna sale. “Imate nekoliko klubova osoba sa invaliditetom u gradu koji zaista pronose ime grada. Fiskulturna sala u mnogome je doprinela razvoju sporta kod OSI i ona je svojevrsni omaž svim sportistima OSI koji su se godinama takmičili, a nisu imali svoj prostor za trening”, rekao je Trnavac. Trnavac smatra da Čačak ima dobru sportsku infratsrukturu počev od savremenog atletskog stadiona do drugih brojnih sadržaja i raduje se izgradnji zatvorenog olimpijskog bazena. “Mogu da kažem da je pozitivno to što lokalna samouprava ulazi u pravljenje zatvorenog bazena. Već se radi projekat. Lokacija je odobrena i mislim da će OSI sigurno tu naći svoj prostor koji će u mnogome unaprediti njihov rad”, poručio je Trnavac. Naš sagovornik kaže da je potrebno strpljenja, razumevanja i dosta truda na časovima fizičke kulture OSI. Oni su, navodi, čas fizičke kulture prihvatili i imaju uzore u sportistima OSI koji su osvajali i medalje na specijalnim olimpijadama.
“Nije bilo lako na početku da formirate vrstu, da oni prate vežbu. Ali, upravo taj sport i ta grupa uticali su na njih da uspeju da prate jedni druge…Imali ste priliku da snimite Lidiju koja ima izuzetne uspehe i koja je obišla ceo svet i oni su nju pratili i žele da budu kao ona”, ističe Trnavac. Osim sportske hale, korisnicima Centra Zračak na raspolaganju je sportski teren sa svim pratećim rekvizitima za sport i rekreaciju i antitraumatskom podlogom.
Biće ovo 16. Letnje igre po redu, a po 3. put da se održavaju u nekom gradu u Evropi. Filip se uveliko priprema za olimpijadu. “Na treningu se prvo igra malo košarka da treneri vide kako nam to ide I ja sam to uspeo u životu, da naučim da igram košarku. San mi je da postanem svetska ličnost I da me devojke obožavaju. U sportu bih voleo da postignem visoke rezultate, najviše u skijanju. Nas direktor I trener Milorad Đondrić obično u martu mesecu uvek vodi na Kopaonik da skijamo”, ponosno kaže ovaj mladi sportista. Ovaj dvadesettrogodišnji sportista kaže da je vrlo brzo savladao skijanje. “Ja sam bio na vrhu staze I vrlo brzo sam savladao skijanje, tehniku, nije postojao strah. Bilo bi lepo da postoji zatvoreni bazen u Čačku da možemo da treniramo plivanje. Ja sam recimo naučio I kraul da plivam”, hvalisavo ističe Filip.
Filip I u slobodno vreme trenira I vežba jer kaže da je sport mnogo važan za zdravlje. “Ja sam kod ujka vežbao I zgibove I postao sam bilder, kažu ljudi da imam jake ruke, pravu kičmu, prave I ruke I bicepse. Odličan sam u svim sportovima, ali sam najbolji u košarci”, ponosno ističe. U Sali škole “1.novembar” gde redovno treniraju postoje svi uslovi za sportove kojima se oni bave. “Ja sam maštao da ću trenirati više sportova, da se ozbiljno posvetim tome kao neki poznati košarkaši. Veoma je važno da se bavimo sportom, prvo zbog zdravlja, ali mi se na takmičenjima I družimo I ja to mnogo volim. Obožavam putovanja I kada idemo na Olimpijadu. Mene ljudi baš znaju, celi grad, poznata sam ličnost, prava zvezda, gledaoci me prate na Fejsbuku”, hvalisavo kaže Filip. Filp je, uprkos svom nedostatku, našao I zaposlenje što mu daje još veću satistfakciju za dalje napredovanje kako u sportu tako I na poslovnom planu. “Konobar sam, radim u jednom kafiću blizu crkve. Ja sam zaposlen u firmi. Imam i tri devojke, nema krize za mene. Jedna želi da budem njen mužić, muž. I naravno da hoću”, ponosno ističe Filip. Šarmantni Filip ima jednu želju: “Ja bih želeo da budem u Ivanjici sa mojom dragom Suzanom jer je mnogo volim I zaljubio sam se u nju. Jednostavno, ja sam jedini maneken u gradu, šmeker, prava ličnost I zvezda”, zaključuje ovaj interesantni sportista. Aktivno se priprema za Specijalnu Olimpijadu. U Srbiji se kroz nju trenutno uspešno sprovode treninzi u Inkluzivnom fudbalu, košarci, odbojci, odbojci na pesku i atletici. Ovaj projekat ima višestruki značaj za sve one koji su u njega uključeni, omogućava bolje upoznavanje mladih sa i bez posebnih potreba i poboljšava saradnju specijalnih i redovnih škola kroz sport.
Filip Obućina koji je rođen sa Daunovim sindromom govorio nam je o svojim sportskim uspesima i medaljama koje osvaja. Naime, on uprkos invaliditetu, niže velike uspehe u košarci, odbojci i fudbalu. “Ja sam trenirao više sportova, I rođeni sam sportista, svuda sam išao. Bio sam aktivan u šahu nekada, baš sam veliki borac. Uspešan sam u plivanju, košarci, fudbalu, stonom tenisu, ma svuda. Bio sam na olimpijadama, na takmičenjima u Pančevu, Kragujevcu I Zrenjaninu”, govori Filip.
Sport osoba sa invaliditetom u Srbiji tokom poslednje decenije doživljava razvoj, koji se ogleda ne samo u postizanju značajnih sportskih rezultata na međunarodnoj sceni, već i pre svega, kroz stvaranje povoljnog ambijenta za veće uključivanje osoba sa invaliditetom u sportske aktivnosti.
Četrnaestogodišnji Veljko Jevtović koji pohađa školu „1.novambar“ već nekoliko godina kroz sportske aktivnosti u okviru škole trenira fudbal, košarku, odbojku, stoni tenis I boćanje. “Treniram malo tenis, malo košarku I odbojku, malo sklekove ali I boćanje. Srbo I Nemanja, moji profesori mi dosta pomažu u sportu. Oni su mnogo dobri momci”, kaže Veljko. Boćanje je veoma stara sportska igra koja se vekovima igra u mediteranskim zemljama i u primorju bivše Jugoslavije. Nalazi se u programu Mediteranskih igara još od njihovog početka 1997. godine. Veljko ju je vešto savlado I ponosno kaže da je najbolji. “Ja mnogo volim fudbalsku loptu, sa njom “sevam” po celi dan. Volim I kod kuće da igram fudbal, baš sam dobar sa loptom. Kada treniram boćanje, ja bacam onu veliku kuglu, znate onu kao teg neki. Cilj igre je da dobacim loptu što bliže bulinu. Uvek pobeđujemo mi, odnosno ja”, sa ponosom ističe ovaj mladić. Osim redovnih sportskih aktivnosti u školi, Veljko se prirpema za prvenstva koja članove Sportskog kluba za osobe sa teškoćama u razvoju “Morava” očekuju naredne godine, a hobi mu je, kaže, da ide u lov. “Da, idem I u lov. Lovim fazane, petla I lisice. Mnogo se lepo osećam kada odem u lov. Nosim onaj prsluk lovački, obučem ga I idem sa kučetom koje sada ima male kuce. Skoro nisam ništa ulovio”, nasmejano kaže Veljko. Za unapređenje i razvoj sporta osoba sa invaliditetom posebno je značajno to što je finansiranje dolaska do vrhunskih rezutata preuzela država. Sa druge strane, uslove za masovno i rekreativno bavljenje sportom osobama sa invaliditetom treba da obezbede jedinice lokalne samouprave, za šta se iz gradske kase svake godine izdvaja sve više sredstava.
