Jedan novinar, jedan snimatelj i jedan muzičar, svako od njih veoma uspešan u svom domenu rada, u prethodnih mesec dana su na internet platformama svojim Zlatiborskim potkastom uspeli da izazovu veliku pažnju. Posećenost potkasta posle prve emisije je već u prva četiri dana dostigla oko 1 400 pregleda dnevno.

 


Uzgoj kornišona za pozantog nemačkog kupca u čačanskom kraju već nekoliko godina je pouzdani posao. O tome svedoče i dve porodice iz Ježevice i Baluge Trnavske.


 

Naša deca
Ovih dana mi na mrežama izlazi post jednog druga iz Čačka koji ste verovatno svi već videli, na
fotografiji je beba okružena gomilom papira koja pokazuje dokumentaciju neophodnu za dobijanje
dečijeg dodatka u Srbiji. Hajde da pomislimo da je to preterano i da kažemo da treba duplo manje
dokumentacije nego što je prikazano na toj slici, ali za mene je i to previše jer svaki taj papir košta.
Nisam bila lenja i pogledala sam na jednom sajtu šta je potrebno za dobijanje dečijeg dodatka ove
2021 godine, evo spiska:
1. Fotokopije izvoda iz matične knjige rodjeniih
2. Fotokopije uverenja o državljanstvu ne starije od 6 meseci
3. Fotokopije ličnih karata odraslih članova zajednčkog domaćinstva a za decu fotokopije prijava
prebivališta
4. Fotokopija overene zdravstvene knjižice za podnosioce zahteva
5. Potvrda o prihodima u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove
porodičnog domaćinstva
6. Potvrda o katastarskim prihodima u prethodnoj godin za sve članove porodičnog domaćinstva
(iz mesta rodjenja i iz mesta prebivališta)
7. Poresko uverenje za sve članove domaćinstva iz mesta prebivališta i mesta rodjenja o
imovinskom stanju domaćinstva (uverenje iz republičke i lokalne poreske evidencije)
8. Potvrda o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta
9. Dokazi o činjencama u vezi nepokretnosti, kao i stambenog prostora (izvod iz zemljišnjih
knjiga-vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje iz geodetskog
zavoda, govor o korišćenju stana…) Ako ste razvedeni ili samohrani roditelj, ako dete ima
poteškoće u razvoju onda vam treba jos 5-6 dodatnih dokumenata.
Moja majka je bila samohrani roditelj koji nikada nije imao pravo na dečiji dodatak jer je njena
plata u Slobodi bila za par dinara veća od propisanog cenzusa. Pokušala sam i ja da aplciram,
sećam se da su mi u socijalnom, kada sam podnosila zahtev za, tražili izvod iz katastra koji sam
im donela i rekli su da imam zemlju pa zato nemam pravo na dečiji dodatak. Istina, imam 30 ari u
Medjivršju preko puta ribarske staze, nemam pojma kako se dolazi do tog mog placa, nije
obradiva površna, to izgleda kao mala šuma ali nema drveća za seču i prodaju jer su pokrali neki
dobri ljudi. Ali za državu ja imam 30 ari i nema veze što nisam imala auto, nisam umela da
unovčim tu zemlju i nemoguće je prodati bilo kome. Stanovali smo privatno tada ali su tatini
roditelji imali veliku kuću pa su me posavetovali da se preselimo kod njih i tako uštedimo, a nema
veze kakvi su porodični odnosi. Ja sam tada bila ljuta na sve, na sebe jer što sam uopšte
pokušala da tražim to, na tog čoveka koji je radio u toj zagušljivoj kancelariji i bio veoma
neprijatan kao da sam ja došla da tražim od njega i iz njegovog dzepa novac. Isto tako se sećam
da sam tada u toj kancelariji srela jednu poznanicu koja ima dvoje dece i muža koji je uspešan
privatnik, istina je da ona nije radila ali je isto tako istina da muž ima par firmi, nekoliko stanova
koje su izdavali i par skupocenih automobila, ali ona je imala dobro pripremljenu dokumentaciju.
Roditeljski dodatak sam primala kada sam rodila drugo dete, mesečno sam primala oko pet
hiljada dinara i svaki put kada podignem taj novac sam kupovala detetu pelene, igračke i
garderobu jer sam, ne znam zašto, smatrala da je to njegovo. Sećam se očajnih majki u pošti dok
sam plaćala račune a one se raspitivale da li je uplaćen taj dečiji dodatak jer njima možda od toga
zavisi da li će im dete ručati.
A znate li koliko papira treba da pripremite ovde za dečiji dodatak?
Ni jedan!
Znate li gde se podnosi zahtev?
Nigde!
Samo vam stigne obaveštenje i datum uplate! Jedina obaveza roditelja je da pošalju broj računa u
banci.
Znate li ko ima pravo na dečiji dodatak?
Svako dete koje živi u Švedskoj i ima svoj socijalni broj! Nama su čak, bez da smo tražili, platili
retroaktivno jer smo čekali ovde te brojeve.
Svako dete prima d. dodatak, pola na mamin i pola na tatin račun. Nema veze koliki su prihodi, da
li imamo zemlju, gde ili kod koga živimo. Znači dete se rodi i odmah u bolnici dobija socijalni broj
koji se šalje dalje gde je potrebno. Wooow kakva komplikacija i nemoguca misija! Ne mora čak ni
da se ide u opštinu da se prijavi beba jer se sve to završi u bolnici. Meni lično su ta dva odlaska u
opštinu da prijavim decu teško pala jer su mi oba porodjaja bila teška i danas se sećam da sam
skoro pala u nesvest jer mi nije bilo dobro tako da sam ja oduševljena informacijom da se žene
ovde ne maltretiraju posle porodjaja.
Kada je dete školskog uzrasta i ako nije pohadjalo nastavu nekoliko dana u mesecu a to nije
opravdano onda se novac od tog meseca mora vratiti. Gimnazijalci primaju isti iznos ali na svoj
račun i za njih važi isto pravilo sa neopravdanim danima. Evo gazim petu godinu ovde i sve sam
tužnija i sve me je više sramota od moje Srbije. Zašto ja imam veća prava ovde nego u mojoj
zemlji? Zašto meni ova zemlja daje više šansi i veće mogućnosti od moje Srbije? Zašto sam
mirnija i spokojnija ovde kada razmišljam o budućnosti moje dece? Zašto je ovde sve jednostavno
a u Srbiji tako komplikovano?
Nekako mi uz ove informacije ide i priča o samohranim roditeljima jer većina samohranih majki živi
kod roditelja pa opet nemaju pravo na taj dečiji dodatak zbog zbira prihoda (penzija) i velike
kvadrature kuća.
Najveća prepreka i razlog da se ostane u bolesnom braku su loše finansije i nespremnost ljudi na
žrtvu (ovo je moje subjektivno mišljenje). Cena advokatskih usluga po tarifi je 16.500 za tužbu,
izlazak na ročište je 18.000, ukoliko je odloženo 9.750, a žalba 33.000 dinara. Sad izračunajte
koliko je to novca i koja žena ima mogućnost da sve to plati, plus troškovi selidbe i kretanje iz
početka? Pricam iz iskustva i ovo nije apel da se razvodite.
U Švedskoj razvod košta 900 kruna, recimo 90 evra i to ne po osobi već sam zahtev toliko košta i
oni uglavnom to podele jer je većina razvoda je sporazumna. Pisaću u ženskom licu jer sam žena i
poznajem vise žena a ne muškaraca koji su razvedeni. Posle razvoda deca žive sa oba roditelja i
oba roditelja imaju iste obaveze prema deci. Deca su jedne sedmice kod mame i jedna sedmica
kod tate. Postoje porodice gde deca žive sa jednim roditeljem ali to je uglavnom iz praktičnih
razloga i nema problema ili drame oko vidjanja drugog roditelja. Naravno da ima izuzetaka ali to je
retko. Onaj dečiji dodatak primaju mama i tata po pola. Alimentacija ne postoji ako su deca i kod
tate i kod mame ali ako deca žive samo sa majkom onda otac mora da plaća alimentaciju, u
slučaju da je ne plaća socijalno isplaćuje taj novac majci a otac je onda u obavezi da plaća
socijalnom. Svaka majka (sigurno i otac) ima pravo na “bostadsbidrag” to je novac za plaćanje
stanarine i uglavnom je 50% od cene kirije. Sigurno postoji još infromacija na ovu temu ali ja ih ne
znam.
Mene je sramota i stidim se kada se ovde zateknem kod drugarice koja je u drugom braku a u
tom trenutku joj dodje bivsi muž sa drugom ženom da dovede decu i oni se svi izgrle, nasmejani
su i iskreno srdačni jedni prema drugima. Zamislim sebe u toj situacji i priželjkujem da mogu i ja
tako ali boli što znam kakva bi to havarija bila.
Mi mnogo volimo da pričamo o našoj deci, da im držimo predavanja o pravim vrednostima ali
kakav primer im dajemo? Mi učimo našu decu da trpe nepravdu, da poštuju starije po svaku cenu
pa čak i kada ti stariji nemaju poštovanja prema deci, učimo ih da ostaju u vezama koje bole pa
onda da mrze one koje su nekada voleli.
Deca ne rade ono što im mi kažemo već ono što vide od nas.
Ovog puta omiljeni dečiji recept iz Švedske ”kladdkaka” čokoladni-lepljivi ”blato” kolač:
Kolač je spolja hrskav a unutra lepljiv kao ”blato” zato je važno da se peče baš kao što ću
napisati.
Ugrejte rernu na 200 stepen, namažite okrugli pleh
(idealno je onaj sa prstenom koji se skida) maslacem i
pospite prezlama. U šerpici istopite 100g maslaca na tihoj
vatri i skinite sa ringle, dodajte dva jaja i 2,5dl šećera,
nikako ne koristite mikser već ručno mešajte, sa strane
pomešajte 3 kašike kakaoa, 2 kašičice vanil šećera, 1,5dl
brašna i 1 kašičicu soli pa to dodajte u maslac i jaja.
Dobro promešajte da se maslac sjedini sa ostalim
sastojcima i prespite u pleh. Pecite 10-15 minuta na
sredini rerne, zavisi koliko ”blatnjav” kolač želite. Izvadite
kolač i ostavite da se ohladi. Možete ga posuti šećerom u
prahu ali se obavezno služi sa umućenom slatkom
pavlakom a možete dodati i malo borovnica ili malina.
Ovo je naš omiljeni kolač i veoma ga je lako napraviti a
još lakše pojesti!

Do sledeće fike Hej då!


 

 

 

 

 

 

Nikad nije kasno
Svi znamo onu našu “nikad nije kasno” ali ta ista kod nas baš i ne važi jer se uvek negde žuri i sve
se mora sad i odmah! Moraš da budeš dobar djak i moraju da te porede sa drugima, kako Pero
može a ti ne? Ja ti sve činim a Perove zabole za njega… A nesvesni da time ponizavamo rodjenu
decu, njhove drugare i druge roditelje. Namećemo im taj takmičarski duh zbog kog mogu samo
da se osećaju loše i pod stresom sve vreme i bdućem životu. Učimo ih da nastave tu bolesnu
tradiciju poredjenja i takmičenja umesto da gledaju svoja posla. Onda moraš hitno da se zaposliš
jer ne misliš valjda da će te neko izdržavati a to što smo preumorni od trke oko škole i brige da
budemo bolji od Pera nikoga ne zanima. Moraš da se udaš i radjaš jer su se sve tvoje vršnjakinje
već poudavale i rodile, ako se usudiš da kažes da bi malo da sačekas onda hoceš da izgledaš kao
baba svom detetu, ako slučajno kažes da nije naišao onaj pravi onda mnogo biraš. Moje drugo
dete je bilo i željeno i planirano u mojoj trideset sedmoj godin. Tata i ja nismo bil venčani niti smo
planirali da se venčavamo. Posle porodjaja jedna medicinska sestra obilazi sobe i popunjava
papire tu na licu mesta, javno i pred svima. Evo i sada se smejem toj tišini u sobi u kojoj nikada
nije bilo tiho, kada je mene pitala da li sam venčana i dobla je odgovor nisam. Neudata i matora,
kakva kombinacija!
Pre par dana mi piše drugarica da je “ponosna na mene i da sam joj ja dokaz da nikada nije kasno
za neke stvari”, kako ne umem da primam komplimente odbijem joj to na pristrasnost i ljubav
prema meni pa samim tim i nedostatak objektivnosti. Ali malo kasnije me to lupi po glavi jer nije
ona neko ko podilazi i uvek je bila iskrena. Šta znači to da nikada nije kasno za neke stvari? Ko
odlučuje o tome? Koje su to stvari? Tu su opet u pitanju neki okviri koje ja baš i ne volim. Onda
me tresne po glavi da ja imam 45 godina i da ja tek učim da bih se zaposlila na željenom mestu.
Ja nemam 30, 35 već 45!!! I vratim se četiri godine u nazad, setim se straha i beznadja, nemoći i
panike od svega nepoznatog ovde, nisam znala ništa o ovom sistemu već sam se vodila onim što
sam znala iz moje Srbije a to je da je za mene bilo kasno.
Sa 41 sam počela da učim švedski, mislila sam da ga nikada neću naučiti i dugo mi je trebalo da
počnem da ga pricam, a u školi nisam bila najstarija kako sam očekivala. Bila sam jedina iz
Evrope i jedina bela u razredu. (Na slici je moj drug Pravoslavac iz Eritreje). Zahvaljujući stvarno
neverovatnim nastavnicima uspela sam da naučim šveski pa čak i da preskočim dva nivoa jer su
smatrali da sam dovoljno dobra i ja sam im neizmerno zahvalna jer mi se žurilo. U tim školama je
bilo i mladjih i starijih od mene, ljudi koji su pobegli od užasnih ratova i ljudi koji samo traže bolji
život, ljudi sa samo osnovnom školom i ljudi sa doktoratima ali svi smo imali isti tretman bez
obzira na sve to.
Sa 43 sam počela da radim kao zamena vaspitačica u
vrtićima, prijavila sam se za posao jer sam želela da vidim kako izgleda jedan intervju ovde, želela
sam da prodjem dalje, ali uopšte nisam očekivala da ću ga dobiti . Na tom razgovoru je opet bilo
lljudi i starijih i mladjih od mene, ali za porodičnu situaciju ili godine vas ne pitaju a ne pitaju ni da li
planirate decu. Sa 45 sam počela da studiram i plan je da završim kada budem imala 47 godina.
Zastrašujuće!!! Ali za mene više nije, ja više nigde ne žurim. I kako bi moje švedske drugarice rekle
“samo pomisli da ćeš raditi još 20 godina”. I to sam prihvatla. Uspeli su sa mnom isto kao sa
mojim malim sinom.
Prve godine ovde sam samo želela da se vratim i pričala sam kako sam ja matora za bilo šta,
svaka švedska drugarica me je ubedjivala da nije tako ali sam mislila da su samo ljubazne. Sada
znam da nisu samo ljubazne jer verujte da su brutalno iskrene bez obzira da li vam se to dopalo ili
ne, a taj način komunikacije se ovde uči od vrtića.
Onda sam upoznala ženu koja je moje godište i napustila je posao u restoranu da bi studirala za
učiteljicu. Moja dobra drugarica je radila deset godina kao frizerka, udala se i rodila dete pa rešila
da studira za socijalnog radnika, sada posle deset godina rada želi opet da studira jer želi da radi
sa decom. Imam jednu veoma dragu poznanicu koja je stara 55 i ceo radni vek vozi autobus ali
sada ide na razgovore za posao jer želi promenu. One drže život u svojim rukama i same
upravljaju njime, znam ja odlično da je to kod nas skoro pa nemoguće ali mislim su neke stvari
ipak moguće.
Koliko žena ili muškaraca poznajete koji su na žalost dugo u nesrećnim vezama i brakovima? Koji
ne smeju da se usude da odu i da uzmu život u svoje ruke, ja sam bila jedna od njih. Zamislite da
se neko posle 40 godina braka razvede? Bilo je takvih slučajeva pa su komentari okoline bili “šta
su se digli pod stare dane…” a jedna predivna žena je posle 40 godina braka spakovana od strane
svoje dece iseljena iz svoje kuće da bi je zaštitil i sklonili od muža nasilnika, tada je imala 60 a
danas 81. Pre neki dan smo se čule i ova situacija sa koronom je veoma pogodila, pitah je šta radi
i odgovor je bio “kratak mi je dan, da bar traje 30 sati.” Ona slika, vaja, plete, gaji cvece i kuva i
mesi za svoje unuke i praunuke, ona je počela da živi sa 60 godina.
Opet se setim sebe i mog očaja kada sam došla ovde jer sam mislila da je moj život završen, da
ću sedeti u stanu, paziti na decu kojoj uskoro i neću biti toliko potrebna, mislila sam da nikada
više neću naći prijatelje kao one koje sam ostavila u Čačku a meni su oni neophodni. Dugo mi je
trebalo da “progledam” i da vidim život iz “švedskog” ugla jer, verujte, nemoguće je preživeti
drugačije ali ja sam zahvalna na toj mogućnosti jer sve ovo ne bih mogla u Srbiji zahvaljujući i
sistemu i (ne)podršci okoline.
Švedska podstiče ljude da se obrazuju, mislim na nas starije, jer mnoga zanimanja više ne postoje
i ljudima je neophodno da se preorijentišu na postojeća zanimanja. Svi imamo pravo na stipendiju,
onda ako imamo decu ona je malo veća, imamo pravo na studentski kredit na kom je kamata
smešna i taj se kredit vraća kada se zaposlimo, računa se do godinu dana od završetka
školovanja i te rate su minimalne.
Želim da vam kažem da stvarno nikada nije kasno za neke stvari, na primer da se posvetite sebi,
počnite da se bavite nekim hobijem koji ste želeli, izadjite iz svake veze koja vam ne prija jer ćete
videti da se mnoga vrata tada otvore, ne oklevajte da pozovete nekoga koga dugo niste a vama je
ta osoba draga, zagrlite jako voljenu osobu, jednostavno počnite da ugadjate i da iznenadjujete
sami sebe. Razmislite kada ste se i sa kim poslednji put onako ludački smejali? Sigurno imate bar
jednu osobu sa kojim možete da razgovarate kao sami sa sobom pa to uradite, otvorite se, recite
kako se osećate ali ono stvarno kako se osećate. Razmazite sebe jedan dan, videćete da svet
neće stati zbog toga.

Ovog puta delim recept za Kärlekmums-ljubavna slast:


Ugrejete rernu na 175 stepeni i podmažete pleh maslacem. Za kolač prvo u šerpici istopite 225g
maslaca i dodate 2dl mleka pa promesate da se sjedini ali van ringle, umutite posebno 5 jaja i 4dl
šecera mikserom, dodajte 6dl brašna, jednu kašiku vanil šecera, 1dl kakoa i tri kašičice praška za
pecivo. U sve to dodajte smesu od maslaca i mleka i promesajte da se sve lepo sjedini, sipajte u
pleh i pecite 25min.
Glazura: opet istopite 75g maslaca u šerpici pa dodajte malo manje od jednog decilitra kafe, pola decilitra kakaoa,
kašičicu vanil šećera i 5dl šećera u prahu. Kada je kolač pečen ostavite ga da se malo prohladi pa
premažite glazurom i pospite kokosom jer je to obavezno!
Hej dååå!

1 2 3 24