{"id":20429,"date":"2017-03-01T14:51:07","date_gmt":"2017-03-01T13:51:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.regionalnevesti.net\/?p=20429"},"modified":"2017-03-01T14:54:57","modified_gmt":"2017-03-01T13:54:57","slug":"sto-je-planeta-toplija-je-hrana-nekvalitetnija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/?p=20429","title":{"rendered":"\u0160to je planeta toplija, to je hrana nekvalitetnija"},"content":{"rendered":"

Klimatske promene sve vi\u0161e ose\u0107amo na svojoj ko\u017ei, ali nau\u010dnici smatraju da \u0107e one tek doneti velike promene i to i u na\u0161im tanjirima.<\/p>\n

<\/p>\n

\u201ePromene klime dove\u0161\u0107e do promena koli\u010dine, kvaliteta, ali i mesta gde se odre\u0111ena vrsta hrane proizvodi\u201c, smatra doktor Sem Majers, koji se bavi nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkim radom u oblasti medicine \u017eivotne sredine, na Harvardu. \u201eNikada nije bilo potrebe da tako brzo kao danas pove\u0107avamo proizvodnju hrane da bismo zadovoljili globalne potrebe, rekao je Majers za \u201eLajv sajens\u201c.<\/p>\n

On je naveo da su stru\u010dnjaci u po\u010detku mislili da \u0107e porast nivoa ugljen-dioksida delovati kao \u0111ubrivo i pove\u0107ati prinose hrane, me\u0111utim novija istra\u017eivanja su pokazala da su ta o\u010dekivanja bila neosnovana. Nasuprot tome, dokazano je da kombinacija pove\u0107anog nivoa ugljen-dioksida, povi\u0161enih temperatura vazduha i promene u koli\u010dini padavina mogu znatno umanjiti prinose kukuruza i p\u0161enice, posebno u podru\u010djima gde su normalno visoki.<\/p>\n

\"psenica<\/p>\n

\u201eU oblastima gde \u0107e se pove\u0107ati temperature, pojavi\u0107e se i vi\u0161e \u0161teto\u010dina. Trenutno \u0161teto\u010dine uni\u0161te izme\u0111u 25 i 40 odsto svetskih useva. Insekti \u0107e se sa promenama temperature preme\u0161tati u podru\u010dja gde ih ranije nije bilo i napadati biljke koje vremenom nisu stvorile prirodnu odbranu. Promene u temperaturama mogu da zbune i ptice selice, koje tako\u0111e prirodno dr\u017ee pod kontrolom odre\u0111ene populacije \u0161teto\u010dina\u201c, naveo je nau\u010dnik svoje pesimisti\u010dne prognoze.<\/p>\n

Doktor Majers je naglasio bi lokacija uzgoja hrane tako\u0111e mogla da pretrpi ozbiljne promene. \u201eSve ve\u0107e temperature vazduha mogle bi da budu ote\u017eavaju\u0107a okolnost farmerima za rad u polju, \u0161to bi opet za rezultat imalo smanjenje uzgoja hrane\u201c, tvrdi on i dodaje da o\u010dekuje da \u010de se ribe zbog porasta temperature okeana pomerati prema polovima.<\/p>\n

\u201eMe\u0111utim, iako \u0107e klimatske promene doneti vi\u0161e temperature u regionima bli\u017ee polovima, to ne\u0107e biti dovoljno da se nadoknadi gubitak proizvodnje hrane u tropskim predelima, tvrdi dr Majers, koji o\u010dekuje da \u0107e veliki problem u budu\u0107nosti predstavljati i gubitak hranljivih vrednosti namirnica. U istra\u017eivanju koje je on sa kolegama sproveo 2014. godine, usevi p\u0161enice i kukuruza uzgajani su u uslovima povi\u0161enog nivoa ugljen-dioksida, za koji se procenjuje da \u0107e se dosti\u0107i u atmosferi za 50 godina, kao i u normalnim uslovima. Tada su utvrdili da usevi uzgajani u pove\u0107anom zaga\u0111enju imaju ni\u017ei nivo proteina, cinka i gvo\u017e\u0111a.<\/p>\n

\u201eTo mo\u017ee samo da pove\u0107a ve\u0107 postoje\u0107i problem sa nedostatkom odre\u0111enih nutritijenata, poput gvo\u017e\u0111a i cinka. Oko milijardu ljudi \u0161irom sveta ve\u0107 sada pati od nedostatka cinka, a u budu\u0107nosti bi posledice nedostatka tog minerala moglo da razvije jo\u0161 200 miliona ljudi. Sli\u010dna je situacija i sa gvo\u017e\u0111em i proteinima\u201c, zaklju\u010duje on.<\/p>\n

 <\/p>\n

Izvor: B92<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Klimatske promene sve vi\u0161e ose\u0107amo na svojoj ko\u017ei, ali nau\u010dnici smatraju da \u0107e one tek doneti velike promene i to i u na\u0161im tanjirima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20430,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[79],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20429"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20429"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20429\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20433,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20429\/revisions\/20433"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20430"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20429"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20429"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20429"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}