{"id":68088,"date":"2026-04-06T19:30:56","date_gmt":"2026-04-06T17:30:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/?p=68088"},"modified":"2026-04-06T19:30:56","modified_gmt":"2026-04-06T17:30:56","slug":"o-znacaj-e-medijska-pismenosti-e-romani-zajednica-thaj-lengo-polozaj-ani-savremeno-drustvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/?p=68088","title":{"rendered":"O ZNA\u010cAJ E MEDIJSKA PISMENOSTI E ROMANI ZAJEDNICA THAJ LENGO POLO\u017dAJ ANI SAVREMENO DRU\u0160TVO"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

Ani vreme kaj o svet men\u0111ol majbr\u017ee nego manu\u0161 \u0161aj te izgovoril peski misao, ani dru\u0161tvo kaj slika pretical re\u010d, a naslov sudil anglal nego so \u010da\u010dipe phenel pes, medijska pismenost avili jekh tar majti\u0161je, ali thaj majmo\u010dnije forme e ljudska pismenost. Ona si novo prag kaj manu\u0161 trubul te pre\u0161el te razumel o svet kaj ani d\u017eivel, a ba \u0161 ano kadala praga a\u010dhel jekh zajednica kaj vekenca dromarela sporo, nosindoj teret e istorijska ti\u0161ina thaj nepravda.<\/p>\n

Romani zajednica \u2013 narodo kaj butputi trubulo te boril pe te pe lengo lav prepozna manu\u0161, thaj ani lengo dikhlipe \u010da\u010dipe \u2013 thaj danas a\u010dhel ano raskr\u0161\u0107e ma\u0161kar purane predrasude thaj neve mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Bi-vekovna marginalizacija ostavla duboke trage: nani dosta formalno obrazovanje, ograni\u010deno pristup informacijama, nasa poverenje ani institucije thaj isto adava pogled e dru\u0161tva kaj butputi dikhel Roma samo kroz tu\u0111e re\u010di, brojeve thaj interpretacije. Ani kadala svet, medijska pismenost ni samo znanje \u2013 ona si \u0161tit, oslonac thaj puti jedino most ma\u0161kar manu\u0161a thaj dru\u0161tvo kaj okolinel les.<\/p>\n

Nedovoljna medijska pismenost produbljujel stare nejednakosti:<\/p>\n

\u2013 pre\u0107utarel mogu\u0107nosti,
\n\u2013 produ\u017einel dara,
\n\u2013 kerel predrasude majvidljive nego \u010da\u010dipe,
\n\u2013 a\u010dharel manu\u0161a bi glas ani svet kaj majbut zavisinel tar re\u010d.<\/p>\n

Zato romani zajednica si jekh tar majosetljiva dela e dru\u0161tvo kana si lav pa razumevanje thaj kori\u0161\u0107enje e medija.<\/p>\n

Kadala teksto kamel te pokazinel kaj medijska pismenost ni luksuz, nego nu\u017enost; ni daleka ideja, nego \u010da\u010di \u0161ansa; ni samo znanje, nego drom ka dostojanstvo.<\/p>\n

Medijska pismenost zna\u010dinel:<\/p>\n

\u2013 sposobnost te prepozna\u0161 manipulacije,
\n\u2013 razumevanje e medijska sadr\u017eaja,
\n\u2013 svest sar medija oblikinela javno mi\u0161ljenje,
\n\u2013 kori\u0161\u0107enje e medija za li\u010dni thaj dru\u0161tveni razvoj,
\n\u2013 otpornost ka dezinformacije, stereotipe thaj govor e mr\u017enje.<\/p>\n

Kadala znanje vodil manu\u0161a tar ti\u0161ina ka glas, tar isklju\u010divibe ka u\u010destvovanje, tar senka ka svetlo.<\/p>\n

O polo\u017eaj e Roma ani savremeno dru\u0161tvo na\u0161ti te dikhel pes bi razumevanje sar medija oblikinela sliku e manjinske zajednice. Slike \u0161to medija kerela \u0161aj te oven most, ali thaj zid.<\/p>\n

Zato podizanje medijske pismenosti si direktan drom ka ja\u010darenje e romani zajednica:<\/p>\n

\u2013 ka majbut ravnopravnost,
\n\u2013 ka aktivno u\u010destvovanje ani javno \u017eivot,
\n\u2013 ka bolja za\u0161tita tar diskriminacija,
\n\u2013 ka majbut samopouzdanje thaj majjasno glas.<\/p>\n

Kroz projekti zajednica dol te sistematski osna\u017einel pes. Kadala si drom kaj gradil pes strpljivo \u2013 sar most kaj kerel pes kaman po kamen, re\u010d po re\u010d, znanje po znanje.<\/p>\n

Medijska pismenost ni samo znanje pa medija. Ona si znanje pa svet. Ona si su\u0161tinski znanje pa pes.<\/p>\n

Svet kaj mangas te gradis restsarel ko razumevanje, dijalog, tolerancija thaj pravo e sako manu\u0161 te ovel dikhljo sar so si, a na sar so aver manu\u017ea predstavljinela les.<\/p>\n

Romani zajednica imal pravo ko adava glas thaj pravo ko adava znanje. Kadala teksto, sar thaj projekto tar kaj si nastalo, si jekh korako ka adava kaj vekenca lunga ti\u0161ina zameninel pes e lavenca \u2013 \u010diste, jasne thaj dostojanstvene.<\/p>\n

OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRA\u017dAVAJU NU\u017dNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

  Ani vreme kaj o svet men\u0111ol majbr\u017ee nego manu\u0161 \u0161aj te izgovoril peski misao, ani dru\u0161tvo kaj slika pretical re\u010d, a naslov sudil anglal nego so \u010da\u010dipe phenel pes, medijska pismenost avili jekh tar majti\u0161je, ali thaj majmo\u010dnije forme e ljudska pismenost. Ona si novo prag kaj manu\u0161 trubul te pre\u0161el te razumel o svet kaj ani d\u017eivel, a ba \u0161 ano kadala praga a\u010dhel jekh zajednica kaj vekenca dromarela sporo, nosindoj teret e istorijska ti\u0161ina thaj nepravda. Romani zajednica \u2013 narodo kaj butputi trubulo te boril pe te pe lengo lav prepozna manu\u0161, thaj ani lengo dikhlipe \u010da\u010dipe \u2013 thaj danas a\u010dhel ano raskr\u0161\u0107e ma\u0161kar purane predrasude thaj neve mogu\u0107nosti. Bi-vekovna marginalizacija ostavla duboke trage: nani dosta formalno obrazovanje, ograni\u010deno pristup informacijama, nasa poverenje ani institucije thaj isto adava pogled e dru\u0161tva kaj butputi dikhel Roma samo kroz tu\u0111e re\u010di, brojeve thaj interpretacije. Ani kadala svet, medijska pismenost ni samo znanje \u2013 ona si \u0161tit, oslonac thaj puti jedino most ma\u0161kar manu\u0161a thaj dru\u0161tvo kaj okolinel les. Nedovoljna medijska pismenost produbljujel stare nejednakosti: \u2013 pre\u0107utarel mogu\u0107nosti, \u2013 produ\u017einel dara, \u2013 kerel predrasude majvidljive nego \u010da\u010dipe, \u2013 a\u010dharel manu\u0161a bi glas ani svet kaj majbut zavisinel tar re\u010d. Zato romani zajednica si jekh tar majosetljiva dela e dru\u0161tvo kana si lav pa razumevanje thaj kori\u0161\u0107enje e medija. Kadala teksto kamel te pokazinel kaj medijska pismenost ni luksuz, nego nu\u017enost; ni daleka ideja, nego \u010da\u010di \u0161ansa; ni samo znanje, nego drom ka dostojanstvo. Medijska pismenost zna\u010dinel: \u2013 sposobnost te prepozna\u0161 manipulacije, \u2013 razumevanje e medijska sadr\u017eaja, \u2013 svest sar medija oblikinela javno mi\u0161ljenje, \u2013 kori\u0161\u0107enje e medija za li\u010dni thaj dru\u0161tveni razvoj, \u2013 otpornost ka dezinformacije, stereotipe thaj govor e mr\u017enje. Kadala znanje vodil manu\u0161a tar ti\u0161ina ka glas, tar isklju\u010divibe ka u\u010destvovanje, tar senka ka svetlo. O polo\u017eaj e Roma ani savremeno dru\u0161tvo na\u0161ti te dikhel pes bi razumevanje sar medija oblikinela sliku e manjinske zajednice. Slike \u0161to medija kerela \u0161aj te oven most, ali thaj zid. Zato podizanje medijske pismenosti si direktan drom ka ja\u010darenje e romani zajednica: \u2013 ka majbut ravnopravnost, \u2013 ka aktivno u\u010destvovanje ani javno \u017eivot, \u2013 ka bolja za\u0161tita tar diskriminacija, \u2013 ka majbut samopouzdanje thaj majjasno glas. Kroz projekti zajednica dol te sistematski osna\u017einel pes. Kadala si drom kaj gradil pes strpljivo \u2013 sar most kaj kerel pes kaman po kamen, re\u010d po re\u010d, znanje po znanje. Medijska pismenost ni samo znanje pa medija. Ona si znanje pa svet. Ona si su\u0161tinski znanje pa pes. Svet kaj mangas te gradis restsarel ko razumevanje, dijalog, tolerancija thaj pravo e sako manu\u0161 te ovel dikhljo sar so si, a na sar so aver manu\u017ea predstavljinela les. Romani zajednica imal pravo ko adava glas thaj pravo ko adava znanje. Kadala teksto, sar thaj projekto tar kaj si nastalo, si jekh korako ka adava kaj vekenca lunga ti\u0161ina zameninel pes e lavenca \u2013 \u010diste, jasne thaj dostojanstvene. OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRA\u017dAVAJU NU\u017dNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[66],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68088"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=68088"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68088\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":68090,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68088\/revisions\/68090"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=68088"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=68088"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.regionalnevesti.net\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=68088"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}