Sve objave servisa Regionalne Vesti

Televizija Telemark nekoliko godina za redom obrađuje teme iz oblasti koje se tiču OSI populacije. Praćenje dešavanja putem projekata od strane lokalnih samouprava kaoi i resornog ministarstva, doprinelo je boljem prepoznavanju potreba OSI sugraćana a posebno najmlađih. Sport kao jedino univeralno sredstvo razumevanja godinama unazad donosi sve više uključivanja mlaih sportista u redovne aktivnosti i daje najbolji rezultat kada je  inkluzija i inkluzivno obrazovanje u pitanju.

Do pre dvadesetak godina, deca sa smetnjama u razvoju bila su marginalizovana i sveki pokušaj da se napravi iskorak svodio se na neznatnu reakciju javnosti. Radom svih zaposlenih u oblasti obrazovanja mladih sa posebnim razvojnim poremećajima, postignuti su neverovatni rezultati koji su mlade pretvotili u sportiste. Sport im je doneo odličja ali i samovrednovanje i priznanje o kojem su mogli samo da sanjaju.

Serijal objava „INKLUZIVNI ŠAMPIONI“, upravo ove tihe heroje izvlači na svetlost, daje im značaj i zaslužene ovacije koje mnoe institucije nisu uradile. i u narednom periodu, biće potencirana važnost prepoznavanja OSI populacije u svim aspektima života kroz neki novi serijal.

redakcija portala regionalnevesti.net

Pored ukazivanja na značaj sporta u svakodnevnom životu, promocija sporta kao inkluzivnog alata u kojem su svi jednaki, nezavisno od boje kože, nacionalne pripadnosti, roda, pola ili vrste invaliditeta, bio je glavni razlog za formiranje Specijalne olimpijade Srbije. Sanja Jovičić ima 18 godina, završila je školu ali se I dalje aktivno bavi sportom, zbog kog je, kaže uvek raspoložena I nasmejana.

“Bili smo na prvenstvu u Italiji u košarci, tada smo osvojili treće mesto. Pre toga smo se takmičili u odbojci u Zrenjanu I tu smo osvojili prvo mesto. Takmičila sam se u atletici u Nišu gde sam osvojila prvo mesto I takođe prvo mesto u kuglanju”, skromno kaže Sanja.

Specijalna Olimpijada Srbije počela je sa aktivnim radom 2002. godine, od kada su aktivno učešće uzeli učenici škole “1.novembar” I sportisti Sportskog kluba za osobe sa teškoćama u razvoju “Morava”. Cilj Specijalne olimpijade je da tokom čitave godine organizuje treninge i takmičenja osoba sa intelektualnom ometenošću I invaliditetom u našoj zemlji i na taj način omogući sportistima da uzmu učešća na skoro svim međunarodnim takmičenjima, koja se širom sveta organizuju za ovu populaciju.

“Bavim se fudbalom, u Kragujevcu na regionalnom takmičenju osvojili smo treće mesto. Mnogo je važno da se bavimo sportom, prvo zbog zdravlja, da svi budemo zdravi, da se družimo, ja sam upoznala mnogo drugara kroz ova takmičenja”, govori Sanja.

Ističe da treneri svakodnevno sa njima rade, da jeste ponekad teško ali je ujedno I zabavno trenirati. Sa međunarodnih I svetskih takmičenja, pored lepih uspomena I putovanja, donela je I veliki broj medalja.

“Imamo trening, posle treninga se družimo sa drugarima. Treniramo I odbojku I stoni itenis. Pripremamo se za Letnje olimpijske igre koje će da se održe u Berlinu. Ja vežbam dva puta dnevno. Mi često putujemo I donosimo mnogo medalja. I moji drugari I ja doneli smo puno sa dosadašnjih takmičenja”, sa ponosom kaže ova mlada I ambiciozna sportistkinja.

Sanja kaže da, od kada je renovirana sportska sala u njenoj školi, uslovi su mnogo bolji za treniranje I sa nestrpljenjem čeka leto I Berlin gde se nada da će, zajedno sa svojom ekipom, u grad na Moravi doneti još zlatnih medalja.

O Centru “Zračak” Centar za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“ započeo je rad sa korisnicima u septembru 2013. godine, kao Ustanova za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetnjama u razvoju. Ustanova je 2016. godine dobila licencu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kapacitet dnevnog boravka je 70 korisnika. Objekat je prvi ovakvog tipa na teritoriji grada Čačka. Prostire se na više od 1500 kvadratnih metara. Godine 2018. je ugrađen lift, čime je i korisnicima sa telesnim invaliditetom omogućen pristup svim prostorijama u objektu. U junu 2018. godine otvorena je sportska hala, koju „Zračak“ deli sa ŠOSO „1.novembar“. Ova hala je omogućila da korisnici dnevnog boravka i učenici škole fizičke aktivnosti obavljaju na pravom sportskom terenu. Godine 2020. u dvorištu „Zračka“ je izgrađen sportski teren sa svim pratećim rekvizitima za sport i rekreaciju. Nabavljeno je i specijalizovano kombi vozilo za korisnike dnevnog boravka, koje će biti dostupno u budućnosti.

Nabavka vozila ima za cilj da boravak bude dostupan svim korisnicima, pre svega onima koji žive u ruralnim udaljenim mestima.   Krajem 2019. godine doneto je rešenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o ispunjenosti uslova za pružanje tri nove usluge: Lični pratilac deteta, Personalna asistencija i Pomoć u kući. Početkom 2020. godine, Ustanova je preregistrovana kao Centar za pružanje usluga socijalne zaštite, kako bi se proširila delatnost i objedinile usluge socijalne zaštite u „Zračku“. Usluga Lični pratilac deteta preuzeta je u januaru, a usluge Personalna asistencija i Pomoć u kući u aprilu 2021. godine. Sve tri usluge su licencirane od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Čačak već godinama ulaže značajna sredstva u izgradnju sportske infratsrukture namenjene i osobama sa invaliditetom (OSI). U prilog tome govori i činjenica da je sredinom 2019. godine svečano otvorena fiskulturna sala koja se nalazi u okviru Škole za osnovno i srednje obrazovanje dece sa posebnim potrebama „1. novembar“ i Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“. Sledećeg leta trebalo bi da počne izgradnja zatvorenog olimpijskog bazena čemu se posebno raduju OSI. Profesor fizičke kulture Nemanja Trnavac radi sa OSI korisnicima  Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“.

Svedoči koliko je sport važan za OSI i šta je za njih značila izgradnja fiskulturna sale. “Imate nekoliko klubova osoba sa invaliditetom u gradu koji zaista pronose ime grada. Fiskulturna sala u mnogome je doprinela razvoju sporta kod OSI i ona je svojevrsni omaž svim sportistima OSI koji su se godinama takmičili, a nisu imali svoj prostor za trening”, rekao je Trnavac. Trnavac smatra da Čačak ima dobru sportsku infratsrukturu počev od savremenog atletskog stadiona do drugih brojnih sadržaja i raduje se izgradnji zatvorenog olimpijskog bazena. “Mogu da kažem da je pozitivno to što lokalna samouprava ulazi u pravljenje zatvorenog bazena.  Već se radi projekat. Lokacija je odobrena i mislim da će OSI sigurno tu naći svoj prostor koji će u mnogome unaprediti njihov rad”, poručio je Trnavac. Naš sagovornik kaže da je potrebno strpljenja, razumevanja i dosta truda na časovima fizičke kulture OSI. Oni su, navodi, čas fizičke kulture prihvatili i imaju uzore u sportistima OSI koji su osvajali i medalje na specijalnim olimpijadama.

“Nije bilo lako na početku da formirate vrstu, da oni prate vežbu. Ali, upravo taj sport i ta grupa uticali su na njih da uspeju da prate jedni druge…Imali ste priliku da snimite Lidiju koja ima izuzetne uspehe i koja je obišla ceo svet i oni su nju pratili i žele da budu kao ona”, ističe Trnavac. Osim sportske hale, korisnicima Centra Zračak na raspolaganju je sportski teren sa svim pratećim rekvizitima za sport i rekreaciju i antitraumatskom podlogom.

Biće ovo 16. Letnje igre po redu, a po 3. put da se održavaju u nekom gradu u Evropi. Filip se uveliko priprema za olimpijadu.   “Na treningu se prvo igra malo košarka da treneri vide kako nam to ide I ja sam to uspeo u životu, da naučim da igram košarku. San mi je da postanem svetska ličnost I da me devojke obožavaju. U sportu bih voleo da postignem visoke rezultate, najviše u skijanju. Nas direktor I trener Milorad Đondrić obično u martu mesecu uvek vodi na Kopaonik da skijamo”, ponosno kaže ovaj mladi sportista. Ovaj dvadesettrogodišnji sportista kaže da je vrlo brzo savladao skijanje.   “Ja sam bio na vrhu staze I vrlo brzo sam savladao skijanje, tehniku, nije postojao strah. Bilo bi lepo da postoji zatvoreni bazen u Čačku da možemo da treniramo plivanje. Ja sam recimo naučio I kraul da plivam”, hvalisavo ističe Filip.

Filip I u slobodno vreme trenira I vežba jer kaže da je sport mnogo važan za zdravlje.   “Ja sam kod ujka vežbao I zgibove I postao sam bilder, kažu ljudi da imam jake ruke, pravu kičmu, prave I ruke I bicepse. Odličan sam u svim sportovima, ali sam najbolji u košarci”, ponosno ističe.   U Sali škole “1.novembar” gde redovno treniraju postoje svi uslovi za sportove kojima se oni bave.   “Ja sam maštao da ću trenirati više sportova, da se ozbiljno posvetim tome kao neki poznati košarkaši. Veoma je važno da se bavimo sportom, prvo zbog zdravlja, ali mi se na takmičenjima I družimo I ja to mnogo volim. Obožavam putovanja I kada idemo na Olimpijadu. Mene ljudi baš znaju, celi grad, poznata sam ličnost, prava zvezda, gledaoci me prate na Fejsbuku”, hvalisavo kaže Filip.   Filp je, uprkos svom nedostatku, našao I zaposlenje što mu daje još veću satistfakciju za dalje napredovanje kako u sportu tako I na poslovnom planu.   “Konobar sam, radim u jednom kafiću blizu crkve. Ja sam zaposlen u firmi. Imam i tri devojke, nema krize za mene. Jedna želi da budem njen mužić, muž. I naravno da hoću”, ponosno ističe Filip.   Šarmantni Filip ima jednu želju:   “Ja bih želeo da budem u Ivanjici sa mojom dragom Suzanom jer je mnogo volim I zaljubio sam se u nju. Jednostavno, ja sam jedini maneken u gradu, šmeker, prava ličnost I zvezda”, zaključuje ovaj interesantni sportista.   Aktivno se priprema za Specijalnu Olimpijadu. U Srbiji se kroz nju trenutno uspešno sprovode treninzi u Inkluzivnom fudbalu, košarci, odbojci, odbojci na pesku i atletici. Ovaj projekat ima višestruki značaj za sve one koji su u njega uključeni, omogućava bolje upoznavanje mladih sa i bez posebnih potreba i poboljšava saradnju specijalnih i redovnih škola kroz sport.

Filip Obućina koji je rođen sa Daunovim sindromom govorio  nam je o svojim sportskim uspesima i medaljama koje osvaja. Naime, on uprkos invaliditetu, niže velike uspehe u košarci, odbojci i fudbalu.   “Ja sam trenirao više sportova, I rođeni sam sportista, svuda sam išao. Bio sam aktivan u šahu nekada, baš sam veliki borac. Uspešan sam u plivanju, košarci, fudbalu, stonom tenisu, ma svuda. Bio sam na olimpijadama, na takmičenjima u Pančevu, Kragujevcu I Zrenjaninu”, govori Filip.

Sport osoba sa invaliditetom u Srbiji tokom poslednje decenije doživljava razvoj, koji se ogleda ne samo u postizanju značajnih sportskih rezultata na međunarodnoj sceni, već i pre svega, kroz stvaranje povoljnog ambijenta za veće uključivanje osoba sa invaliditetom u sportske aktivnosti.

Četrnaestogodišnji Veljko Jevtović koji pohađa školu „1.novambar“ već nekoliko godina kroz sportske aktivnosti u okviru škole trenira  fudbal, košarku, odbojku, stoni tenis I boćanje. “Treniram malo tenis, malo košarku I odbojku, malo sklekove ali I boćanje. Srbo I Nemanja, moji profesori mi dosta pomažu u sportu. Oni su mnogo  dobri momci”, kaže Veljko. Boćanje je veoma stara sportska igra koja se vekovima igra u mediteranskim zemljama i u primorju bivše Jugoslavije. Nalazi se u programu Mediteranskih igara još od njihovog početka 1997. godine. Veljko ju je vešto savlado I ponosno kaže da je najbolji. “Ja mnogo volim fudbalsku loptu, sa njom “sevam” po celi dan. Volim I kod kuće da igram fudbal, baš sam dobar sa loptom. Kada treniram boćanje, ja bacam onu veliku kuglu, znate onu kao teg neki. Cilj igre je da dobacim loptu što bliže bulinu. Uvek pobeđujemo mi, odnosno ja”, sa ponosom ističe ovaj mladić. Osim redovnih sportskih aktivnosti u školi, Veljko se prirpema za prvenstva koja članove Sportskog kluba za osobe sa teškoćama u razvoju “Morava” očekuju naredne godine, a hobi mu je, kaže, da ide u lov. “Da, idem I u lov. Lovim fazane, petla I lisice. Mnogo se lepo osećam kada odem u lov. Nosim onaj prsluk lovački, obučem ga I idem sa kučetom koje sada ima male kuce. Skoro nisam ništa ulovio”, nasmejano kaže Veljko.   Za unapređenje i razvoj sporta osoba sa invaliditetom posebno je značajno to što je finansiranje dolaska do vrhunskih rezutata preuzela država. Sa druge strane, uslove za masovno i rekreativno bavljenje sportom osobama sa invaliditetom treba da obezbede jedinice lokalne samouprave, za šta se iz gradske kase svake godine izdvaja sve više sredstava.