Arhiva za kategoriju: Društvo

Na tribini pod nazivom „Kako se prijaviti za subvencije za zamenu stolarije, izolacije, fasade, solarne panele?’’, građani Čačka imali su priliku da se informišu o benefitima ulaganja u energetsku efikasnost i novom javnom pozivu koji će biti raspisan do sredine oktobra.

Ovaj događaj organizovali su Ministarstvo rudarstva i energetike i Grad Čačak, a za subvencije koje građani mogu da iskoriste za unapređenje energetske efikasnosti u porodičnim kućama i stanovima, ove godine obezbedili su ukupno 52,5 miliona dinara.

U zavisnosti od paketa mera, moguće je ostvariti subvencije do 65 odsto ukupne vrednosti energetske sanacije. Grad Čačak je u poslednje tri godine, u saradnji sa Ministarstvom, izdvojio oko 200 miliona dinara za podršku građanima za sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Kako je na tribini istaknuto, prošle godine 267 domaćinstava dobilo je podsticajna sredstva među kojima je najveće interesovanje za zamenu fasadne stolarije i kotlove na gas ili pelet.

Projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ sprovodi se u saradnji sa Svetskom bankom u okviru koga će više od 50.000 domaćinstava u Srbiji dobiti subvencije do kraja 2027. godine. Subvencije su u ovoj godini dostupne za građane u 137 lokalnih samouprava a javni pozivi su već raspisani u više od 60 gradova i opština.

Na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije, u 2026. godini će za Ministarstvo zaštite životne sredine biti izdvojena najveća sredstva do sada u iznosu od 25,6 milijardi dinara. Za mere koje su do sada dale dobre rezultate, u narednoj godini biće opredeljena značajna sredstva, navodi se na sajtu Ministarstva. Preciznije, za zamenu kotlova u toplanama i javnim ustanovama opredeljeno je 350 miliona dinara. Očekuje se da će krenuti i realizacija projekata za bolji vazduh u više lokalnih samouprava, finansirani kreditnom linijom EBRD od 50 miliona evra.

Sredstva će biti opredeljena i za zamenu individualnih ložišta u domaćinstvima i projekte ozelenjavanja. Pored toga, kako je istaknuto, nastaviće se sa zatvaranjem i sanacijom nesanitarnih deponija, i za to je opredeljeno 1,35 milijardi dinara, dok je za čišćenje divljih deponija i obezbeđivanje video nadzora opredeljeno 200 miliona dinara.

Kada je reč o subvencijama za kupovinu električnih vozila, opredeljeno je 170 miliona dinara. Za brigu o zaštićenim područjima izdvojeno je 730 miliona dinara što je, kako se navodi, 180 miliona dinara više u odnosu na 2025. godinu.

Za zaštitu i očuvanje voda kao prirodnih resursa novim budžetom opredeljeno je 500 miliona dinara, u odnosu na 30 miliona dinara koliko je bilo predviđeno budžetom u 2025. godini.

Čačak je jedna od ukupno 28 lokalanih samouprava koja će dobiti sredstva za pošumljvanje I ozelenjavanje u 2025.godini. Ministartvo zaštite životne sredine će opredeliti 3,8 miliona dinara za reaaizaciju projekta , a grad će izdvojiti dodatnih million dinara.

Za realizaciju projekata u 28 lokalnih samouptrava u Srbiji Ministarstvo je ove godine opredelilo 112,3 miliona dinara, kao deo ukupnih sredstava, a za ovu namenu sredstva su dobili gradovi i opštine medju kojima su  Jagodina, Zrenjanin, Sombor, Novi Sad, Vrbas, Raška, , Čajetina, Kragujevac, Čačak, Arilje, Vrnjačka Banja, Kruševac i Trstenik drugi. U ime grada Čačka ugovor sa predstavnicima ministarstva zaštite životne sredine potpisala je pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.

“Ovo nam je značajna podrška jer omogućava da nastavimo da kontinuirano održavmo naše ulice i zelene površine, prigradska naselja I da dobijamo nova stable I zamenimo dotrajala kako ne bi ugrožavali bezbednost naših sugradjana.  Podrazuvena sadnju 286 sastabala na nekoliko lokacija I u pitanju su autohtone lišćarske I četinarske vrste. Od lokacija izdvojla bih Reonski park u Atenici, ulica Djakona Avakuma I transfer stanica koja će dobiti zeleni pojas i biće prirodna barijera I smanjiće štetne uticaje”, rekla je Marjana Petronijević pomoćnica gradonačelnika Čačka.

Ovakvi projekti su značajni  jer su deo paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha. Ministartvo zaštite životne sredine će opredeliti 3,8 miliona dinara za realizaciju projekta u Čačku, a grad će izdvojiti dodatnih million dinara.

“Svako zasadjeno drvo doprinosi borbi protiv klimatskih promena sa kojima se svakodnevno suočava I sprečava eroziju zemljišta I doprinosi boljem kvalitetu vazduha u gradu pa ćemo i u narednom periodu nastaviti sa uredjivanjem zelenih povrpšina I parkova u gradu”  , istiće Petronijević.

Čačak u saradnji sa JKP Gradsko zelenilo svake godine zasadi oko 1000 novih sadnica, a cilj je da se iz godine u godinu povećava broj zasadjenih stabala. Sadnice će biti zasadjene na površini od  10 500 metara kvadratnih, a sadnja  će biti realizovana tokom jeseni. U prethodnih 5 godina u Čačku je zasadjeno više od 6000 novih stabala, pri čemu se redovno vrši zamena sadnica koje se nisu primile nakon sadnje. Iz ministarstva naglašavaju da je od 2020. godine, kroz javne konkurse tog ministarstva  Srbija bogatija za 350.000 sadnica, a Ministarstvo će nastaviti da pruža podršku i u narednim godinama, jer je pošumljavanje važna mera za unapređenje kvaliteta vazduha.

У сарадњи са чачанским Институтом за воћарство и Агрономским факултетом, новосадским Пољопривредним факултетом и Хемијским факултетом Београдског универзитета, Институт за примену науке у пољопривреди је недавно у Чачку организовао национални научни скуп посвећен савременим технологијама и тенденцијама развоја пољопривреде.

Прилагођавање технологије производње воћа и поврћа све изразитијим климатским променама које наносе огромне штете нашој пољопривреди, мере за ублажавање штетних последица и савремени приступи преради и паковању биле су најзначајније теме овог научно-стручног скупа, а о њима су говорили најеминентнији домаћи стручњаци, који се из различитих углова баве изналажењем најбољих решења за све изазове са којима се данас сусрећу пољопривредни произвођачи у нашој земљи. Скуп је подржало Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Научно- стручни скуп је посвећен изазовима са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи, пре свега, климатским променама, које су и у овој сезони нанеле велике штете пољопривреди, а које ће бити присутне и у наредним годинама.

Министарство финансија – Одељење за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ (CFCU) расписало је тендер за избор консултанта који ће пратити радове и спровођење FOPIP програма (Financial and Operational Performance Improvement Programme) у оквиру изградње pостројења за прикупљање и пречишћавање отпадних вода у Чачку. Вредност уговора процењена је на 2,6 милиона евра, а финансира се из програма IPA III (2021–2027). Трајање уговора предвиђено је на 52 месеца, а рок за подношење пријава је 15. октобар.

Фабрика за пречишћавање отпадних вода једна је од највећих инвестиција у граду у последњих неколико година. Ово постројење налазиће се на уливу Атеничке реке у Западну Мораву. Инвестиција је, према ранијим најавама, требало да кошта 32 милиона евра, али с обзиром на то да је у претходном периоду дошло до пораста цена, овај пројекат вредан је 47 милиона евра.

Пројекат доноси дугорочне користи за све грађане Чачка, чистију реку, здравију средину и модерну инфраструктуру усклађену са европским стандардима.

Западна Морава, са својим препознатљивим меандрима и комплексом језера представља најважнију хидролошку компоненту подручја. Овчарско-кабларска клисура обухвата 14 км речног тока Западне Мораве. Преграђивањем тока Западне Мораве са две бетонске бране настала су акумулациона језера Међувршје и језеро Овчар. У водама заштићеног подручја евидентирано је 34 врсте риба из 9 породица. Од укупног броја регистрованих врста, њих 28 спада у изворну фауну риба овог подручја, док је 6 врста интродуковано (sivi tolstolobik, babuška, amur, amurski čebačok, sunčica, američki somić). Ова језера су од вајкада позната као атрактивна места за риболов и богата су пре свега шаранским врстама риба. Најзаступљени шаранске рибе су: шаран, бабушка, деверика, скобаљ и друге. Поточна пастрмка присутна је у заштићеном подручју једино у Бањском потоку. Овај водоток, дужине 5 км, је у 2012. години порибљен са млађи пастрмке и уведен је посебан мониторинг како би се осигурао опстанак ове врсте на подручју Овчарско-кабларске клисуре.

Врсте чије су популације раније биле бројне и широко распрострањене у водама клисуре, а данас су присутне само у траговима или су у потпуности ишчезле су: лињак (Тинца тинца), црвенперка (Scardinius erythrophthalmus), велики вретенар (Zingelzingel) и манић (Lota lota). Крајем двадесетог века, интензивним риболовом, неадекватним порибљавањем и променом услова животне средине значајно су поремећени еколошки односи у водама Овчарско-кабларске клисуре, што је и довело до опадања бројности и нестанка ових риба. Лињак и велики вретенар су угрожене и строго заштићене врсте у Србији, за које су потребни посебни програми заштите ради осигуравања њиховог опстанака.

На подручју Овчарско-кабларске клисуре живи око 40 врста сисара. Све врсте имају велики еколошки, биогенетски, фаунистички, научни, ловни и други значај. Са аспекта заштите посебно су значајне врсте од међународног и националног значаја. Најзначајнији представник ове животињске групе, са аспекта међународне и националне заштите, је свакако видра (Lutra lutra), која је угрожена врста широм Европе. Највећи угрожавајући фактор по ову врсту представља нарушавање и нестанак одговарајућег станишта, па се као најбоља мера заштите предлаже образовање посебних подручја за заштиту. Спровођењем одговарајућих мера заштите у Овчарско-кабларској клисури створени су услови за опстанак видре на овом подручју. Такође у групу врста, којима је неопходна заштита њихових станишта, спада и велики (Rhinolophus ferrumequinum) и мали (Rhinolophus hipposideros) потковичар, дугоухи вечерњак (Myotis bechsteinii) и велики мишоухи вечерњак (Myotis myotis).

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Дивља мачка (Felidž silvestris) је једна од најређих и најугроженијих врста сисара и једина врста из породице мачака која насељава ово подручје. Ова, некада бројна и широко распрострањена врста, је услед неконтролисаног изловљавања изчезла из фауне многих крајева Србије. Захваљујући потпуне забране лова у заштићеном подручју, ова тајновита животиња и даље краси фауну Овчарско-кабларске клисуре.

Фауну гмизаваца краси 4 врсте гуштера и 5 врста змија и 2 врсте корњача. Једина отровница овог подручја је поскок (Vipera ammodytes), који је иначе и најотровнија врста змија у Европи. Поскок је нарочито бројан на осунчаним каменитим падинама и сипарима Каблара, док је са овчарске стране клисуре малобројан. Најзначајније врсте у фауни гмизаваца са аспекта заштите су шумска корњача (Testudo hermanni) и барска корњача (Emys orbicularis). Обе врсте су значајно угрожене широм Европе и захтевају посебну заштиту станишта одређивањем и одрживим управљањем посебних подручја под заштитом (Special Areas of Conservation). Једна од интересантнијих врста гуштера овог подручја је кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii). Ова скровита врста гуштера има веома редуковане екстремитете које скоро и не користи, тако да се креће змијоликим покретима тела. Активан је у сумрак и главна храна су му исекти и ситни пужеви.

Водоземци су најмалобројнија група кичмењака у фауни Овчарско-кабларске клисуре. До сада је регистровано 9 врста, од којих су најзачајније са европског и националног аспекта заштите алпски мрмољак (Ichtyosaura alpestris) и жутотрби мукач (Bombina bombina). Обе врсте имају сличне станишне захтеве. Живе у шумским екосистемима и користе привремене баре и водене базене за размножавање.

Птице су најзначајнија животињска група подручја Овчарско-кабларске клисуре. Богатство птичијег света условљено је низом еколошких услова, од којих је један од најважнијих релативно добра очуваност разноврсних станишта. По свом значају посебно се истичу разноврсна шумска станишта, стене и литице. Такође, од великог значаја су водена станишта, нарочито током миграције и периода зимовања за бројне врсте птица.

ОКК је на основу богатства фауне птица препозната као међународно значајно подручје за птице, тј. ИБА (Important Bird Area) подручје. Пружа уточиште ретким и угроженим врстама птица, тј. врста које имају неповољан статус заштите у Европи а којима се главница популације налази изван Европе. Самим тим, део је еколошке мреже Републике Србије и увршћена у програм Натура 2000, која чини окосницу Европске Уније ка очувању природе и биолошке разноврсности.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Површина ИБА обухвата 6, 174 ха заштићеног подручја. У Овчарско-кабларској клисури до сада је забележено присуство 160 врста птица. Укупан број познатих гнездарица је 101, док савремена фауна птица Овчарско-кабларске клисуре броји 98 врста. Са аспекта заштите, најзначајније врсте птица гнездарица Овчарско-кабларске клисуре су: прдавац (Credž credž), сива жуна (Picus viridis), црна жуна (Dryocopus martius), зелена жуна (Picus viridis), сиви соко (Falco peregrinus), осичар (Pernis apivorus), буљина (Bubo bubo). Посебном пажњом плени сиви соко, најбржи ловац међу птицама грабљивицама, чији је последњи пар на територији Чачка је опстао управо овде. Некада знатно бројнији, сиви соко је последњих 10 година све више прогањан од стране човека, што је довело рапидног опадања његове бројности широм Србије. Тако се популација у Чачку од 4 пара свела на свега један пар, који и даље опстаје у Овчарско-Кабларској клисури. Главни плен сивог сокола су голубови, које лови искључиво у лету, окомито се обрушавајући са великих висина. То га чини посебно омраженим од стране голубара, чије прогањање представља највећи фактор угрожености за ову врсту. Током јесењег периода, када је миграција птица у пуном јеку, као и зимског периода, у Овчарско-кабларској клисури се могу посматрати бројне несвакидашње врсте птица које нису део локалне фауне птица. Црна рода (Ciconia nogra), белорепан (Haliaeetus albicilla), велики лабуд (Cygnus cygnus).

Највећу површину чине шуме и шумска земљишта. Са својом разноврсном вегетацијом представља прави „музеј у природи“, у коме су присутне вишеструке комбинације заједничког живота биолошки различитих врста дрвећа. Наизраженији појас шума у клисури је храстов појас, унутар ког су очуване термофилне шумске заједнице. То су површине под шумом храстова сладуна и цера (Quercetum cerris-carpinetosum orientalis). На кречњацима у истом појасу као основни тип се јављашума цера и граба (Quercetum cerris-carpinetosum orientalis). На гребенима и међудолинским косама срећемо китњакову шуму типа: Qуерцетум петраеа, а у увалама и на стрмим осојним странама брдску букову шуму (Fagetum submontanum). На већим надморским висинама, изнад 800 м, брдска букова шума прелази у планинску (Fagetum moesiacae montanum). Као и у већини клисура Србије и овде је карактеристична појава инверзије вегетације: у нижим деловима налазе се мезофилније а у највишим, термофилнији типови шума. Изузетна пример ове појаве је и добро очувана реликтна заједница јавора, граба и букве (Aceri-Ostryo-Fagetum). Повећана влага ваздуха и укупна заклоњеност у кречњачким увалама, кроз које протичу бројни потоци, су омогућили бујан развитак вегетације са мноштвом дрвенастих врста.

Једна од главних одлика клисура, па и ове, је да су оне рефугијуми ретке и реликтне флоре и вегетације. У групу реликтних заједница изузетно важно место заузимају остаци шуме црног бора, који се налазе на окомитим кречњачким стенама Овчара на око 900 м.н.в. Бежећи од конкуренције других врста, црни бор је на кречњачкој литици очувао своје природно станиште. Унутар клисуре, одмах испод стрмих кречњачких литица и гребена планине Каблар, очувала се још једна реликтна биљна заједница са специфичном фитоклимом и земљиштем под називом Русци ацулеати-Qуерцетум миџтум, где се у приземном спрату јавља кострика (Ruscus aculeatus).

Најважније за ову клисуру, било да се ради о изданачким шумама, или о шибљачким формацијама, у храстовом или прелазном храстово-буковом појасу је присуство реликтних врста из периода терцијара као што су: црни граб (Ostrya carpinifolia), цер (Quercus cerris), храст китњак (Quercus petraeae), црни јасен (Fradžinus ornus), клен (Acer campestre), ситнилисна липа (Tilia parvifolia), руј (Cotinus coggygria), дрен (Цорнус мас), калина (Ligustrum vulgare), павит (Clematis vitalba), курика (Evonymus verrucosa) и друге, тако да у националном оквиру има великог значаја као рефугијално станиште ретких и реликтних биљних врста и доприноси очувању и повећању генетског, специјског и екосистемског диверзитета.

Овчарско-кабларска клисура представља једно од ретких места у Србији где се може срести велики број врста дивљих орхидеја. До сада је познато 19 врста које красе флору клисуре. Неке од најпознатијих врста су каћунак (Orchis morio) , каћун (Orchis simia), мачково уво (Ophris cornuta), пчелица (Orchis apifera) и друге.

Боравак у Овчар Бањи може да буде веома садржајан, а смештај се може обезбедити у неколико приватних кућа и туристичко-угоститељских објеката који се налазе у центру бање. Међу њима се свакако издваја Wellness центар “Каблар” који поред лепих и комфорних соба у понуди има и различите wellness садржаје као и базен са термо-минералном водом. Ресторан “Дом” на обали реке, има у понуди поред гастрономских специјалитета и квалиетан смештај, али и лепо уређену обалу у амбијенту у коме гости свих узраста могу да проведу пријатне тренутке.

Поред извора термо-минералне воде, природа је Овчар Бању подарила реком и језерима на чијим облама уживају спортисти рекреативци, али и истински љубитељи природе. На подручју Овчарско-кабларске клисуре налазе се уређене риболовне стазе, тако да постоје добри услови за бављењем спортским риболовом. Обележеним планинарским стазама, стиже се до манастира у којима се пролналази духовни мир и ужива у погледу на природу, обрисе шумовитих планина, реку Западну Мораву. Можда ће ипак највећи утисак на госта оставити несвакидашњи призор са врха планине Каблар – меандри реке Западне Мораве и град Чачак у даљини.

У централном делу Овчарско-кабларске клисуре, у Овчар Бањи, у предивном природном окружењу налази се Природњачки центар. У Природњачком центру се налази изложбена поставка експоната врста које су карактеристичне за ПИО „Овчарско-кабларска клисура“ и која је реализована у сарадњи са Природњачким музејом у Београду. Експонати представљају примерке појединих врста кичмењака – риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара које живе у Овчарско-кабларској клисури. Посетиоци Природњачког центра имају прилику да се информишу о туристичкој понуди и купе сувенире са мотивима ПИО „Овчарско-кабларска клисура“. У Природњачком центру се налази простор намењен за организовање едукативних садржаја, радионица и презентација. Током летњих месеци, у Овчар Бањи се организују концерти, представе, духовне вечери, ликовне колоније, спортски догађаји међу којима су најатрактивнији регата, пливачки маратон и велика планинска трка.