Arhiva za kategoriju: Društvo

У срцу Овчарско-кабларске клисуре, окружена зеленилом пространих шумских комплекса извире термо-минерална вода Овчар Бање. Овај скривени бисер природе налази се на 17. километру од Чачка на путу ка Златибору, односно регији Западна Србиија (М5). Смештена је у омањем морфотектонском проширењу, на ушћу Бањског потока у Западну Мораву, на надморској висини од 278 м. Поред термо-минералних извора који се користе у терапији, ова бања је јединствена у Србији јер се налази у пределу изузетних одлика, окружена реком, језерима и непрегледним зеленилом планина Овчар(985) и Каблар (885).

Постоје сведочанства да су воде Овчар бање коришћене за лечење људи од римског времена, преко средњовековног и турског периода до стварања нове српске државе у XIX веку.Овчар бања је 29. децембра 2011. године и званично добила статус бање, што је од великог значаја за даљи развој. Посебну хидрографску осообеност представљају термалне воде у Овчар Бањи 35-38 °C. Вода је хомеотерма, слабо сумпоровита. Лековите компоненте минералне воде су макроелементи – калцијум и натријум; и микроелементи – калијум литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор.

Гости бање којима је потребна терапија или превентивни преглед, на услузи имају и стручно медицинско особље у оквиру Амбуланте за физикалну медицину и рехабилитацију „Бања лек“. Вода погодује лечењу неколико индикованих обољења: реуматских, дегенеративних промена (спондилоза и артритис), спортских повреда, кожних обољења.

Овде је на малом простору сконцентрисано десет манастира из средњег века познатих као “Српска Света Гора”. Манастири Овчарско-кабларске клисуре чувају духовно и уметничко богатство стварано вековима на овим просторима. Посетом манастира, гости Овчар Бање могу да се упознају са историјом српског народа, вредним културно-историјском наслеђем и лепотама манастира Никоље, Преображење и Благовештење који се налазе у самој бањи, али и у осталим манастирима на падинама планина Овчар и Каблар.

Пешачење стазом здравља од Чачка до Парменца,   а затим пељае на врх Кабклара, за активисткињу еколошко-географског друштва из Чачка, Милицу Петровић, било је непроцењиво искуство. Такође, она се посебно сећа пешачења на Еко фесту који се сваке године одржава поводом обележаваа Светског дана заштите животне средине.

-„Кроз тај Еко фест смо морали да научимо нешто више о проблемима Града и да идемо припремљени. Тада смо пуно научили о начем окружењу и имали смо прилику да проширимо своја знања“, каже Милица.

Кроз учешће у акцијама еколошко-географског друштва Чачак, Немања Сарић је сазнао колико је богата флора и фауна у заштићеном подручју овчарско-кабларске клисуре.Али и урбаног дела града.

– „Имамо ретку биљну врсту која се зове ендемски звончац који се налази у околини манастира Никоље и као таква ова биљка се налази на листи заштићених.“ Додаје Никола.

Председник еколошко-географског Друштва Чачак, Горан Шипетић каже да у остваривањњу својих циљева примењујњ метод неформалног образоваа.

„Током редовне наставе и ограниченог времена, часови географије и биологије су углавном у складу са наставним планом и програмом али нема простора да се изаће на терен и да се у природи бави одређеним темама. „

Ово Друштво је основано на иницијативу професора географије Владана Ницовића и Горана Шипетића далеке 200. године а до сада успешно јеј реализовано преко 1000 акција и различитих пројеката које финансира Град Чачак и ресорна Министарсва. Оно што је важно рећи, напомиље професор Шипетић је да се Друштво базира само на локалне изазове јер ту виде највише прилике да ссе нешто позитивно допринесе. Тако су рашчистили неколико дивљих депонија, пошумљавали околину Чачка, промовисање овчарско-кабларске клисуре и слично. Друштво је сарађивало са преко 40 партнера у реализацији пројеката а у акцијама је учествовали преко 700 ученика ссредих школа.

Анета Петровић, професор, ссматра да је пресудно било учешће на Еко фесту где су ученици из прве руке могли да осете природу и сазнају нешто чега нема ни у уџбеницима.

„Наша улога је била да образујемо мрежу усстанова које ће се заједнички бавити темом екологије и заштите животне средине.“

Неки од најзначајнијих пројекта били су „Едукативна стаза Каблар“, „Санација и рекултивизација дивљих депонија на стазама здравља“, „Каква блага чува овчарско-кабларска клисура“.

За више од две деценије колико постоји друштво љубитеља птица и природе Сове на опрезу из Чачка, не могу се избројати активности које су чланови овог необичног удружења спровели у дело. Од посматрања птица, њиховог збриавања, проучавања, пописа птица водених станишта, прављења кућица за птице и гнезда за роде… Један од приоритета овог еколошког Удружења је мотивација младих како би се што више укључили у пројекте заштите животне средине.

„Према чланским картама имамо негде око 300 чланова, углавном деце основних и средњих школа који не плаћају чланарину а бенефите које добијају су безгранични. Ми сараћујемо са професорима биологије и географије  и уз њихову помоћ реализујемо бројне активности“ каже Зорај Рајчић, председник Друштва љубитеља птица и природе Сове на опрезу.

Европски викенд посматрања птица је акција на коју су чланови овог Друштва посебно поносни. Почетком октобра сваке године, преко 300 учесника у овчарско-кабларској клисури посматра птице, учи о новим врстама и њиховим особеностима, повећава свест о важности очувања природе и птица као једног од најважнијих карика у ланцу  исхране у природи.

„Када смо се сликали на крају акције, а на слици је било неколико стотина учесника, та слика је обишла свет јер је то део Европксе акције и проглашена је је за најмасовнију од свих акција које су се тог дана одржавале у сваком кутку Европе“, додаје Рајичић.

У новембру или у децембру, одвија се друга најзначајнија акција овог Друштва а то јер Ноћ сова.

„Предавања о совама, изложбе на тему сова, пишу се литерарни радови а кључ нам је анализа исхране сова на овом подручју“, каже он.

Сваке године учествују у акцији обележавања и прстеновања птица у нашем крају а један од најзначајнијих пројеката је и „Опланети се, рециклирај“ када су поделили преко 25 хиљада флајера на тему рециклаже.

КЛИСУРА ДАР ОД БОГА И ПРИРОДЕ

У августу 2021. године на снагу је ступила нова Уредба Владе Србије којом је заштићено подручје Овчарско-кабларске клисуре проширено на 4.910 хектара. Тиме је добијен и нови режим заштите. Уредбом Владе Републике Србије из 2000. те године Овчарско кабларска клисура проглашена је као заштићено природно добро прве категорије. Са својом бујном вегетацијом клисура представља прави музеј у природи, у којој су присутне различите заједнице више билјних врста. Овчарско- кабларска клисура као заштићен предео изузетних вредности, представља изазов за  домаће и стране посетиоце али и стручњаке који и данас, још увек изнова проналазе нове биљне и животињске врсте.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

„Биолошка разноврсност овог подручја нас на неки начин припрема на Натура 2000 а то је ознака за подручје богато ретким, значајним и угроженим врстама биљака.“истакла је Зорица Вјетровић Срећковић, биолог и додала да је на овом подручју су регистрована 864 биљна таксона, од чега 111 заштићених, 18 строго заштићених, 43 ендемске и 74 рељефне врсте.

„Пре десет година, у сарадњи Са Дмитром Лакушићем са биолошког факултета, откривена је нова врста за науку КАБЛАРСКИ ЗВОНЧАЦ, а у кисури има преко 20 вреста које су од међународног значаја али и око 20 врста орхидеја које су строго заштићене врсте.“ Додала је Срећковић Вјетровић.

Шуме заузимају ппреко 80 процената простора у клисури али и воденом вегетацијом која се простире уз сам ток реке Западне Мораве. Поред тога постоји 185 врста заштићених птица,  а 45 су од међународног значаја. Постоји и 34 врста риба из 9 фамилија као и више врста сисара од којих је 18 врста слепих мишева који су у одређеном режиму заштите. На овом подручју можете срести муфлоне, јелене, бубоједе, дивље мачке и видре. Овчарско кабларсак клисура је део еколошке мреже Републике Србије. Као део програма Натура 2000 клисура припада целовитом систему чувања и унапређења заштићених предела изузетних одлика.

Основни природно обележје Овчарско-кабларске клисуре чине масиви Овчара и Каблара, по којим је и добила име. Мало која клисура се одликује извајаном меандрима или био терамалним изворима.

Као и сваке зиме, чланови Друштва за посматрање и заштиту птица СОВЕ НА ОПРЕЗУ, апелују на суграђане да помогну зимску прихрану птица. Најбоља храна је сирови сунцокрет а помоћ птицама представља лакши пут до свијања гнезда на пролече и извођења младих.

У Србији су проблеми заштите животне средине постали значајни као и свуда у свету, а заштита птица представља један од сегмената борбе за здравију и чистију планету. Пред сваку зимску сезону из Друштва за заштиту птица апелују на грађанство да помогну прихрану птица станица јер на тај начин потпомажу њихово преживљавање. Драгиша Петровић из Друштва истиче да свако од нас може да допринесе и помогне. У башти или на тераси, постави импровизовану хранилицу, то може бити и најобичнији тањирић, у који се стави било ста од хране а најбоље је сирови сунцокрет.

Птице није добро хранити хлебом, због квасца, адитива и соли, што птицама никако нме одговара, каже Петровић који је уједно и градитељ кућица за птице и који може дати добар савет како направити кућицу за ова племенита бића без којих природа не би била то што јесте. У граду Чачаку до сада је постављено преко 200 кућица за ситне дупљашице и ћукове. Председник Друштва Сове на опрезу Зоран Рајичић, истиче да је огроман проблем данашњице то што се уништавају природна станишта птица. Тада птице немају простор да свију гнезда а сеча дрвеће би требало да буде селективнија и уз савете са оринтолозима и  еколозима.

„Неселективна сеча значи да се секу већа дебла где се гнезде детлићи, чворци, жуне и разне друге птице што представља огоман проблем за размножавање птица“, наглашава Рајичић и додаје да се природно станиште птица уништава и девастира шљункарама, загађење и криволов.

Посебно се често лове препелице и то електричним вабилицама, које су забрањене законом. То уништавање птица ће целу планету скупо коштати јер птице нису само симбол песме лепоте, нежности и слободе већ редстављају озбиљну карику и природном свету. Птице су заштитнице пољопривредних поља од инсеката, глодара и штеточина. Пример како треба неговати култ птице је воћар из околине Чачка који гаји органску јабуку али је наручио десет кућица за птице како би омогућио њњихово размножавање али и помоћ у одбрани воћа од инсеката и глодара, наглашавају чланови овог Друштва.

Чланови Друштва Сове на опрезу позивају суграђане да им се придруже у племенитој борби за град пун птица и птичијих гнезда.

Друштво љубитеља птица и заштите природе Сове на опрезу, поново је објавило књигу „Птице Чачка и околине“ која је као едукативно штиво намењена свима који желе да се боље упознају са врстама птица нашег краја. Од 235 врста птица које су забележене на територији Града Чачка у књизи је описано 200 врста а осталих 35 је изостављено јер су се појавиле на посматрању само једном или два пута.

„У току је рад на трећој књизи у којој износимо нова сазнања и надамо се да ће и она ускоро угледати светлост дана“, истакао је Драгиша Петровић из Друштва Сове на опрезу и додао, да ће та кљигљ  бити подењена свакој школској библиотеци и да она садржи водич за препознавање птица који су они као оринтолози аматери су успели да укориче и оставе свима као помоћ.

Нова кљига ће садржати све податке од слике птице, описе станишта, чиме се хране, где се гнезде и друге основне информације. „Сове на опрезу“ спроводе и један од најзначанијих европских активности под називом Европски попис птица, који се организује сваке године у јануару.

Зоран Рајичић из друштва Сове на опрезу, казе следеће:“ Наша екипа препешачи сваког јануара 220 километара тока Западне Мораве, бројећи птице, врсте и број јединки у тој врсти, све саберемо све на постављеним пункотовима и на крају имамо збирни резултат. Свакодневно ми пређемо и по 10 километара.“

Подаци прикупљени на овај начин уједињују се са подацима из целе Европе, Евроазије и Азије, и пре свега служи како би се пратила бројност птица и предузеле мере предострожности. Осим овога, у овчарско-кабларској клисури спроводи се акција прстеновања птица.

Када је пре две године отворен Моравски маркет у Чачку, план је био да се пружи подршка локалној привреди и пољопривреди али како је време одмицало, Моравски маркет је постао симбол  здраве, еколошки узгајане хране. Грађани могу да овде купе здраву храну од преко 20 произвођача и прерађивача воћа, поврћа, меса, млека, меда, брашна али и домаће рукотворине. На полицама могу се пронаћи теглице фирми „Поло“, „Студенива“, „Моравка“ као и удружења „Евгенија“ из Јежевице чија председница Наташа Вујашевић каже да они од почетка поржавају отварање што више маркета у којима се продаје све оно што вредне руке сеоских жена произведу.

„Жене са села тешко проналазе начин да продају оно што произведу. Најважније је да је та храна здрава без адитива, пестицида и да без бојазни могу дати својој породици. Навијамо за еколошку производњу и надамо се да ће у савком кутку Чачка бити отворен по један Моравски маркет.“ Додаје она.

Цане Јовановић власник компаније „Поло“ истиче да се 20 година чекало отварање првог маркета. За све је потребан план и пројекта а без тога тешко да би данас Моравски маркет могао да изнесе основну идеју а то је здрава еколошка храна на трпези наших суграђана.

„Шта значи купити домаћи локални производ? Значи да јачамо локалну заједницу и што би рекли остаје новац у нашој кући. Ако имамо богату понуду здраве хране имажемо више купаца а то значи да ова прича може да живи и на другим местима не само у Чачку истакао је Јовановић.

Горан Бојовић из села Брезовице сматра да је овај пројекат за две године постојања потпуно оправдао поверење и покретача и потрошача. Он подсећа да је својевремено идеја о млекомату била пун погодак да свакога дана грађани могу да имају свеже сеоско здраво млеко на својим трпезама. „А што је најважније, нема посредника између нас продаваца и купаца тако и цене остају прихватљиве и свима је добро“, истакао је он.

Храна на полицама није хемијски третирана нема адитива и потпуно је органска.

Koliko je zdrava životna sredina važna i važna ekološka svest mora se učiti od malih nogu, kako bi u usućnosti stasavale generacije koje vode računa o svojoj okolini. U Čačku je upravo sa tim ciljem održan „Zeleni dan”, edukativan događaj u Gradskoj biblioteci posvećen najmlađim sugrađanima koji ima za cilj da najmlađima ukaže na značaj ekologije i približi im na zanimljiv način ekološke teme.

Učiteljica Jasminka Marić Glišović ističe važost ovih radionica u okviru „Zelenog dana”. – Jedna od radionica koju radimo je da zapravo dokažemo i decu naučimo o tome kako možemo da proizvodimo struju uz pomoć bicikle, jer okretanjem pedale stvaramo struju u generatoru, zatim imamo provodnike koji proizvodi struju, a proizvodi dete koje vozi bicikl. A aparat za ceđenje limuna dobijamo limunadu, znači, zaključujemo da se struja može proizvoditi uz pomoć bicikle okretanjem pedala”, pojasnila je jednu od brojnih radionica učiteljica Jasminka Marić Glišović. Važan cilj kroz ovaj „Zeleni dan” time što se edukuju sva deca i mladi ljudi koji su danas došli na temu životne sredine, njenog zagađenja, kao i tema klimatskih promena i posledica koje se dešavaju, a upravo izazvane njima. Ova tema nije dovoljno laka za približiti najmlađima u tom smislu što nema toliko zvanične nastave ni u osnovnim, ni u srednjim školama koje se upravo tiču konkretnih tema klimatskih promena, da je to nauka, odnosno fizika koja stoji iza klimatskih promena ili su to posledice koje se osećaju u različitim sektorima.– Ovakvim akcijama, mi možemo da dođemo do što više dece i mladih ljudi, da njima probamo to da približimo. Jeste teško, zato što je čitava priča prilično komplikovana i nije jednosmerna ulica. Iza svega toga stoje ozbiljna fizika i matematika koje nam zapravo daju ove rezultate i ukazuju na to da problem postoji, a tiče se klimatskih promena i moramo ga rešavati”, rekla je Milica Tošić, istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. „Zeleni dan” u gradu na Moravi značajno je podržao grad Čačak. – Danas je grad Čačak domaćin jedinstvenog ekološkog događaja „Zeleni dan” koji je posvećen zaštiti životne sredine. S obzirom na to da nam u susret ide Međunarodni dan životne sredine i ovo je idealna prilika da ga obeležimo. Sa nama su učenici osnovnih i srednjih škola grada Čačka, različitih starosnih kategorija, imamo učenike od prvog do četvrtog razreda, od petog do osmog i naravno srednjoškolce. Ono što opva dan čini posebnim jeste što je podeljen u nekoliko interaktivnih radionica „prva klimatska pomoć” i „reciklaža nije gnjavaža”. Tu imamo negde od po dvadesetak učenika po grupi koji rade sa eminentnim predavačima i inetraktivno učestvuju u svim tim radionicama. Dakle čitav dan je posvećen ekologiji i „Zelenom danu”, zaključila je Marjana Petronijević, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekologije.

U Čačku od 2021. godine u Osnovnoj školi „Sveti Sava u Čačku, sprovodi se program EKO škola i to je prva eko škola u Moravičkom okrugu. Program eko škola se sprovodi svuda u svetu i predstavlja najveću ekološku mrežu posvećenu obrazovanju. Program se za sada sprovodi u 59 država sveta, i u njega je uključeno preko 48 hiljada škola i oko 15 miliona učenika i studenata. Učiteljica Aleksandra Strugar sa svojim đacima redovno sprovodi ekološke akcije što je i okosnica svih aktivnosti a cilj je održivost i osvešćivanje važnosti ekologije u najmlađoj populaciji. „Ovaj program je vrlo interesantan jer će ova deca živeti u 21. veku, kaže Strugar i dodaje da deca sada već prepoznaju kojim bi zanimanjima mogli da se bave kada odrastu na da se tiču ekologije i zaštite životne sredine. Više im nije strana reciklaža ni kako nešto mogu ponovo da upotrebe a dokaz je i ovogodišnja novogodišnja jelka koju su okitili predmetima koji su već imali upotrebu. Tako da je povratna reakcija više nego fantastična.“ Program po kojem se radi jedinstven je za sve škole u svetu.

U savremenoj školi znanja iz oblasti ekologije započinju već u prvom razredu, stoga je jako važno da se organizuju predavanja, posete, tribine i akcije posveženi temi ekologije kako bi generacije koje dolaze imale sistematizovana saznanja o problemima čovekove sredine, o karakteu i opasnosti ugroženosti životne sredine, kao i o načinu otklaanja negativnih posledica narušene ekološke ravnoteže. Prve eko škole u svetu su počele sa radom u Danskoj 1994. godine, a zatim se koncept širi i na Grčku, Nemačku, Francusku, Belgiju uz podržku Evropske komisije za razvoj. Osnovna škola „Sveti Sava“ ovom programu se priključila 2013. a zvanični status je dobila 2021.

Prethodna godina za članove resora zaštite životne sredine Garda Čačka bila je dinamična i pproduktivna. Realizovani su brojni projekti ali i ozbiljni izazovi a sve skupa u jednoj jedinoj nameri a to je unapređenje života naših sugrađana. Pomoćnica gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine Marjana Petronijević, ističe da je celokupna prethodna godina bila u znaku izazova iodgovornosti.

„Protekla godina bila je jako dinamična i produktivna. Imali smo dosta projekata iz oblasti zaštite životne sredine koji su realizovani upravo zbog saradnje sa republičkim institucijma a na prvom mestu Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. To su republičke institucije koje su nam pružile podršku. Izdvojila bih projekte koji su se direktno ticali unapređenja života sugrađana koji su imali direktne korisr+ti od tih projekata. Pre svega besplatna dodela 46 gasnih kotlova, u toku jejavni poziv za dodelu besplatnih šporeta na pelet, koji imaju veliku energetsku efikasnost imaju već ugrađene filtere tj urađeni su po najnovijim ekološkim standardima a uz to gratis se dobije i led sijalica koja služi za prečišćivanje vazduha.“

Većina projekata bila je namenjena direktnim korisnicima sredstava a to su sugrađani. I u narednoj godini plan je da se nastavi sa subvencijama uz čiju pomoć građani mogu da sprovedu neku od mera energetske efikasnosti. Najveće interesovanje vlada za zamenu stolarije, fasade, solarne panele ali i zamenu kotlova na gas.

Puštanjem u rad mobilne aplikacije Eko Čačak, gražanima je omogućena bolja komunikacija sa nadležnima iz oblasti zatite životne sredine ali i dostupnost informacija koje se tiču ovog sektora.

„Ono što aplikacija nudi su najnovije informacije iz oblasti ekologije, posebno iz grada Čačka. Mogu videti i koje su to nove aktivnosti u kojim amogu učestvovati, mogu davati svoje predloge i sugestije ali z anas najvažniji modul je prijava problema. To znači da naši sugrađanio gde god uoče niki problem mogu nas kontaktirati i na taj način nadležne službe mogu brzo reagovati i rešiti situaciju. Najčešće se javljaju problemi divlje deponije ili nesavesnog ponašanja pojedinca“ naglasila je Petronijević.

Pomoćnica gradonačelnika istakla je i kvalitetnu saradnju sa svim javnim preduzećima u prethodnoj godini. Uz zajednička nastojalja i danonoćni rad realizovani su brojni projekti ali i naravljeni planovi za narednu godinu..