Si teme save ande društvo često phenelpe, a suštinski but malo džanelpe pale lende. On živin ande naslovi, ande kratke vesti, ande senzacionalne isečci stvarnosti save trajin sar so trajinel pažnja čitavdese. Roma si jekh andar adale teme. On si prisutne ande mediji, ali opet ačhen nevidljive. Phenelpe pale lende, ali retko šunelpe lengoro glaso.
Srpsko medijsko them, ando piro svakodiveskero ritamo, Roma najčešće dikhel ande trenutci krize, siromaštva vaj konflikta. Ande adale izveštaji manuš avel sar broj, sar problemo, sar statističko beleška ande priča pale socijalno isključenost. Ličnost gubilpe, thaj sara late gubilpe savor adava so kerel jivdipe – trud, strpljenje, straho thaj nada. Adja ande javno lafi stvarinelpe utisak kaj Roma na dživen ande isto vreme sar većinsko društvo, nego pe leskero iv, ande than savo mediji posećinena samo kana trubul te sikaven senka.
Ali mediji na si samo ogledalo stvarnosti. On si thaj vast savo upravinel adava ogledalo. Drom sar birinela teme, tono izveštavanja thaj čhib savo koristinelpe, oblikuinel percepcija čitavdese but dublje nego so dikhelpe pe prvo dikhibe. Kana romani zajednica prikazinelpe samo prek prizma socijalne problemura, oj ande kolektivno svest učvrstinela sar trajno margina, a ne sar živa zajednica manuša save si različite sudbine.
Ande adava medijsko narativo retko si than pale unutrašnje glaso. Nane priče pale žuvlja save nosin familije prek tišina siromaštva, pale čhave save učen ande maškar duj sveta, pale roditelje save borinena sara institucije save lengeri čhib na razuminena. Nane ni dosta prostora pale uspehe, pale cikne, ali važne pobede save na menjinena naslovi, ali menjinena jivdipe.
Senzacionalizamo, sar najlakše obliko medijsko privlačnost, još maj but produbljinel adava jazo. Ande leste nane strpljenje pale kontekst, ni volja pale razumevanje. Si samo potreba pale brza reakcija thaj jaka emocija. A kaj vlada poednostavljene slike, adja istina avel suvišna.
Ipak, si thaj aver primere. Tihe tekstura, bizo bare lafi, kaj Roma na prikazinena sar tema, nego sar manuša. Ande lende mediji avelena than susreta, a na presude. Adale sadržaja sikavena kaj šaj te phenelpe pale problemi bizo poniženje thaj pale različitost bizo straho. On na rodinena sažaljenje, nego razumevanje.
Analiza sar srpski mediji phenena pale Roma adja na si samo profesionalno pitanje, nego thaj moralno. Oj otvarinel pitanje odgovornosti: da li mediji služinena te informišinena vaj te učvrstinena predrasude, da li gradinena mostura vaj produbljinena rovura. Ande adava biribe garavelpe thaj budućnost medijskeri pismenosti, ali thaj budućnost zajednice pale savi phenelpe, kaj način sar phenelpe pale aver manuša uvek si thaj način sar phenelpe pale peste. Društvo savo ande mediji na džanel te dikhel manuša, teško ka len prepozninel thaj ande stvarnost. Sar so istorija tiho sikavel, promene na bijanen ande glasni trenutci, nego ande uporno, odgovorno ponavljanje istine. Možda upravo adja si than medija – te aven savest savo na vičinela, ali na prestanel te phenel.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.
