Manuš kaj naj avel pristup informacijake, često ličinel sar putniko bi karta thaj mapa – ačhol ande jekh isto stanica thaj dikhel sar phiren vozura mogućnostenge. Pala bute pripadnike romani zajednicaki, adaja stanica si than svakodivni ekonomikaneske isključenosti, a digitalno jaz si adaja nevidljiva pruga kaj len razdvojinel andar o svet obrazovanjesko, zapošljavanjako thaj javne usluge. Dives, kana buti roden pe preko interneta, konkursura objavinen pe ande portali, a prijave pala socijalno pomoća den pe elektronski, nedostatak digitalne veštine ačhol jekh andar glavni uzroci kaj produblinel siromaštvo.
Medijski pismenost zato naj si samo veština te čitinel novosti, nego si ključ te razuminel savremeno društvo. Voj sikljovel o manuš te koristinel računar thaj telefon, te arakhel pouzdane informacije, te konkurisel pala buti, te pratil javne pozivura thaj te ostvarinel pire prava. Pala onen kaj but beršendene avile van akale tokura, svaka sikljardi digitalno radnja značinel korak ka ekonomikani samostalnost.
Primerja lačhi praksa sikljoven sar ciljno medijske edukacije menđinen životne droma e manušenge. Preko radionice, terenska savetovanja thaj onlajn vodiči, e terne sikljoven sar te kerel radni biografija, te prijavinen pe ande biro butesko, te konkurinen pala programe stručna praksa ili te pokrenen piro korkoro cikno biznis. Medije kaj objavinen akala praktične sadržaje ačhoven sar jekh vrsta javne učionice – thanura kaj ande save znanje delinel pe besplatno thaj dostupno savorrenge.
Digitalno jaz naj si samo tehničko problem – voj si thaj but socijalno. Ande sredine kaj naj si stabilno pristup internetesko ili falinel osnovno oprema, e čhavore thaj e terne ačhoven van digitalna nastava thaj savremeni obrazovni tokura. E roditelja, kaj naj snađen pe ande virtualno prostor, naj džanen sar te pomožinen lenđe. Medijski pismenost, sa podrška udruženjenca, školaenca thaj lokalne medijenca, tada ačhol most kaj phandel familija e svetesa znanjesko.
Posebno uloga avel saradnja medija sa institucijenca thaj organizacijenca civilno društvo. Kana informacije prevodinen pe andar o jezik administracijako ando jezik svakodivnakoro, e građana dobijinen jasne putokazura: kaj te roden besplatne obuke, sar te avel pe do kompjuterska oprema, savo drom te stičinel kvalifikacija. Tako e medije naj služinen samo te informišinen, nego thaj te osnažinen.
Ekonomikani isključenost naj prevazilazinel pe ande jekh rat. Voj razbijinel pe strpljivo – alav po alav, veština po veština, mogućnost po mogućnost. Sar so pani dugo rodol piro drom kroz o bar, isto tako thaj medijski pismenost polako krčil staze maškar siromaštvo thaj dostojanstvena samostalnost.
Thaj kate kaj phabol ekran e prvo računara ande jekh skromno soba, počinel tiha promena. Andar adaja svetlost, makar cikni, počinel otpor digitalnom jazu thaj korak but paše društvosa jekhake šanse.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.
