Ande khera kaj but var govorinel tiho, thaj kaj e sune phanden pe ando svakodivno borba te ačhovelpe, medijake sadržaje ačhonen jekh andar najphuvarde forme te sikljovav. Televiziaki slika, telefoni ekran thaj internet vakeren e ternenge andar o svet but angleder nego so škola den len šansa te džanen les. Gova si baš razlog so pala čhavore thaj terne Roma, afirmativne sadržaje najsem samo zabava – nego si anglo paso te prepoznanen pire vrednost.
Afirmativno sadržaj značinel lav te ohrabrel umesto osude, primerja te uspeh umesto poniženje, thaj priča kaj ande savi o romsko identitet sikljovelpe sar bogatstvo, a ne sar teret. Gova si tekstura, emisije thaj digitalne programe kaj vakeren pala terne kaj završinde škole, osnovinde udruženja, avile umetnike, sportiste ili aktiviste. Ande gova priče, e čhavore prepoznanen pe korkore ne sar statistika siromaštva, nego sar mogućnost – živa thaj realna.
Primerja lačhi praksa phiren adava kaj medije phandena pe pedagogenca, udruženjenca thaj porodicenca. Radionice medijaki pismenosti, portali kaj objavinen afirmativne priče pala terne Roma, čhavore emisije posvećime kulturake thaj tradicijake, thaj onlajn kampanje kaj ande lende e terne korkore aven stvaraoci sadržaja, sikljoven savo značaj si pozitivno medijako slika. Sikljovav te vakeren ande pire alav, e terne sikljoven thaj te paćan ande piro glas.
Posebno vredno si o sadržaj kaj na izbeginel teme identiteteske thaj različitosti, nego len postavel sar than te dijalog. Preko priča pala romski čhib, muzika, običaji thaj istorija, e medije ačhonen čuvari kulturako pamćenje. Ali isto vreme, afirmativne programe promovišinen thaj zajedništvo – sikljovav sar različite kulture ande jekh društvo šaj te phandoven pe, te sikljoven jekh andar drugo thaj te gradinen than tolerancijake.
Ando okviro projekata kaj si usmerime te unapredinel medijaki pismenost romane zajednice, akala sadržaje len važno than. Zamislime si sar deo sistema kaj preko istraživanje, edukativne radionice, pisanje thaj objavljivanje tekstura gradinel mreža podrške e ternenge. Svaki objavljeno primer lačhi praksa ačhavelpe sar jekh putokaz – dokaz kaj sa upornost thaj znanje šaj te prevaziđinen thaj najphuvarde društvene barijere.
Afirmativne sadržaje ne služinen samo olenge pala save vakeren. On sikljoven thaj e većinsko društvo te dikhel ande romane čhavore thaj terne potencial, a ne problem. Lačhe priče phageren stereotipura tiho thaj trajno nego bilo savi polemika – kaj angleder primerja ljudsko vrednost, predrasude ačhoven bi alav.
Sar so tiho tok vremena perel o bar thaj gradinel obala, isto tako thaj strpljivo negovane medijake sadržaje, divese ando dives, oblikinen nevi svest. Pala romane čhavore thaj terne, on si seme samopouzdanja. Pala društvo, on si poziv te razumevanje. A pala savorre amen – dokaz kaj o lav šaj te avel phuvardeder nego zaborav.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.
У оквиру обележавања Дечије недеље, помоћница градоначелника за заштиту животне средине Марјана Петронијевић и помоћник градоначелника за инфраструктуру Милош Стеванић посетили су вртић „Радост 1“. Том приликом, представници Града поклонили су малишанима нове саднице и заједно са њима засадили стабла у дворишту вртића, као симбол раста, заједништва и бриге о будућности и природи.
Акција је имала за циљ да подсети најмлађе колико је важан допринос сваког појединца у очувању животне средине, чистијег ваздуха и зелених површина.
У оквиру ове недеље намењене најмлађима, помоћница градоначелника Марјана Петронијевић, заједно са градским већницама Славицом Драгутиновић и Милком Владисављевић, посетила је приватни вртић „Мимиленд“, који се издваја се као пример еколошки одговорне установе. Простор је енергетски ефикасан, греје се на природни гас, а на крову су постављени соларни панели који обезбеђују део потребне енергије. Посебну вредност чине еко-кутак и васпитачки тим за заштиту животне средине, који доприноси развоју еколошке свести код најмлађих.
На овај начин представници градског руководства су се упознали са потребама предшколских установа за квалитетнији рад и показали да Град Чачак континуирано улаже у најмлађе. Сарадња јавних и приватних установа је од изузетног значаја за подизање свести о очувању животне средине и одговорном односу према природи, а ЈКП „Градско зеленило“ учествовало је реализацији ових активности.
У Палати Србија 13. септембра је свечано потписан уговор између Града Чачка и Министарства рударства и енергетике Републике Србије о суфинансирању Програма енергетске санације породичних кућа и станова, који се спроводи у оквиру пројекта „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане“.
Уговор, вредан 52,5 милиона динара, у име Града Чачка потписала је помоћница градоначелника за заштиту животне средине Марјана Петронијевић, док је у име ресорног министарства уговор потписала државна секретарка Соња Влаховић.
На овај начин се наставља подршка грађанима у спровођењу мера које доприносе унапређењу енергетске ефикасности, смањењу потрошње енергије и заштити животне средине. Министарство рударства и енергетике обезбеђује 31,5 милион динара, док ће Град Чачак учествовати са 21 милион динара, што представља 40 одсто укупне вредности програма.
Програм подразумева могућност суфинансирања замене столарије, уградње термоизолације, постављања котлова на пелет, гас или топлотних пумпи, као и уградњу соларних панела за производњу електричне и топлотне енергије у домаћинствима.
Нови јавни позив за грађане биће расписан у наредним недељама, а позив за привредне субјекте који ће реализовати мере енергетске санације биће објављен у складу са упутствима Министарства.
Потписивањем овог уговора Чачак наставља да буде један од најуспешнијих градова у спровођењу пројеката енергетске ефикасности, чиме се конкретно доприноси бољем квалитету ваздуха, смањењу емисије штетних гасова и економским уштедама за домаћинства.
Помоћница градоначелника Чачка Марјана Петронијевић посетила је грађане који су у оквиру пројекта набавке котлова на пелет, који је Град Чачак реализовао заједно са Министарством заштите животне средине, добили нове, савремене котлове на пелет, потпуно бесплатно.
Током посете, Петронијевић је истакла значај овог пројекта за побољшање квалитета ваздуха и квалитета живота суграђана:
-Грађани имају прилику да им оваквим пројектима олакшамо свакодневицу – да више не уносе дрва, да користе еколошки прихватљив енергент, односно пелет. Поред тога, ово су савремени котлови са аутоматским системом, који могу да се користе и за припрему ручка, имају подесиву рерну. У питању је један мултифункционални котао. Веома смо задовољни и драго нам је да видимо колико смо грађанима помогли- рекла је Петронијевић.
Чачани су изразили велику захвалност локалној самоуправи и Министарству заштите животне средине, истичући да им нови котлови значајно олакшавају свакодневни живот и доприносе чистијем ваздуху у граду.
Миодраг Тресач, један од корисника програма, истакао је:
„Цепао сам дрва годинама, сада имам 80 година – доста је било. Хвала локалној самоуправи што је помогла нама маторима“.
Снежана Петровић каже да је нови систем много лакши и здравији за употребу:
-Ложење ватре, доношење дрва, дим – све је то био велики проблем. Значе нам много, није само што је лакше, него је и много чистије, здравији је ваздух. Загађење је мање, што је најбитније, јер знамо какав нам је ваздух у граду. Изузетно сам задовољна и срећна што сам имала прилику да добијем овај котао. Много је ефикасније, лакше и здравије, не само за појединце већ и за цео град – каже Снежана.
Живорад Милић додао је да је разлика у односу на стари начин грејања огромна:
-Овај шпорет вреди милијарде. Прво смо имали обичан смедеревац, па купуј дрва, купуј угаљ, цепај, прашина на све стране. Раније кад заложим угаљ, дими као термоелектрана, а сада – нема дима, нема ничега. Ово је врх! Хвала граду – рекао је Живорад Милић.
Ова активност део је континуираних напора Града Чачка да смањи загађење ваздуха и унапреди услове живота грађана кроз подстицаје за употребу чистијих и енергетски ефикаснијих система грејања.
