Čačak je jedna od ukupno 28 lokalanih samouprava koja će dobiti sredstva za pošumljvanje I ozelenjavanje u 2025.godini. Ministartvo zaštite životne sredine će opredeliti 3,8 miliona dinara za reaaizaciju projekta , a grad će izdvojiti dodatnih million dinara.
Za realizaciju projekata u 28 lokalnih samouptrava u Srbiji Ministarstvo je ove godine opredelilo 112,3 miliona dinara, kao deo ukupnih sredstava, a za ovu namenu sredstva su dobili gradovi i opštine medju kojima su Jagodina, Zrenjanin, Sombor, Novi Sad, Vrbas, Raška, , Čajetina, Kragujevac, Čačak, Arilje, Vrnjačka Banja, Kruševac i Trstenik drugi. U ime grada Čačka ugovor sa predstavnicima ministarstva zaštite životne sredine potpisala je pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
“Ovo nam je značajna podrška jer omogućava da nastavimo da kontinuirano održavmo naše ulice i zelene površine, prigradska naselja I da dobijamo nova stable I zamenimo dotrajala kako ne bi ugrožavali bezbednost naših sugradjana. Podrazuvena sadnju 286 sastabala na nekoliko lokacija I u pitanju su autohtone lišćarske I četinarske vrste. Od lokacija izdvojla bih Reonski park u Atenici, ulica Djakona Avakuma I transfer stanica koja će dobiti zeleni pojas i biće prirodna barijera I smanjiće štetne uticaje”, rekla je Marjana Petronijević pomoćnica gradonačelnika Čačka.
Ovakvi projekti su značajni jer su deo paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha. Ministartvo zaštite životne sredine će opredeliti 3,8 miliona dinara za realizaciju projekta u Čačku, a grad će izdvojiti dodatnih million dinara.
“Svako zasadjeno drvo doprinosi borbi protiv klimatskih promena sa kojima se svakodnevno suočava I sprečava eroziju zemljišta I doprinosi boljem kvalitetu vazduha u gradu pa ćemo i u narednom periodu nastaviti sa uredjivanjem zelenih povrpšina I parkova u gradu” , istiće Petronijević.
Čačak u saradnji sa JKP Gradsko zelenilo svake godine zasadi oko 1000 novih sadnica, a cilj je da se iz godine u godinu povećava broj zasadjenih stabala. Sadnice će biti zasadjene na površini od 10 500 metara kvadratnih, a sadnja će biti realizovana tokom jeseni. U prethodnih 5 godina u Čačku je zasadjeno više od 6000 novih stabala, pri čemu se redovno vrši zamena sadnica koje se nisu primile nakon sadnje. Iz ministarstva naglašavaju da je od 2020. godine, kroz javne konkurse tog ministarstva Srbija bogatija za 350.000 sadnica, a Ministarstvo će nastaviti da pruža podršku i u narednim godinama, jer je pošumljavanje važna mera za unapređenje kvaliteta vazduha.
У сарадњи са чачанским Институтом за воћарство и Агрономским факултетом, новосадским Пољопривредним факултетом и Хемијским факултетом Београдског универзитета, Институт за примену науке у пољопривреди је недавно у Чачку организовао национални научни скуп посвећен савременим технологијама и тенденцијама развоја пољопривреде.
Прилагођавање технологије производње воћа и поврћа све изразитијим климатским променама које наносе огромне штете нашој пољопривреди, мере за ублажавање штетних последица и савремени приступи преради и паковању биле су најзначајније теме овог научно-стручног скупа, а о њима су говорили најеминентнији домаћи стручњаци, који се из различитих углова баве изналажењем најбољих решења за све изазове са којима се данас сусрећу пољопривредни произвођачи у нашој земљи. Скуп је подржало Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Научно- стручни скуп је посвећен изазовима са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи, пре свега, климатским променама, које су и у овој сезони нанеле велике штете пољопривреди, а које ће бити присутне и у наредним годинама.
Министарство финансија – Одељење за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ (CFCU) расписало је тендер за избор консултанта који ће пратити радове и спровођење FOPIP програма (Financial and Operational Performance Improvement Programme) у оквиру изградње pостројења за прикупљање и пречишћавање отпадних вода у Чачку. Вредност уговора процењена је на 2,6 милиона евра, а финансира се из програма IPA III (2021–2027). Трајање уговора предвиђено је на 52 месеца, а рок за подношење пријава је 15. октобар.
Фабрика за пречишћавање отпадних вода једна је од највећих инвестиција у граду у последњих неколико година. Ово постројење налазиће се на уливу Атеничке реке у Западну Мораву. Инвестиција је, према ранијим најавама, требало да кошта 32 милиона евра, али с обзиром на то да је у претходном периоду дошло до пораста цена, овај пројекат вредан је 47 милиона евра.
Пројекат доноси дугорочне користи за све грађане Чачка, чистију реку, здравију средину и модерну инфраструктуру усклађену са европским стандардима.
Западна Морава, са својим препознатљивим меандрима и комплексом језера представља најважнију хидролошку компоненту подручја. Овчарско-кабларска клисура обухвата 14 км речног тока Западне Мораве. Преграђивањем тока Западне Мораве са две бетонске бране настала су акумулациона језера Међувршје и језеро Овчар. У водама заштићеног подручја евидентирано је 34 врсте риба из 9 породица. Од укупног броја регистрованих врста, њих 28 спада у изворну фауну риба овог подручја, док је 6 врста интродуковано (sivi tolstolobik, babuška, amur, amurski čebačok, sunčica, američki somić). Ова језера су од вајкада позната као атрактивна места за риболов и богата су пре свега шаранским врстама риба. Најзаступљени шаранске рибе су: шаран, бабушка, деверика, скобаљ и друге. Поточна пастрмка присутна је у заштићеном подручју једино у Бањском потоку. Овај водоток, дужине 5 км, је у 2012. години порибљен са млађи пастрмке и уведен је посебан мониторинг како би се осигурао опстанак ове врсте на подручју Овчарско-кабларске клисуре.
Врсте чије су популације раније биле бројне и широко распрострањене у водама клисуре, а данас су присутне само у траговима или су у потпуности ишчезле су: лињак (Тинца тинца), црвенперка (Scardinius erythrophthalmus), велики вретенар (Zingelzingel) и манић (Lota lota). Крајем двадесетог века, интензивним риболовом, неадекватним порибљавањем и променом услова животне средине значајно су поремећени еколошки односи у водама Овчарско-кабларске клисуре, што је и довело до опадања бројности и нестанка ових риба. Лињак и велики вретенар су угрожене и строго заштићене врсте у Србији, за које су потребни посебни програми заштите ради осигуравања њиховог опстанака.
