У срцу Овчарско-кабларске клисуре, окружена зеленилом пространих шумских комплекса извире термо-минерална вода Овчар Бање. Овај скривени бисер природе налази се на 17. километру од Чачка на путу ка Златибору, односно регији Западна Србиија (М5). Смештена је у омањем морфотектонском проширењу, на ушћу Бањског потока у Западну Мораву, на надморској висини од 278 м. Поред термо-минералних извора који се користе у терапији, ова бања је јединствена у Србији јер се налази у пределу изузетних одлика, окружена реком, језерима и непрегледним зеленилом планина Овчар(985) и Каблар (885).
Постоје сведочанства да су воде Овчар бање коришћене за лечење људи од римског времена, преко средњовековног и турског периода до стварања нове српске државе у XIX веку.Овчар бања је 29. децембра 2011. године и званично добила статус бање, што је од великог значаја за даљи развој. Посебну хидрографску осообеност представљају термалне воде у Овчар Бањи 35-38 °C. Вода је хомеотерма, слабо сумпоровита. Лековите компоненте минералне воде су макроелементи – калцијум и натријум; и микроелементи – калијум литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор.
Гости бање којима је потребна терапија или превентивни преглед, на услузи имају и стручно медицинско особље у оквиру Амбуланте за физикалну медицину и рехабилитацију „Бања лек“. Вода погодује лечењу неколико индикованих обољења: реуматских, дегенеративних промена (спондилоза и артритис), спортских повреда, кожних обољења.
Овде је на малом простору сконцентрисано десет манастира из средњег века познатих као “Српска Света Гора”. Манастири Овчарско-кабларске клисуре чувају духовно и уметничко богатство стварано вековима на овим просторима. Посетом манастира, гости Овчар Бање могу да се упознају са историјом српског народа, вредним културно-историјском наслеђем и лепотама манастира Никоље, Преображење и Благовештење који се налазе у самој бањи, али и у осталим манастирима на падинама планина Овчар и Каблар.
Пешачење стазом здравља од Чачка до Парменца, а затим пељае на врх Кабклара, за активисткињу еколошко-географског друштва из Чачка, Милицу Петровић, било је непроцењиво искуство. Такође, она се посебно сећа пешачења на Еко фесту који се сваке године одржава поводом обележаваа Светског дана заштите животне средине.
-„Кроз тај Еко фест смо морали да научимо нешто више о проблемима Града и да идемо припремљени. Тада смо пуно научили о начем окружењу и имали смо прилику да проширимо своја знања“, каже Милица.
Кроз учешће у акцијама еколошко-географског друштва Чачак, Немања Сарић је сазнао колико је богата флора и фауна у заштићеном подручју овчарско-кабларске клисуре.Али и урбаног дела града.
– „Имамо ретку биљну врсту која се зове ендемски звончац који се налази у околини манастира Никоље и као таква ова биљка се налази на листи заштићених.“ Додаје Никола.
Председник еколошко-географског Друштва Чачак, Горан Шипетић каже да у остваривањњу својих циљева примењујњ метод неформалног образоваа.
„Током редовне наставе и ограниченог времена, часови географије и биологије су углавном у складу са наставним планом и програмом али нема простора да се изаће на терен и да се у природи бави одређеним темама. „
Ово Друштво је основано на иницијативу професора географије Владана Ницовића и Горана Шипетића далеке 200. године а до сада успешно јеј реализовано преко 1000 акција и различитих пројеката које финансира Град Чачак и ресорна Министарсва. Оно што је важно рећи, напомиље професор Шипетић је да се Друштво базира само на локалне изазове јер ту виде највише прилике да ссе нешто позитивно допринесе. Тако су рашчистили неколико дивљих депонија, пошумљавали околину Чачка, промовисање овчарско-кабларске клисуре и слично. Друштво је сарађивало са преко 40 партнера у реализацији пројеката а у акцијама је учествовали преко 700 ученика ссредих школа.
Анета Петровић, професор, ссматра да је пресудно било учешће на Еко фесту где су ученици из прве руке могли да осете природу и сазнају нешто чега нема ни у уџбеницима.
„Наша улога је била да образујемо мрежу усстанова које ће се заједнички бавити темом екологије и заштите животне средине.“
Неки од најзначајнијих пројекта били су „Едукативна стаза Каблар“, „Санација и рекултивизација дивљих депонија на стазама здравља“, „Каква блага чува овчарско-кабларска клисура“.
За више од две деценије колико постоји друштво љубитеља птица и природе Сове на опрезу из Чачка, не могу се избројати активности које су чланови овог необичног удружења спровели у дело. Од посматрања птица, њиховог збриавања, проучавања, пописа птица водених станишта, прављења кућица за птице и гнезда за роде… Један од приоритета овог еколошког Удружења је мотивација младих како би се што више укључили у пројекте заштите животне средине.
„Према чланским картама имамо негде око 300 чланова, углавном деце основних и средњих школа који не плаћају чланарину а бенефите које добијају су безгранични. Ми сараћујемо са професорима биологије и географије и уз њихову помоћ реализујемо бројне активности“ каже Зорај Рајчић, председник Друштва љубитеља птица и природе Сове на опрезу.
Европски викенд посматрања птица је акција на коју су чланови овог Друштва посебно поносни. Почетком октобра сваке године, преко 300 учесника у овчарско-кабларској клисури посматра птице, учи о новим врстама и њиховим особеностима, повећава свест о важности очувања природе и птица као једног од најважнијих карика у ланцу исхране у природи.
„Када смо се сликали на крају акције, а на слици је било неколико стотина учесника, та слика је обишла свет јер је то део Европксе акције и проглашена је је за најмасовнију од свих акција које су се тог дана одржавале у сваком кутку Европе“, додаје Рајичић.
У новембру или у децембру, одвија се друга најзначајнија акција овог Друштва а то јер Ноћ сова.
„Предавања о совама, изложбе на тему сова, пишу се литерарни радови а кључ нам је анализа исхране сова на овом подручју“, каже он.
Сваке године учествују у акцији обележавања и прстеновања птица у нашем крају а један од најзначајнијих пројеката је и „Опланети се, рециклирај“ када су поделили преко 25 хиљада флајера на тему рециклаже.
КЛИСУРА ДАР ОД БОГА И ПРИРОДЕ
У августу 2021. године на снагу је ступила нова Уредба Владе Србије којом је заштићено подручје Овчарско-кабларске клисуре проширено на 4.910 хектара. Тиме је добијен и нови режим заштите. Уредбом Владе Републике Србије из 2000. те године Овчарско кабларска клисура проглашена је као заштићено природно добро прве категорије. Са својом бујном вегетацијом клисура представља прави музеј у природи, у којој су присутне различите заједнице више билјних врста. Овчарско- кабларска клисура као заштићен предео изузетних вредности, представља изазов за домаће и стране посетиоце али и стручњаке који и данас, још увек изнова проналазе нове биљне и животињске врсте.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
„Биолошка разноврсност овог подручја нас на неки начин припрема на Натура 2000 а то је ознака за подручје богато ретким, значајним и угроженим врстама биљака.“истакла је Зорица Вјетровић Срећковић, биолог и додала да је на овом подручју су регистрована 864 биљна таксона, од чега 111 заштићених, 18 строго заштићених, 43 ендемске и 74 рељефне врсте.
„Пре десет година, у сарадњи Са Дмитром Лакушићем са биолошког факултета, откривена је нова врста за науку КАБЛАРСКИ ЗВОНЧАЦ, а у кисури има преко 20 вреста које су од међународног значаја али и око 20 врста орхидеја које су строго заштићене врсте.“ Додала је Срећковић Вјетровић.
Шуме заузимају ппреко 80 процената простора у клисури али и воденом вегетацијом која се простире уз сам ток реке Западне Мораве. Поред тога постоји 185 врста заштићених птица, а 45 су од међународног значаја. Постоји и 34 врста риба из 9 фамилија као и више врста сисара од којих је 18 врста слепих мишева који су у одређеном режиму заштите. На овом подручју можете срести муфлоне, јелене, бубоједе, дивље мачке и видре. Овчарско кабларсак клисура је део еколошке мреже Републике Србије. Као део програма Натура 2000 клисура припада целовитом систему чувања и унапређења заштићених предела изузетних одлика.
Основни природно обележје Овчарско-кабларске клисуре чине масиви Овчара и Каблара, по којим је и добила име. Мало која клисура се одликује извајаном меандрима или био терамалним изворима.
