Као и сваке зиме, чланови Друштва за посматрање и заштиту птица СОВЕ НА ОПРЕЗУ, апелују на суграђане да помогну зимску прихрану птица. Најбоља храна је сирови сунцокрет а помоћ птицама представља лакши пут до свијања гнезда на пролече и извођења младих.
У Србији су проблеми заштите животне средине постали значајни као и свуда у свету, а заштита птица представља један од сегмената борбе за здравију и чистију планету. Пред сваку зимску сезону из Друштва за заштиту птица апелују на грађанство да помогну прихрану птица станица јер на тај начин потпомажу њихово преживљавање. Драгиша Петровић из Друштва истиче да свако од нас може да допринесе и помогне. У башти или на тераси, постави импровизовану хранилицу, то може бити и најобичнији тањирић, у који се стави било ста од хране а најбоље је сирови сунцокрет.
Птице није добро хранити хлебом, због квасца, адитива и соли, што птицама никако нме одговара, каже Петровић који је уједно и градитељ кућица за птице и који може дати добар савет како направити кућицу за ова племенита бића без којих природа не би била то што јесте. У граду Чачаку до сада је постављено преко 200 кућица за ситне дупљашице и ћукове. Председник Друштва Сове на опрезу Зоран Рајичић, истиче да је огроман проблем данашњице то што се уништавају природна станишта птица. Тада птице немају простор да свију гнезда а сеча дрвеће би требало да буде селективнија и уз савете са оринтолозима и еколозима.
„Неселективна сеча значи да се секу већа дебла где се гнезде детлићи, чворци, жуне и разне друге птице што представља огоман проблем за размножавање птица“, наглашава Рајичић и додаје да се природно станиште птица уништава и девастира шљункарама, загађење и криволов.
Посебно се често лове препелице и то електричним вабилицама, које су забрањене законом. То уништавање птица ће целу планету скупо коштати јер птице нису само симбол песме лепоте, нежности и слободе већ редстављају озбиљну карику и природном свету. Птице су заштитнице пољопривредних поља од инсеката, глодара и штеточина. Пример како треба неговати култ птице је воћар из околине Чачка који гаји органску јабуку али је наручио десет кућица за птице како би омогућио њњихово размножавање али и помоћ у одбрани воћа од инсеката и глодара, наглашавају чланови овог Друштва.
Чланови Друштва Сове на опрезу позивају суграђане да им се придруже у племенитој борби за град пун птица и птичијих гнезда.
Друштво љубитеља птица и заштите природе Сове на опрезу, поново је објавило књигу „Птице Чачка и околине“ која је као едукативно штиво намењена свима који желе да се боље упознају са врстама птица нашег краја. Од 235 врста птица које су забележене на територији Града Чачка у књизи је описано 200 врста а осталих 35 је изостављено јер су се појавиле на посматрању само једном или два пута.
„У току је рад на трећој књизи у којој износимо нова сазнања и надамо се да ће и она ускоро угледати светлост дана“, истакао је Драгиша Петровић из Друштва Сове на опрезу и додао, да ће та кљигљ бити подењена свакој школској библиотеци и да она садржи водич за препознавање птица који су они као оринтолози аматери су успели да укориче и оставе свима као помоћ.
Нова кљига ће садржати све податке од слике птице, описе станишта, чиме се хране, где се гнезде и друге основне информације. „Сове на опрезу“ спроводе и један од најзначанијих европских активности под називом Европски попис птица, који се организује сваке године у јануару.
Зоран Рајичић из друштва Сове на опрезу, казе следеће:“ Наша екипа препешачи сваког јануара 220 километара тока Западне Мораве, бројећи птице, врсте и број јединки у тој врсти, све саберемо све на постављеним пункотовима и на крају имамо збирни резултат. Свакодневно ми пређемо и по 10 километара.“
Подаци прикупљени на овај начин уједињују се са подацима из целе Европе, Евроазије и Азије, и пре свега служи како би се пратила бројност птица и предузеле мере предострожности. Осим овога, у овчарско-кабларској клисури спроводи се акција прстеновања птица.
Када је пре две године отворен Моравски маркет у Чачку, план је био да се пружи подршка локалној привреди и пољопривреди али како је време одмицало, Моравски маркет је постао симбол здраве, еколошки узгајане хране. Грађани могу да овде купе здраву храну од преко 20 произвођача и прерађивача воћа, поврћа, меса, млека, меда, брашна али и домаће рукотворине. На полицама могу се пронаћи теглице фирми „Поло“, „Студенива“, „Моравка“ као и удружења „Евгенија“ из Јежевице чија председница Наташа Вујашевић каже да они од почетка поржавају отварање што више маркета у којима се продаје све оно што вредне руке сеоских жена произведу.
„Жене са села тешко проналазе начин да продају оно што произведу. Најважније је да је та храна здрава без адитива, пестицида и да без бојазни могу дати својој породици. Навијамо за еколошку производњу и надамо се да ће у савком кутку Чачка бити отворен по један Моравски маркет.“ Додаје она.
Цане Јовановић власник компаније „Поло“ истиче да се 20 година чекало отварање првог маркета. За све је потребан план и пројекта а без тога тешко да би данас Моравски маркет могао да изнесе основну идеју а то је здрава еколошка храна на трпези наших суграђана.
„Шта значи купити домаћи локални производ? Значи да јачамо локалну заједницу и што би рекли остаје новац у нашој кући. Ако имамо богату понуду здраве хране имажемо више купаца а то значи да ова прича може да живи и на другим местима не само у Чачку истакао је Јовановић.
Горан Бојовић из села Брезовице сматра да је овај пројекат за две године постојања потпуно оправдао поверење и покретача и потрошача. Он подсећа да је својевремено идеја о млекомату била пун погодак да свакога дана грађани могу да имају свеже сеоско здраво млеко на својим трпезама. „А што је најважније, нема посредника између нас продаваца и купаца тако и цене остају прихватљиве и свима је добро“, истакао је он.
Храна на полицама није хемијски третирана нема адитива и потпуно је органска.
Koliko je zdrava životna sredina važna i važna ekološka svest mora se učiti od malih nogu, kako bi u usućnosti stasavale generacije koje vode računa o svojoj okolini. U Čačku je upravo sa tim ciljem održan „Zeleni dan”, edukativan događaj u Gradskoj biblioteci posvećen najmlađim sugrađanima koji ima za cilj da najmlađima ukaže na značaj ekologije i približi im na zanimljiv način ekološke teme.
Učiteljica Jasminka Marić Glišović ističe važost ovih radionica u okviru „Zelenog dana”. – Jedna od radionica koju radimo je da zapravo dokažemo i decu naučimo o tome kako možemo da proizvodimo struju uz pomoć bicikle, jer okretanjem pedale stvaramo struju u generatoru, zatim imamo provodnike koji proizvodi struju, a proizvodi dete koje vozi bicikl. A aparat za ceđenje limuna dobijamo limunadu, znači, zaključujemo da se struja može proizvoditi uz pomoć bicikle okretanjem pedala”, pojasnila je jednu od brojnih radionica učiteljica Jasminka Marić Glišović. Važan cilj kroz ovaj „Zeleni dan” time što se edukuju sva deca i mladi ljudi koji su danas došli na temu životne sredine, njenog zagađenja, kao i tema klimatskih promena i posledica koje se dešavaju, a upravo izazvane njima. Ova tema nije dovoljno laka za približiti najmlađima u tom smislu što nema toliko zvanične nastave ni u osnovnim, ni u srednjim školama koje se upravo tiču konkretnih tema klimatskih promena, da je to nauka, odnosno fizika koja stoji iza klimatskih promena ili su to posledice koje se osećaju u različitim sektorima.– Ovakvim akcijama, mi možemo da dođemo do što više dece i mladih ljudi, da njima probamo to da približimo. Jeste teško, zato što je čitava priča prilično komplikovana i nije jednosmerna ulica. Iza svega toga stoje ozbiljna fizika i matematika koje nam zapravo daju ove rezultate i ukazuju na to da problem postoji, a tiče se klimatskih promena i moramo ga rešavati”, rekla je Milica Tošić, istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. „Zeleni dan” u gradu na Moravi značajno je podržao grad Čačak. – Danas je grad Čačak domaćin jedinstvenog ekološkog događaja „Zeleni dan” koji je posvećen zaštiti životne sredine. S obzirom na to da nam u susret ide Međunarodni dan životne sredine i ovo je idealna prilika da ga obeležimo. Sa nama su učenici osnovnih i srednjih škola grada Čačka, različitih starosnih kategorija, imamo učenike od prvog do četvrtog razreda, od petog do osmog i naravno srednjoškolce. Ono što opva dan čini posebnim jeste što je podeljen u nekoliko interaktivnih radionica „prva klimatska pomoć” i „reciklaža nije gnjavaža”. Tu imamo negde od po dvadesetak učenika po grupi koji rade sa eminentnim predavačima i inetraktivno učestvuju u svim tim radionicama. Dakle čitav dan je posvećen ekologiji i „Zelenom danu”, zaključila je Marjana Petronijević, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekologije.
