Godi??nja Arhiva: 2026

Први српски „skywalk”, спектакуларни стаклени видиковац на врху планине Каблар, који је током лета 2026. године званично отворио капије за посетиоце, брзо је постао симбол нове ере у домаћем туризму. Смештен на 879 метара надмorske висине, овај модерни архитектонски бисер нуди импресиван поглед на препознатљиве меандре Зпадне Мораве, али његов највећи значај лежи у чињеници да представља успешну симбиозу савремене инфраструктуре и заштите животне средине. Иако су почетне фазе пројекта биле праћене дебатама о утицају на природу, пракса под капом Овчарско-кабларске клисуре данас показује да одржива градња и екологија могу ићи руку под руку.

Изграђен према највишим светским еколошким стандардима, објекат је конципиран тако да његово свакодневно функционисање буде потпуно независно од спољних енергетских ресурса. На крову пратеће туристичке станице инсталирана је савремена соларна електрана која задовољава све сопствене потребе објекта за електричном енергијом. Овај систем драстично смањује угљенични отисак читавог комплекса и елиминише потребу за изградњом деструктивне ваздушне или подземне електроенергетске мреже кроз заштићено подручје клисуре. Уместо доношења нових загађивача у екосистем, Каблар је добио самоодрживу тачку која користи чисту енергију сунца.

Још један кључни допринос очувању екологије на овој планинској лепотици је паметно планирање кретања посетилаца. Инфраструктура је пројектована без класичног колског прилаза самом врху, што директно спречава емисију штетних гасова, буку и прашину коју стварају аутомобили. На овај начин, срце природног резервата остаје поштеђено саобраћајног хаоса, а заљубљеници у природу се усмеравају на пешачење и уживање у нетакнутом амбијенту. Стаклена конструкција видиковца опремљена је специјалним системима за заштиту птица, који спречавају да крилати становници клисуре страдају услед рефлексије стакла. Додатно, сви приходи остварени од масовног туризма који ова атракција привлачи плански се усмеравају у ревитализацију самог заштићеног подручја, финансирање чуварских служби, уклањање дивљих депонија и чишћење језера Међувршје. Видиковац на Каблару тако у 2026. години није само туристичка разгледница, већ моћан еколошки штит и пример како контролисан и паметан развој може дугорочно заштити лепоту српске природе.

На адреси Бате Јанковића 48 у Чачку, „Моравски маркет” успешно је заживео као јединствена продавница која представља праву ризницу традиционалних и домаћих производа. Овај иновативни концепт настао је са јасном мисијом: да на једном месту окупи, промовише и подржи мала пољопривредна газдинства и занатлије са територије Чачка, Горњег Милановца и Лучана.

У доба глобализације и масовне индустријске производње, „Моравски маркет” нуди потпуно другачије искуство куповине. Сваки производ на полицама ове продавнице има своје име, презиме и порекло. Потрошачи овде могу пронаћи аутентични домаћи ајвар, џемове по рецептима наших бака, природни мед, традиционални чачански кајмак и сир, као и цеђене сокове без адитива. Поред прехрамбених артикала, посебно место заузимају и уникатни ручни радови локалних занатлија.

„Ово није само продавница, ово је подршка опстанку српског села и малих породичних бизниса”, наводе покретачи ове иницијативе. Спајањем модерног тржишта и традиционалне производње, маркет је омогућио локалним домаћинима да лакше пласирају своје производе, а грађанима да у сваком тренутку имају приступ здравој и провереној храни из свог комшилука.

За све оне који нису у могућности да лично посете локал у Чачку, развијена је и функционална онлајн продавница преко које се производи могу поручити директно на кућну адресу. „Моравски маркет” је брзо постао синоним за квалитет, поверење и солидарност, показујући да будућност лежи у подршци локалној економији.

Док се магла полако подиже изнад Овчарско-кабларске клисуре, група ентузијаста са ранчевима на леђима већ гази прве километре ка врху Каблара, настављајући традицију дугу више од седамдесет година. Планинарско друштво „Каблар” из Чачка, основано још давне 1951. године, данас не представља само спортски клуб, већ једну од најважнијих институција локалног еколошког активизма и заштите животне средине у западној Србији. Са седиштем у Курсулиној улици у Чачку и чувеним планинарским домом „Богољуб Ђурић” у самом срцу Овчар Бање, ово друштво је деценијама уточиште за све оне који у природи не траже само рекреацију, већ и дубљи смисао одговорности према планети. Оно што „Каблар” издваја на мапи сличних организација јесте њихова изузетно активна Еколошка секција, која сваког викенда спроводи конкретне акције на терену, показујући да се планина не воли само речима, већ и непрекидним радом.

Новинарски поглед на рад овог друштва открива импресивну мрежу активности које се одвијају далеко од градског асфалта, а чији су резултати видљиви на сваком кораку кроз заштићено подручје клисуре. Чланови друштва волонтерски одржавају, чисте и маркирају десетине километара пешачких стаза, уклањајући стотине килограма комуналног отпада који несавесни туристи остављају за собом. Поред редовног чишћења планинских масива, друштво је покретач бројних акција пошумљавања голети, чиме директно утиче на очување богатог биодиверзитета овог краја, познатог по ретким биљним и животињским врстама. Њихова улога је постала још значајнија у светлу све већег притиска туризма на Овчар и Каблар, где ови чачански планинари делују као прва линија одбране природног баланса, едукујући посетиоце о правилима понашања у заштићеним зонама.

Посебан печат раду друштва даје њихова посвећеност најмлађима, која кроз еколошке радионице и прилагођене акције пешачења ствара нове генерације еколошки свесних грађана Чачка. Спајајући љубав према завичају са глобалним циљевима одрживог развоја, Планинарско друштво „Каблар” успева да мотивише младе да телефонске екране замене погледом са планинских врхова и да схвате колико је њихов лични допринос важан за очување околине. Као живи симбол Чачка, ово друштво кроз свој званични портал и друштвене мреже непрекидно позива суграђане да се прикључе њиховој мисији, подсећајући нас да су планине које нас окружују наше највеће благо, а ми њихови једини прави чувари.

Еколошки активизам у Чачку развија се кроз деловање неколико веома динамичних организација цивилног друштва и удружења грађана, чији су главни циљеви праћење квалитета ваздуха, заштита заштићених природних подручја и едукација младих. Најважнији актери на локалној еколошкој сцени су млади активисти окупљени око удружења Зелени талас, који у сарадњи са Београдском отвореном школом раде на постављању локалних мерача за праћење квалитета ваздуха, редовном информисању грађана и подстицању критичне масе за друштвено-еколошке промене. Поред њих, удружење грађана Чувари Каблара активно се бори за очување биодиверзитета и спречавање претеране урбанизације унутар Овчарско-кабларске клисуре, која је заштићено природно добро од изузетног значаја.

Такође, на пољу стручне едукације и научног повезивања природних наука истиче се Географско еколошко друштво Чачак, које кроз пројекте попут снимања емисија о геодиверзитету окупља ученике чачанских основних и средњих школа, подстичући их на практичан рад у природи и теренска истраживања. Дугу традицију у промоцији еколошких вредности и боравка у природи има и Планинарско друштво „Каблар“, које кроз акције чишћења планинских стаза и пошумљавања даје континуиран допринос заједници, док административне и правне аспекте заштите животне срене унапређује регистровано удружење грађана Еколошки покрет Чачак.

Систем прикупљања и рециклаже стаклене амбалаже у Чачку заснован је на развоју примарне селекције отпада, заједничким пројектима локалне самоуправе и рада јавних комуналних служби које теже ка заједничком циљу – смањењу отпада на депонијама. Грађани Чачка имају могућност да стаклену амбалажу одлажу у специјализоване контејнере заобљеног облика, популарно назване „звона” за стакло, којих је на најпрометнијим локацијама и рециклажним острвима широм града постављено преко 60 комада. Посебан акценат стављен је на угоститељски сектор, па су локалним кафићима и ресторанима подељена наменска црвена звона како би се велике количине стаклених флаша одвајале директно на месту њиховог настанка. Важно је напоменути да се у ове контејнере одлажу искључиво празне флаше и тегле са којих су уклоњени пластични или метални поклопци, док прозорско стакло, огледала и керамика овде не припадају јер захтевају другачије услове топљења.

Целокупан процес логистике, пражњења контејнера и транспорта спроводи ЈКП „Комуналац“ Чачак, које сакупљени материјал одвози у своју модерну Сортирницу на даље чишћење, селекцију и балирање. Кључни замајац овом систему даје дугогодишња стратешка сарадња града са компанијом Секопак, водећим оператером за управљање амбалажним отпадом у Србији, кроз чије се заједничке едукативне акције на Градском тргу континуирано подиже свест мештана. Све ово чини идеалан еколошки ланац у којем се стакло предаје овлашћеним рециклерима, а део сировине своју нову, луксузну вредност проналази и кроз поменуте иновације чачанског стартапа Fragment, који показује да отпад из локалних звона може постати врхунски грађевински материјал.

Чачански стартап Fragment Incorporated, који су основали уметница Марија Марковић и Павле Милошевић, представља један од најсветлијих примера како се домаћа памет, еколошка свест и врхунски дизајн могу спојити у глобално конкурентан производ. Овај иновативни тим успео је да развије јединствену технологију за производњу луксузних, висококвалитетних грађевинских плоча чији састав чини чак 73% до 75% рециклираног стакла. Уместо да старе стаклене флаше, тегле и индустријски отпад заврше на већ претрпаним депонијама широм Србије, где би се разграђивали стотинама година, они постају кључна сировина за материјал који по својим карактеристикама и лепоти успешно парира природном мермеру и граниту.

Пут до овог технолошког достигнућа захтевао је године посвећеног научно-истраживачког рада, спроведеног у сарадњи са Научно-технолошким парком Чачак и Технолошко-металуршким факултетом у Београду. Главни изазов са којим се тим суочио био је решавање озбиљног хемијског проблема познатог као алкално-силикатна реакција, или неформално „рак бетона”. Када се обично стакло и цементно везиво споје, током времена долази до унутрашњих хемијских процеса који узрокују ширење, пуцање и потпуно пропадање материјала. Након више од три године истраживања, преко 2.000 спроведених експеримената и 18.000 лабораторијских мерења, креирана је специјална формула са 15 пажљиво одабраних адитива која је ову реакцију трајно неутралисала. Резултат је изузетно чврст, не порозан и дуговечан материјал који има боље механичке особине од многих природних стена.

Естетска вредност Fragment плоча је подједнако импресивна као и њихова еколошка компонента. С обзиром на то да се стаклене крхотине различитих боја и величина насумично распоређују у структури, сваки произведени комад је уметничко дело за себе и потпуно је уникатан. Архитекте и дизајнери ентеријера препознали су овај потенцијал, па се материјал данас све више користи за израду ексклузивног намештаја, кухињских радних површина, луксузних шанкова, као и за унутрашње зидне облоге и фасадне елементе.

Овчарско-кабларска клисура, позната као српска Света Гора, у 2026. години пролази кроз свој најважнији испит одрживости, док се Овчар бања трансформише из скривеног лечилишта у водећи регионални центар еколошког и велнес туризма. Смештена на оборима Западне Мораве и ушушкана између планинских масива Овчара и Каблара, ова бања је захваљујући својим лековитим хомеотермалним изворима (35–38°C) деценијама била мирно уточиште, али у 2026. години еколошки менаџмент постаје главни услов њеног опстанка. Након што је држава дупло повећала површину заштићеног подручја Предела изузетних одлика на готово пет хиљада хектара, фокус јавности и стручњака преусмерен је на санацију дугогодишњих инфраструктурних проблема који су претили да угрозе овај јединствени екосистем.

Кључна еколошка тачка у 2026. години је дуго очекивана завршна фаза великог међународног пројекта измуљавања и чишћења језера Међувршје, које од свог формирања средином прошлог века готово да није темељно очишћено од наталоженог муља, корова и наноса. Како еколози упозоравају, очување овог вештачког акумулационог језера је од суштинског значаја јер оно представља природно станиште за преко две стотине врста птица и бројне ендемске биљне заједнице. Пројекат који се реализује у партнерству са Владом Мађарске не само да враћа бистрину токовима Западне Мораве кроз саму клисуру, већ директно спречава еколошку катастрофу и деградацију речног корита у самом језгру бањског насеља. Напоредо са измуљавањем, коначно се решавају и деценијски проблеми са канализационом мрежом, чиме се у потпуности елиминише ризик од продирања отпадних вода у осетљиве подземне термоминералне слојеве.

Истовремено, локални амфитетар и недавно отворени модерни Природњачки центар у Овчар Бањи постали су средиште системског образовања и подизања еколошке свести, где нарочито најмлађи посетиоци уче о вредностима биодиверзитета. Овај еколошко-образовни замајац прати и строга контрола грађевинских радова, како се изградња нових туристичких видика и велнес комплекса не би претворила у стихијску урбанизацију која би нарушила режим заштите првог степена. Док се у 2026. години број планинара, тркача и посетилаца нагло повећава током спортских и културних манифестација, Овчар Бања покушава да докаже да туризам не мора бити непријатељ природе, већ њен највећи чувар, уколико се заснива на строгим еколошким правилима и поштовању лековите земље из које извире.

Док се глобални туристички центри боре са последицама индустријског загађења, Атомска бања Горња Трепчау 2026. години представља кључну тачку суочавања модерног туризма и строгих еколошких стандарда, постављајући питање како сачувати специфичне геотермалне изворе који лече хиљаде људи. Смештена на шумовитим падинама планина Вујан и Буковик, ова бања је већ деценијама позната по својој лековитој термоминералној води која садржи ретке макро и микроелементе попут цезијума, рубидијума, стронцијума, али и радиоактивних елемената радијума и радона. Међутим, у данашњем времену, њено највеће богатство – нетакнута природа – налази се под лупом јавности и еколошких стручњака.

У 2026. години, фокус локалне заједнице, менаџмента бање и града Чачка усмерен је на строгу контролу дубоких подземних водоносних слојева. Како би се спречило продирање површних отпадних вода и потенцијално загађење које доноси ширење инфраструктуре, уведена је модернизована мрежа за мониторинг квалитета тла и вода. Еколошки активисти наглашавају да је термоминерална вода Горње Трепче, са својом константном температуром од око 29,8°C, превише драгоцен и осетљив екосистем да би се препустио случају, због чега су санитарне зоне заштите око изворишта додатно пооштрене.

Као одговор на савремене климатске изазове, Специјална болница за рехабилитацију и пратећи угоститељски објекти у Горњој Трепчи све више имплементирају принципе зеленог туризма. Ово укључује смањење емисије штетних гасова кроз прелазак локалних котела на еколошки прихватљивије енергенте, ефикасно управљање чврстим отпадом и имплементацију селективног одвајања рециклабилног материјала како би се заштитиле околне шуме. Такође, посебна пажња се посвећује очувању шумског појаса Вујана, који делује као природни филтер ваздуха и гарантује специфичну микроклиму бање, изузетно повољну за неуролошке и реуматске болеснике.

Са порастом броја домаћих и страних туриста који траже спас у природи, Горња Трепча се у 2026. години суочава са класичним балканским еколошким дилемама: како балансирати између изградње нових смештајних капацитета и очувања зеленог појаса. Стручњаци упозораваји да неконтролисана урбанизација и притисак на локални канализациони систем могу озбиљно угрозити еколошку равнотежу села и бањског комплекса. Зато се све гласније захтева потпуна примена планских докумената који забрањују градњу која нарушава природни амбијент.

Горња Трепча данас није само место исцељења за тело већ и испит савести за друштво – подсетник да лековити извори вреде само онолико колико смо спремни да заштитимо природу која их рађа.

Јавно комунално предузеће „Комуналац” Чачак пролази кроз свеобухватну модернизацију свог еколошког система, усклађујући комуналне делатности са најсавременијим стандардима заштите животне средине. Као предузеће које је носилац престижних међународних сертификата попут ИСО 14001 за управљање заштитом животне средине и ИСО 9001 за менаџмент квалитетом, „Комуналац” у овој години ставља фокус на дигитализацију секторе Чистоће и Пијаца. Кроз увођење напредних софтвера за праћење рада возила и оптимизацију рута за одвожење отпада, предузеће директно смањује емисију штетних гасова и подиже ефикасност одржавања чистоће на територији града.

Кључни еколошки искорак у 2026. години представља набавка и пуштање у рад нове савремене дробилице за кабасти отпад, коју предузеће користи за ефикасно редуковање запремине старог намештаја, дуoutputа и другог крупног смећа. На овај начин, сировине се припремају за безбедан транспорт и даљи третман на Регионалној депонији „Дубоко”, чиме се спречава стварање дивљих одлагалишта у руралним појасевима. Упоредо са овим, ЈКП „Комуналац” ове године активно улаже у осавремењивање Робне пијаце и Зелене пијаце у Чачку, уводећи строже еколошке протоколе за уклањање органског отпада и амбалаже на самом извору настајања.

Оперативни тимови предузећа током 2026. године континуирано раде на подизању еколошке свести суграђана кроз ширење пројекта примарне селекције отпада на кућном прагу, омогућавајући одвајање сувог и влажног смећа у посебне наменске канте. Систематским уклањањем нелегалних депонија, прањем градских улица и унапређењем хигијене јавних површина, „Комуналац” успешно заокружује зелену трансформацију града. Ове координисане активности потврђују решеност Чачка да изгради здраву и чисту урбану средину, спремну за све еколошке изазове будућности.

Друштво љубитеља птица и природе „Сове на опрезу” из Чачка, основано у децембру 2005. године, представља једну од најактивнијих локалних организација цивилног друштва која већ пуне две деценије предано ради на проучавању, попису и заштити птица Србије. Настало из ентузијазма професора биологије и групе студената, друштво данас окупља преко 250 сталних чланова свих генерација — од еминентних домаћих орнитолога до ученика чачанских основних школа.

Њихова визија заснована је на идеји да се кроз континуиран стручни рад на терену и развијање еколошке емпатије код младих сачува изузетан биодиверзитет Чачка и његове околине.

Председник друштва Зоран Рајичић наглашава да је главни фокус деловања овог друштва јесте орнитолошко истраживање, са посебним акцентом на праћење и заштиту сова утина (малих ушара) и других птица грабљивица које су кључни природни регулатори штеточина у урбаним и руралним срединама. Најзначајнији научни резултат њиховог вишедеценијског рада је капитална монографија „Птице Чачка и околине”, у којој су детаљно пописане и документоване чак 173 врсте птица забележене на овом подручју. Чланови удружења су својим теренским радом доказали да Чачак, упркос великом урбаном развоју, представља једно од најважнијих транзитних и гнездећих станишта за бројне угрожене и строго заштићене крилате врсте.

Поред чисто научног рада, „Сове на опрезу” су изузетно препознатљиве по својим едукативним и практичним еколошким акцијама на терену. Чланови удружења редовно организују постављање вештачких дупљи и кућица за гнежђење птица у градским парковима, спроводе акције зимске прихране и воде популарне радионице за школарце на којима их уче како да препознају и поштују своје пернате комшије. Удружење је уједно и један од главних покретача иницијативе да се локалитет Сува Морава, као истинско природно благо Чачка, стави под адекватан правни статус заштите како би се спасио од деградације и сачувао за будуће генерације.