У времену у којем се човек све чешће осећа као путник који заостаје за возом информација, удружења и организације постају једине сигурне станице на којима појединац може добити знање, подршку и смернице. Посебно за оне који су већ вековима на маргини друштвеног живота – за ромску заједницу – улога удружења представља не само институционалну помоћ, већ својеврсни глас који јача тамо где је тишина најдубља. Има места на којима је човек ближи човеку“, а управо су та места често скривена у просторијама невладиних организација, удружења грађана, културних центара и локалних иницијатива. У читавом низу изазова који прате ромску заједницу — сиромаштво, недовољан приступ образовању, социјална искљученост и низак ниво медијске писмености — удружења су постала покретачи промена. То су простори у којима се гради знање, разбијају стереотипи и подиже свест о потреби информисаности. Могло би се рећи да су то места „у којима човечност тражи пут ка себи“, јер удружења својим радом повезују људе, чувају културу и подстичу развој. Ова удружења делују као мост између ромске заједнице и медијског простора који је често недоступан или погрешно усмерен. Њихове активности — истраживање проблема, прикупљање података, писање и припрема текстова, сарадња са стручњацима, едукација младих и промоција резултата — представљају темеље сваког озбиљног ангажмана на пољу повећања медијске писмености Рома. Ове активности су детаљно описане и у приложеним документима: од дугорочних пројектних фаза које обухватају истраживање, анализу, писање и евалуацију, до сарадње са институцијама и креирања садржаја намењених ромској заједници.
Удружења која се баве ромским питањима не заустављају се на препознавању проблема. Она пружају конкретна решења: организују радионице медијске писмености, уче младе како да препознају манипулацију, како да читају медије, како да разумеју поруке које им се шаљу. Уче их да медији могу бити савезник, а не претња. У томе се огледа њихова највећа вредност — у оснаживању.
Такође, удружења чувају културни идентитет ромске заједнице. Они подсећају да идентитет није бреме већ богатство, да је језик, музика, традиција и историја једног народа нешто што медији морају приказати с пажњом и поштовањем. Кроз сарадњу са локалним порталима, школама, медијским кућама и државним органима, удружења постају чувари културе и преносиоци знања.
Удружења имају кључну улогу у свим фазама медијског описмењавања Рома: од истраживања до коначне евалуације. Њихов рад прати идеју да се медијска писменост не стиче преко ноћи, већ постепено — кроз разговор, кроз текст, кроз подршку и кроз лични контакт. Они представљају сигуран ослонац да се сваки појединац укључи у медијски простор као равноправан члан друштва.
Наш нобеловац каже да и најтања нит може повезати два удаљена света, тако и удружења својим радом повезују медије и ромску заједницу, стварајући простор у којем се истина више не губи у сенци предрасуда. Сваки човек постоји онолико колико га други препознају — зато је улога удружења у представљању Рома истинито, достојанствено и образовно не само важна, већ и неопходна.
Улога удружења и организација у подршци медијској писмености Рома није само организациона, већ дубоко људска. Она је сведочанство о томе да промена увек почиње тамо где људи одлуче да стану једни уз друге.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.
