Крај 2025. године у спортском клубу „Морава“ обележиће подсећање на све бројне успехе младих ОСИ спортиста који су од почетка године вредно радили и учествовали на скоро свим домаћим и светским такмичењима. Ускоро следе такмичења за мушкарце у кошарци а за девојке у одбојци током новембра аонда се иде на краћу паузу да се прославе празници. Нова Година носи и нове планове у овом клубу.
„Некакао у јануару очекујемо да крену припреме за такмичење у пливању и стоном тенису. Већ крајем фебруара нас очекују државна првенства. Што се тиче међународних такмичења, ми у овом тренутку, нема предвиђених али зато има простора да се на домаћем терену вежба за Светске летње игре у Чилеу 2027. где још увек очекујемо квоту у вези броја спортова и такмичара, али мислим да ћемо ићи са одбојком и у мушкој и у женској категорији. Ми смо већ донели одлуку где ће се одржавати првенства на домаћем терену и ту планирамо да се покажемо. Нама је најваније да деца имају простор где да вежбају и да се припремимо за нове пехаре.“
Спортска дворана при школи „1. новембар“ у Чачку, дугочекана, заокружила је снове ученика и спортиста СК“Морава“ који су захваљујући њој побрали бројне медаље у земљи и иностранству. Ипак није све било лако. У недостатку свог простора за тренинг и вежбање спортских дисциплина, млади окупљени око клуба, са својим тренерима су у почетку своје спортске вештине усавршавали у другим фискултурним салама гарад на МОрави. Тек када су медаље почеле да долазе на полице, покренута је иницијатива да се спортски успеси, прошли и будући скуће под једним кровом.
Доласком Милуна Тодоровића на место градоначелника, ОСИ спортисти добијају спортски кров над главом и настављају у походе на нове трофеје. Чланови спортског клуба МОрава су бивши ученици ове школе и било је јако важно да се многи од њих задрже на месту где су започели своје спортске каријере. Неки од њих сада су запослени на појединим позицијама у школи „1. новембар“ , док други који су у могућности свакодневно долазе у своју школи у салу где проводе време у вежбању, дружењу и сигурности.
Млади спортиси ОСИ популације из Чачка, у претходних неколико година свом родном граду су донели бројне награде са домаћих и светских такмичења. Ипак, према мишљењу њиховог тренера и директора СК „Морава“, Милорада Ђондрића, ти успеси су прошли малтене неопажено од стране јавности али и представника институција.
„По мом мишљењу, према овој деци је учињена велика неправда јер нису добили нити један аплауз од људи из релевантних институција као ни од на пример послодаваца који их запошљавају. Ту сада имамо и ситуацију где се и јако мало средстава издваја као помоћ овим младим људима. Треба разликовати и појмове специјална олимпијада и параолимпијада где такмичари првог такмичења имају интерактивне сметње док параолимпијци имају само телесна оштећења. Ви добро знате да медаље параолимпијаца доносе и новчана средства, зараду али и право на пензију. Не видим разлог зашто ова деца која учествују на специјалној олимпијади немају право да буду поистивећена и са другим спортистима. Параолимпијци су интелектуално очуване особе које могу да обављају послове из неких домена редовне популације, али деца са сметњама у развоју немају право на то. Када сутра остану без родитеља, уместо уз своју зараду и пензију да буду у својој средину, сутра се упућују у неку удаљену установу на старање где им сигурно неће бити боље него тамо где су одрасли и где свакога познају.“
Од 2003. те године од када освајају медаље на скоро сваком такмичењу, млади спортисти су имали једини пријем код градоначелника града 2013. те године.
Од 2009. године спортисти клуба „Морава“ из Чачка који окупља младе из ОСИ популације, у Чачак доносе бројне медаље, претежно златне са светских такмичења као и домаћих. Иако у медијима има мало вести о успесима на скоро сваком континенту, то не умањује њихову радост и задовољство јер су путовали и видели можда и више од њихових вршњака. У други плна често пада и припрема за такмичење али и припрема за пут, временске разлике и адаптацију на услове земље у којој бораве.
Милорад Ђондрић, директор спортског клуба „Морава“ није само тренер, већ и водич кроз живот који они треба да упознају из свих перспектива.
„Када сам почео да радим са овом децом 1972. нисам имао никаквих сусрета са ОСИ популацијом. Уз помоћ литературе и колега дефектолога, покушао сам да кроз рад са њима извучем њихове квалитете упркос сметњама у развоју које имају. Смишљао сам разне вежбе и начине како да они усвоје технике које ће им помоћи да пре свега заволе покрет и спорт али и да им се поправи квалитет живота. То су биле неке предвежбе које не можете да нађете ни у једној литератури јер су прилагођене сваком детету понаособ. За сваки поремећај у развоју развио сам предвежбу и вежбу која ће спојити два покрета у целину а самим тим подићи игру на виши ниво.“
Професор Ђондрић истиче да је сам почетак био изазован и због предрасуда које друштво има према овој популацији становника али и због недостатка средстава, фискултурне сале, реквизирта и воље околине да се било шта уради на другачији начин. Данас имамо 20 година искуства у такмичењима на светском нивоу и такмичаре чија се имена помињу светским такмичарским круговима с апоштовањем.
„Када се појавила специјална Олимпијада, сазрели су плодови вредног рада и почели смо да убирамо медаље. Ипак није било лако јер и тада смо морали да сагледамо свачију психо-моторну проблематику и проблем сваког од њих као и да уклопимо у функционалну целину увек имајући у виду њихова ограничеа и њњихове потенцијале за шта је потребно јако пуно труда, стрпљења и љубави. Најважније од свега је та припрема кроз домаћа такмичења где се они навикавају на дуга путовања, самостално облачење, храњење…као неки вид самосталности наравно уз стални надзор нас тренера али и старијих такмичара из ОСИ популације.“
Професор Ђондрић истиче да су млади спортисти једни другима подршка и да је спорт допринео да се они науче самосталном животу ван спортског терена.
