Mese??na Arhiva: децембар 2025

За својих 45 година Милена Бралић је освојила једну пуну полицу медаља. Окушала се у многим дисциплинама али како каже зимски спортови су јој најдражи. Ове године је са зимске олимпијаде одржане у Италији донела златну медаљу на 50 метара у алпском трчању и како ама каже то јој је највећи успех.

Зашто се такмичи: Милена сматра да такмичење и није важно ко ће ту да победи али да је изузетно важно да се друже и да путују. Све оно што им недостаје у животу ван спортског терена. Милена сматра да је живот спотристе јако напоран али и занимљив и да је захваљујужи својим бављењем спортом успела да обиђе пола света у да види оно што неки њени другари и другарице из исте популације неће моћи никада.

Иако још нема јасан план шта је очекује од такмичења у наредној 2026. години, Милена се свакако радује. Што због путовања што због медаља што због дружења. На питање да ли Миллена има неку поруку за све људе, скромно каже да се сви воле и да шире љубав.

Не само према мишљењу свих колега из спортског клуба „Морава“ у Чачку, већ и према светске спортске јавности за ОСИ дисциплине, постоји члан овог клуба који је убедљиво по освојеним медаљама један од најуспешнијих спорстиста свих времена. Ђорђе Полић, стасао из клупа основне школе „1. новембар“, успешну каријеру освајача медаља на светским такмичењима започео је још као дечак.

Када је први пут освојио два злата у дисциолинама скијања на зимским олимпијским играма у држави Ајдахо у Америци, није ни слутио да ће му то постати најдраже одличје и мотив да иде даље у нове победе. Следиле су златне медаље широм света али и ове године у Италији доноси злато у дисциплини 500 метара нордијско скијање.

„Морам да изгурам ово“, реченица је која је звезда водиља. Тешке припреме које претходе сваком такмичењу као и сваки напор  коју изискује промена временске зоне, дуги летови  и навикавање на климу земље домаћина, увек се забораве када се стане на победничко постоље и случа химна вољене Србије.

„Ми се доста припремамо, идемо на планине и у разне спортске центре да се спремимо за оно што нас очекује, али све те муке, јер није лако путовати у групи деце са различитим сметњама се забораве када се узмемедаља.“каже Полић који је са својим братом заједно проглашен за најбоље спортисте овог спортског клуба.

Где је Ђорђе Полић данас? Опет у припремама за неко од наредних такмичеља а у међувремену стигло је и запослење у једној од највећих чачанских компанија као пословођа смене.

Ипак постоји болна тачка. „Ми смо освојили толико медаља, можда и више него спортисти из редовне популације, али признање наших суграђана увек измиче. Ми живимо заједно у једном граду и представљамо наш град свуда у свету на најбољи начин, волели биссмо када би и наши суграђани препознали наш труд и бар једном га наградили једним аплаузом“ закључује Полић.

И Чачак има своју Олимпијку. Мада о њој нема помпезних наслова у медијима, она вредно ради скоро деценију и осваја победничка постоља широм земље и иностранства. Кошарка, пливање, одбојка, алпско скијање, нордијско трчае…скоро све су дисциплине наше бронзане олимпијке. Било је ту и златних медаља али назвали смо је бронзана због овогодишњег успеха у италијанском градићу Сестријери где је освојила трећу позицију.

Скромна, са мало речи описује срећу док стоји на псотољу и слуша химну своје земље. Каже да је огромно узбуђење и са је трема јако велика али када се окачи медаља о врат тада се све заборави и само се препусти овацијама и срећи оних који су је бодрили. На првом месту брата Милана, клупских колегиница и колега али  тренера који су је припремали за такмичење.

А где вежбају ОСИ спортисти? Најпре у сали школе „1. новембар“ а затим на КОпаонику где су имали припреме. Није лако стати на скије али све се заволи и савлада када има воље за животом. Сањини будући планови су припреме за предстојећа такмичења и дружење са својим клупским саборцима и освајање медаља на домаћим и светским такмичењима.

„За нас није само ово задатак који треба да обавимо да се такмичимо и вежбамо да будемо добри спортисти, за нас је ово прилика да осећамо исто као и други људи који немају неке тешкоће. Најваћније је у ствари дружее и да покажемо да и ми можемо да дамо пуно заједници у којој живимо, наводи Сања Јовичић.

Један од најуспешнијих спортиста из ОСИ популације Чачка, је Милан Јовичић. Од 2009. те године доноси медаље са свих бројних такмичења у земљи и иностранству а јавности је постао познат још 2013. године када је донео злато са Специјалне олимпијаде у Јужној Кореји. Његова животна прича је попут филма а ништа не би било како је данас да није још као седмогодишњак дошао основну школу „1. новембар“. Иако га школа није много занимала постојао је свет који му је био далеко примамљивији. Професор физичког и тадашњи директор школе, Милорад Ђондрић препознао је таленат малог Милана и понудио му први задатак: да подучава старије ученике фудбалу.

Било ми је јако тешко. Нисам се снашао у новом окружењу јер сам цело детињство провео на улици, лутајући у потрази за секундарим сировинама. Ту је била и брига о млађој сестри Сањи која ме је пратила свуда у животу.“ Каже Милан који за себе не може да каже да је само фудбалер, кошаркаш, пливач или скијаш…јер себе сматра спортистом свих спортова које воли. Ускоро је заволео спорт, а дошла су и прва признања.

Учествовао је на бројним такмичењима из скоро свих дисцилина програма специјалне олимпијаде. Али 2013. на специјалној Олимпијади у Јужној Кореји доноси златну медаљу у алпском скијању. Усхићено признаје да му није било свеједно да у авиону проведе скоро 24 сата, али и да се навикне на временске услове у земљи коју никада не би посетио да се не бави спортом. Признања су се низала а ове године у Сестријереу у Италији за длаку му измиче зчлато јер од магле није добро оценио где се налази циљ. И са закашењем због малог скретања ван стазе ипак успева да освоји сребрну медаљу.

„Пре свега желим да се захвалим мом животном учитељу Милораду Ђондрићу који ми је дао прилику. И у спорту и у животу. Најважније за једног човека је да муу неко посвети пажњу и да му да прилику  да покаже своје таленте. Ја бих вечно гледао друге играче Борца како играју фудбал и омагао да им додам лопту а повремено и да браним на тренинзима, али професор Ђонрић је једини ме позвао да пробам и покушам. Имао сам много тешко детињство, био сам у разним великим изазовима, али сигурно могу рећи да ме је спорт вратио на прави пут и хвала на тој прилици“

Данас Милан ради као домар школе у којиј је поникао. Опет захваљујући вери људи у његове таленте и добре стране. Настаља да се бори за медаље и победничка постоља али какао каже није то сврха, поента је да се осећа добро у својој кожи и да буде признат и виђен од стране свог окружења.

Крај 2025. године у спортском клубу „Морава“ обележиће подсећање на све бројне успехе младих ОСИ спортиста који су од почетка године вредно радили и учествовали на скоро свим домаћим и светским такмичењима. Ускоро следе такмичења за мушкарце у кошарци а за девојке у одбојци током новембра  аонда се иде на краћу паузу да се прославе празници. Нова Година носи и нове планове у овом клубу.

„Некакао у јануару очекујемо да крену припреме за такмичење у пливању и стоном тенису. Већ крајем фебруара нас очекују државна првенства. Што се тиче међународних такмичења, ми у овом тренутку, нема предвиђених али зато има простора да се на домаћем терену вежба за Светске летње игре у Чилеу 2027. где још увек очекујемо квоту у вези броја спортова и такмичара, али мислим да ћемо ићи са одбојком и у мушкој и у женској категорији. Ми смо већ донели одлуку где ће се одржавати првенства на домаћем терену и ту планирамо да се покажемо. Нама је најваније да деца имају простор где да вежбају и да се припремимо за нове пехаре.“

Спортска дворана при школи „1. новембар“ у Чачку, дугочекана, заокружила је снове ученика и спортиста СК“Морава“ који су захваљујући њој побрали бројне медаље у земљи и иностранству. Ипак није све било лако. У недостатку свог простора за тренинг и вежбање спортских дисциплина, млади окупљени око клуба, са својим тренерима су у почетку своје спортске вештине усавршавали у другим фискултурним салама гарад на МОрави. Тек када су медаље почеле да долазе на полице, покренута је иницијатива да се спортски успеси, прошли и будући скуће под једним кровом.

Доласком Милуна Тодоровића на место градоначелника, ОСИ спортисти добијају спортски кров над главом и настављају у походе на нове трофеје. Чланови спортског клуба МОрава су бивши ученици ове школе и било је јако важно да се многи од њих задрже на месту где су започели своје спортске каријере. Неки од њих сада су запослени на појединим позицијама у школи „1. новембар“ , док други који су у могућности свакодневно долазе  у своју школи у салу где проводе време у вежбању, дружењу и сигурности.

Млади спортиси ОСИ популације из Чачка,  у претходних неколико година свом родном граду су донели бројне награде са домаћих и светских такмичења. Ипак, према мишљењу њиховог тренера и директора СК „Морава“, Милорада Ђондрића, ти успеси су прошли малтене неопажено од стране јавности али и представника институција.

„По мом мишљењу, према овој деци је учињена велика неправда јер нису добили нити један аплауз од људи из релевантних институција као ни од на пример послодаваца који их запошљавају. Ту сада имамо и ситуацију где се и јако мало средстава издваја као помоћ овим младим људима.  Треба разликовати и појмове специјална олимпијада и параолимпијада где такмичари првог такмичења имају интерактивне сметње док параолимпијци имају само телесна оштећења. Ви добро знате да медаље параолимпијаца доносе и новчана средства, зараду али и право на пензију. Не видим разлог зашто ова деца која учествују на специјалној олимпијади немају право да буду поистивећена и са другим спортистима. Параолимпијци су интелектуално очуване особе које могу да обављају послове из неких домена редовне популације, али деца са сметњама у развоју немају право на то. Када сутра остану без родитеља, уместо уз своју зараду и пензију да буду у својој средину, сутра се упућују у неку удаљену установу на старање где им сигурно неће бити боље него тамо где су одрасли и где свакога познају.“

Од 2003. те године од када освајају медаље на скоро сваком такмичењу, млади спортисти су имали једини пријем код градоначелника града 2013. те године.

Од 2009. године спортисти клуба „Морава“ из Чачка који окупља младе из ОСИ популације, у Чачак доносе бројне медаље, претежно златне са светских такмичења као и домаћих. Иако у медијима има мало вести о успесима на скоро сваком континенту, то не умањује њихову радост и задовољство јер су путовали  и видели можда и више од њихових вршњака. У други плна често пада и припрема за такмичење али и припрема за пут, временске разлике и адаптацију на услове земље у којој бораве.

Милорад Ђондрић, директор спортског клуба „Морава“ није само тренер, већ и водич кроз живот који они треба да упознају из свих перспектива.

„Када сам почео да радим са овом децом 1972. нисам имао никаквих сусрета са ОСИ популацијом. Уз помоћ литературе и колега дефектолога, покушао сам да кроз рад са њима извучем њихове квалитете упркос сметњама у развоју које имају. Смишљао сам разне вежбе и начине како да они усвоје технике које ће им помоћи да пре свега заволе покрет и спорт али и да им се поправи квалитет живота. То су биле неке предвежбе које не можете да нађете ни у једној литератури јер су прилагођене сваком детету понаособ. За сваки поремећај у развоју развио сам предвежбу и вежбу која ће спојити два покрета у целину а самим тим подићи игру на виши ниво.“

Професор Ђондрић истиче да је сам почетак био изазован и због предрасуда које друштво има према овој популацији становника али и због недостатка средстава, фискултурне сале, реквизирта и воље околине да се било шта уради на другачији начин. Данас имамо 20 година искуства у такмичењима на светском нивоу и такмичаре чија се имена помињу светским такмичарским круговима с апоштовањем.

„Када се појавила специјална Олимпијада, сазрели су плодови вредног рада и почели смо да убирамо медаље. Ипак није било лако јер и тада смо морали да сагледамо свачију психо-моторну проблематику и проблем сваког од њих као и да уклопимо у функционалну целину увек имајући у виду њихова ограничеа и њњихове потенцијале за шта је потребно јако пуно труда, стрпљења и љубави. Најважније од свега је та припрема кроз домаћа такмичења где се они навикавају на дуга путовања, самостално облачење, храњење…као неки вид самосталности наравно уз стални надзор нас тренера али и старијих такмичара из ОСИ популације.“

Професор Ђондрић истиче да су млади спортисти једни другима подршка и да је спорт допринео да се они науче самосталном животу ван спортског терена.

И ове 2026.  године млади спортисти спортског клуба „Морава“ из Чачка донели су бројне медаље са зимске специјалне Олимијаде одржане у Италији. Временски услови нису били на руку такмичарима али их то није спречило да  током надметања буду једни од најбољих.

„Наш клуб као и сваке године учествује на свим домаћим и иностраним такмичењима, заједно са 14 сличних спортских клубова и у досципллинама које су део Специјалне Олимпијаде у Србији. Ту се трудимо да пратимо рад и напредовање наших спортиста и укључујемо млађе спортисте како би били спремни за међународна такмичења. У марту ове године били смо на зимској специјалној Олимпијади у Сестријереу у Италији где је учетвовало четворо наших спортиста у аплском и нордијском скијању. Ово је наше треће учешће на специјалној Олимпијади. Прво је било 2009. у Ајдаху у Америци, затим 2013. у Јужној Кореји. Постигли смо свуда изузетне резултате. Морам да поменем да је те 2009. наш спортиста Ђорђе Полић освојио чак две златне медаље што је уједно један од највећих резултата. Тада смо ми као клуб имали тројицу спортиста који су освојили пет златних и једну сребрну медаљу.  И на следећој Олимпијади у Јужној Кореји, наши такмичари су освојили два злата једно сребро и две бронзе. Ове године могу рећи да смо поновили тај успех, једно злато нам је измакло због немогућих услова такмичења у виду магле, али за нас је и то сребро у ствари златно.“

Професор Ђондрић истиче да је спорт један од најбољих начина да се млади из ОСИ популације укључе у друштвене активности  и да је ова пракса показала да млади на овај начин потижу и добре резултате на другим пољима као што су проналазак запослења, оснивање породице…

„Друго такмичење ове године је било у Пољској, светски одбојкашки куп где су наши спортисти учествовали са тзв. Партнерима, тј спортистима из редовне популације. Имали смо мало времена и средстава да се припреме одраде како треба али ипак иако смо освојили седмо место, показали смо да је итекако могуће да се учествује и такмичи. Сви ови резултати су показали и да се са децом ради квалитетно и да су и други учлесници из наше земље показали да се уз труд, рад и континуитет а пре свега љубав може постићи много. За 20 година постигли смо то да за разлику земаља у окружењу имамо далеко више такмичара у скоро свакој дисциплини.“

Планова за наредну годину има доста али све зависи од финансијских могућности и расположења друштва да овим младим спортистима обезбеди подршку у сваком смислу.

ПРОЈЕКАТ ПОД НАЗИВОМ „ИНКЛУЗИВНИ ШАМПИОНИ“

2026. ГОДИНА, ПОРТАЛ РЕГИОНАЛНЕВЕСТИ.НЕТ