U Čačku je održana radionica na temu „Glas građana u postupcima izrade prostornih planova, procene uticaja i strateške procene uticaja na životnu sredinu“. Radionicu je organizovalo Udruženje za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti Ekomar iz Kragujevca u okviru projekta “Odgovor lokalnih zajednica na kreiranje planskih dokumenta od značaja za očuvanje akumulacije Gruža“.
Cilj radionice bio je da ukaže na ulogu javnosti u procesu izrade i usvajanja značajnih planskih i strateških dokumenata i na koji način može da se uključi i konstruktivno utiče na te procedure. Fokus je bio na očuvanju akumulacije Gruža i donošenje prostornog plana za to područje posebne namene koje delom obuhvata i grad Čačak i opštinu Gornji Milanovac. Vlada Srbije odnosno ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrstrukture doneli su doluku u martu ove godine o izradi tog planskog dokumenta. Akumulacija Gruža je osnovno vodoizvorište za Grad Kragujevac i na tom prostoru postoje brojni ekološki probelmi koji ga ugrožavaju.
“ Danas, u ovom trenutku klimatskih promena, u trenutku kada svako stvaranje novog vodoizvorišta i stvaranje novih brana i novih hidroakumulacija zaista nije poželjno, mi moramo da shvatimo da jezero Gruža moramo svi zajedno da očuvamo, da utičemo na taj prostorni plan i da svo dalje naše buduće ponašanje bude primerenije tom prostoru. Svi moramo da se potrudimo da ta voda u tom jezeru koje je pre svega jezero za vodosnabdevanje ostane dobrog kvaliteta”, poručila je Snežana Simić, redovni profesor PMF u Kragujevcu, članica Udruženja „Ekomar“.
Planiranje je osnov održivog razvoja svake zemlje i zato je ono opšti i javni interes države počev od Prostornog plana Republike Srbije (RS) do planova jedinica loklane samouprave.
“Sistem planiranja je jedna osnova koja daje mogućnost zaštite prostora i održivog razvoja prostora, znači, privrede, stanovništva, sa socijalnog, ekonomskog aspekta, sve ono što pokriva održivost”, objasnila je Mirjana Marinković Gabarić iz JP Urbanizam Kragujevac.
Koliko je planiranje važno, govori i činjenica da se Prostorni plan RS donosi u vidu zakona.
“Rađen je novi prostorni plan koji je došao do faze nacrta tako da očekujemo da će biti skorije i njegovo usvajanje. Doneće novu generaciju prostornih planova. Izrađivaće se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji počev od jedinica lokalne samouprave i imaće razvojne tendencije. Prvi put će se kroz prostorne planove raditi uređenje osnove seoskih naselja, što znači da se daje mogućnost održivog razvoja i sela, ruralnog razvoja sa eko, etno zaštitom i ostalim problemima koje sam prostor donosi”, navela je Mirjana Marinković Gabarić.
Projektni partner kragujevačkog Ekomara za grad Čačak je Udruženje „Eko In“ koje je radilo istraživanje o stepenu izrade različitih planskih dokumenata i uključenosti građanja u njihovo donošenje.
“Nažalost, uključenost je minimalna i istraživanja su to pokazala. Zainteresovanost je veoma mala iako su ta dokumenta izložena na javni uvid po proceduri, po zakonu. Međutim, građani veoma slabo reaguju na to”, rekal je Nevena Božanić, jedan od osnivača Ekološkog inovativnog udruženja Čačak “Eko In”.
Udruženje „Eko In“ osnovano je 2018. godine i dosada je učestvovalo u brojnim akcijama koje su imale za cilj zaštitu životne sredine. Smatraju da je rešavanje pitanja zagađenosti vazduha u Čačku prioritet, kao i selekcija otpada.
“Osnivanje biciklističkih staza i podizanje uopšte ekološke svesti o čistijem vazduhu grada Čačka i okoline i osnivanje jednog Eko centra prioriteti su našeg Udruženja”, istakla je Stanojka Paunović Majdak, članica udruženja „Eko In“ Čačak.
