SA JAMAJKE U ČAČANSKI BORAC

Fudbalski put Zvezdan Đorđilović započeo je u Borcu iz Čacka sa šest godina, a sa 18 potpisao prvi

Fudbalski put Zvezdan Đorđilović započeo je u Borcu iz Čacka sa šest godina, a sa 18 potpisao prvi profesionalni ugovor. Trener I čovek koji je prepoznao njegov talenat bio je čuveni I nadaleko poznat čačanski fudbalski trener I čovek kod koga je na hiljade dečaka započelo svoje prve fudbalske korake, Aco Šerif.

Kada sam krenuo da treniram, ubedljivo sam najniži bio u svojoj generaciji. Međutim, vremenom sam izrastao baš brzo. Bilo je teško na početku, sve je to novo. Tada smo bili baš mali, ali kako su godine prolazile sve je bilo lakše. Mogu reći da je tada moj idol  bio Ronaldo, ne Kristijano Ronaldo, već čuveni stari Ronaldo I sećam se da je prvi dres koji sam dobio bio upravo njegov. Bukvalno sam spavao u njegovom dresu, nisam ga skidao, a nijednu njegovu utakmicu nisam propuštao”, kaže fudbaler čačanskog “Borca 1926”.

Screenshot_7

Đorđilović priča da se, kako je vreme prolazilo, trudio da puno trenira I izgradi svoj stil igre. Iz Borca je svoje fudbalsko umeće pokazao u nekoliko klubova da bi se ponovo vratio u rodni grad I matični klub. 2016.godine u egzotičnu zemlju Jamajku fudbalski put poslao je mladog Čačanina, odakle, kako kaže, nosi lepe uspomene.

U Borcu sam proveo čitavu karijeru u omladinskoj kategoriji, do svoje devetnaeste godine. Bio sam kapiten omladincima, a zatim sam otišao u Borac iz Banja Luke, što je I bio iskorak u mojoj karijeri. Krenuo sam odlično, ali, desila mi se ozbiljna povreda koja me je malo poremetila. Nakon toga sam bio u još jednom klubu u Bosni I Hercegovini, to je “Drina Zvornik”, Premier liga Bosne. Imao sam I jednu epizodu na Jamajci, po preporuci trenera Slaviše Božičića. Tu sam proveo lepih osam meseci, dosta trenirao I naučio mnogo toga. Zatim sam se vratio na Balkan, otisnuo sam se u Makedoniju u “Pobedu” iz Prilepa, kasnije me je put ponovo odveo u Bosnu I Hercegovinu, “Sloboda” Tuzla gde sam proveo određeni period vremena I odlučio da je vreme da se vratim kući”, priča Đorđilović o dosadašnjoj karijeri.

Screenshot_6

Povrede u ovom sportu su gotovo svakodnevne, a najteže je, ističe Đorđilović, izboriti se sa psihičkim pritiskom kada sa klupe posmatraš saigrače I kada je potrebno puno vremena do ponovnog izlaska na teren.

Mislim da je psihički mnogo teže nego što sama povreda izgleda. To ubija psihu fudbalera I jako je teško vratiti se nakon povrede, potrebno je da prođe određeni period. U strahu si od nove povrede I verujte da nije lako”, objašnjava Zvezdan I dodaje “da bi se bavio sportom, potrebno je mnogo odricanja. Kada svi naši vršnjaci izlaze u grad mi smo u krevetu, propuštamo rođendane, slavlja, a što se tiče škole I usklađivanja fudbalskih I školskih obaveza, iako stojim iza toga da školu ne treba zapostaviti, mislim da ne ide jedno I drugo. Ja sam uspeo da upišem I fakultet, ali to je bilo već previše obaveza, tako da sam se odlučio za fudbal, jer, ukoliko želite da napravite zavidnu karijeru, mislim da je nemoguće postići rezultate na oba polja”, zaključuje Đorđilović.

Screenshot_5

Roditelji su često u dilemi kako i kada početi sa treninzima, koji su sportovi najbolji za decu u najmlađem uzrastu, koliko su česte i opasne povrede, kako oni mogu da pomognu detetu da zavoli sport. Đorđilović poručuje, odaberite bilo koji sport, a kroz smeh kaže, najbolje je fudbal.

glasnije o mladima HD