Ani vreme sar svet menđol majbrže nego so manuš šaj razume, o položaj e Roma ani medija ačhol jekh tar majosetljivije thaj majkompleksnije pitanja e savremeno društvo. Sar so phenela Andrić, “o svetlo imal pe thaj padope”, thaj baš ani kadala padopa ačhon e senke save polako phanden e identiteto jekh zajednice. Medija, save danes si majmočnije nego ikada, često postanen špigl kaj odražin realnost, ali but puti lažepre iskrivinen – posebno kana si lav o zajednicama save naj len glas te suprotivinen pe stereotipenca.
Ani dugo istorija e Romano narodo, leno pojavljivanje ani novine thaj televizio but retko si bilo sa ciljo te prikažinel o barvalipe leno kulture, tradicije thaj điveskoro dživdipe. Umesto kadala, javnost dikhlja slike save majbut paćavin andar dar thaj neznanje većinsko društvo nego andar o stvarno dživdipe e Roma. Sar so phenela Selimović – kad o nepravda postanel navika, o stereotipo postanel jekh štit peske sa te prihvati čačipe.
E stereotipe save ponavljinela ani medija kerela tiho štetu, ali dugoročno, prenošinel razdore tar generacija dži generacija. Roma but puti prikazinela sar statističko broje, sar problem, sar izuzetak – retko sar manuša save dživen jednako složene, dostojanstvene thaj borbene živote sar thaj e aver. Kadala jednostranost ni čači thaj si škodljiva, kaj but majfeder produbljujel o socijalno isključivanje thaj udaljinel romsku zajednicu tar medijsko prostor kaj trubul te ovel leno mesto e ravnopravno učešće.
Stereotipo ni poslednji lav thaj ni sudbina jekh zajednice ni zapečaćena medijskom nepravdom. Prostor za promena si ano razumevanje, a razumevanje avil e lavenca. Trubul kaj medija, institucije, udruženja thaj obrazovne ustanove zajednički kerena sadržaje save Roma prezentinela ano puno svetlo – sar zajednica barvale kulture, izraženog identiteta, istorijskog iskustva thaj savremenih izazova.
Rešenja existirinela. On si ani dugoročno ulaganje ani medijska pismenost e Roma, ani angažovanje stručnjaka save džanen leni kultura thaj položaj, ani medijske priloge save phenela pa leni uspehe, talente thaj svakodnevni dživdipe. Medija trubul te učinela, ali thaj te dozvolinela te on učinela – te prihvatin savete sar te raportinel pa manjinske zajednice, sar te izbeginel senzacionalizam thaj sar te kerel javno mišljenje zasnovano ano poštovanje thaj razumevanje.
Dugoročni projekti save radin pa poboljšanje medijske pismenosti e Roma, sar so si navedeno ani priloge, si ključni deo e rešenja. On razumin kaj poznavanje e medija važno si isto sar thaj poznavanje e jezika – kaj omogućinel kaj manuš na ovel samo posmatrač nego učesnik ani javno život.
Sar so phenela Andrić – but puti dovoljno te uključiš samo jekh svetiljka thaj o baro mrak počinel te bešavel, thaj sar so dodinel Selimović – manuš si biće kaj tražil pravda, čak thaj kana ne dikheladala odmah. Svaki tekst save razbijinel stereotipe, svaka priča save prikazinel čačipe, svaka reč save približinel zajednice – si jekh čitko korako ka društvo kaj razumil kaj identiteto si vrednost, a na teret.
Romano identiteto ani medija ni pitanje prošlosti, nego sadašnjosti; ni pitanje forme, nego suštine. On čačil pe svoje pravo mesto – tele kaj si prezentirano dostojanstveno, čačim sancal sar zaslužil.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE.STAVOVI IZNETI U OVOM PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELIO SREDSTVA.
