Novo, novo, novo! Kladi se u Meridianu i – budi uvek na dobitku!
Sportska kladionica Meridian ne prestaje da iznenađuje, a najnovijom EARLY PAYOUT opcijom je zaista pomerila sve granice!
Zaigraj na svoj omiljeni tim i uživaj dok traje utakmica, jer od sada ne moraš da čekaš kraj meča – ako tvoj tim povede sa dva gola razlike, tvoj tiket se automatski računa kao dobitan!
Da pojasnimo šta je potrebno da uradiš – odaberi utakmicu iz sekcije „early payout“ i kladi se na pobedu svog tima, prati utakmicu i navijaj, a ako tvoj tim ostvari prednost od dva gola – tiket je već dobitan, bez obzira na krajnji rezultat!
Preuzmi igru u svoje ruke i iskoristi ovu ekskluzivnu opciju u Meridianbetu.
A, ukoliko nemaš nalog na meridianbet.rs sajtu – ne brini. Klikni OVDE, kreiraj nalog u samo par koraka, preuzmi fantastičan bonus dobrodošlice i uživaj u fudbalskom spektaklu!
Meridian svake nedelje nagrađuje vašu aktivnost!
Ukoliko uživate uz slotove/live dealer ili poker igre, predlažemo vam da ih zaigrate u Meridianu, jer možete osvojiti deo MILIONSKOG FONDA svake nedelje. Na svakih sedam dana biće posebno nagrađena vaša aktivnost i lojalnost.
Obračunski period traje od petka 00:00h do četvrtka 23:59, a o uplaćenom bonusu ćete biti obavešteni putem notifikacije.
Pitate se kako do bonusa? Od vas se traži da uživate uz omiljene igre, kao i do sad, a Meridian nagrađuje vašu lojanlost.
Slotovi, igrice, rulet, blekdžek, poker, kvizovi su igre koje ulaze u konkurenciju za osvajanje bonusa. Budite redovni i svake nedelje možete osvojiti do 30.000 RSD BONUSA.
Nagradni fond od MILION DINARA je spreman, vaše je samo da se pridružite.
Kada se govori o ustanovi “1. Novembar”, jedan od pokretača i postojanja je i ime profesora Milorada Đondrića koji je tokom svog skoro petodecenijskog rada, postao i sinonim za roditeljsku figuru svih učenika koje je podučavao najpre životu, a zatim i sportu. Generacije učenika koje su smisao pronašle u nekoj od sportskih disciplina, danas ga se rado sećaju i smatraju ga neodvojivim delom svojih porodica. Iako je govorio jezikom sporta, profesor Đondrić je najpre govorio jezikom ljubavi i razumevanja prema onima kojima je život dodelio ne baš lako breme. Iako u penziji i dalje aktivan kroz sporstki klub “Morava” u okviru kojeg nastavlja sa radom i pripremama dece za takmičenja.
Milorad Đondrić
“Ja sam u ovoj školi počeo da radim 20. januara 1992. godine kao profesor fizičkog vaspitanja. Radili smo u jednoj manjoj sali, a ne u ovoj u kojoj mi sada razgovaramo. Kada sam dobio posao nikada nisam ni pomišljao da bih mogao da radim sa decom koja imaju smetnje u razvoju, ali kada sam došao, više nikada nisam poželeo da odem odavde. Deca su me privukla, jer oni imaju nešto posebno u sebi što čoveka razoružava i jednostavno tera da se njima posvetimo na jedan poseban način. Konkretno, Lidija Vujović o kojoj ste takođe napravili priču, kada sam ja došao u ovu školu ona je bila osmi razred osnovne škole. Ona je bila takav sportista da sam jednostavno želeo da i njoj i ostalima posvetim svu pažnju i pružim mogućnost da u sportu uživaju kao i druga deca.”
Inkluzija koja u poslednjim godinama sve jače ima upliv u tokove savremenog društva, odškrinula je deci sa smetnjama u razvoju vrata spoljašnjeg sveta i povela ih u tokove života o kojima mnogi nisu ni sanjali. Profesor Đondrić naglašava da je u početku bilo jako teško jer je inkluzija zakucala na vrata redovnog obrazovanja 2010. godine i ti počeci su bil jako važni za sve potonje uspehe. Ipak, kako navodi, inkluzija je došla mnogo pre, negde oko 2002. godine sa Specijanom olimpijadom na kojoj su učenici ove škole učestvovali braneći boje sportskog kluba “Morava” koji je osnovan takodje 2002. godine.
“Prvi ispit naše spremnosti bila je Letnja olimpijada već 2003. u Dablinu, gde su naši momci uspeli da osvoje nekoliko medalja, ovom prilikom uvek se rado setim našeg Marka Terzića koji je doneo medalju sa ovog tekmičenja. Za nas je to bio nepojmljiv uspeh, jer smo čak zaigrali sa Nemačkom. Kroz sport deca su obišla svet, a kada je Specijalna olimpijada obuhvatila i odbojkašku reprezentaciju 2013. godine pojavljujemo se u unifajd takmičenjima koja podrazumevaju učešće tri osobe sa smetnjama u razvoju I tri partnera tj. osobe iz redovne populacije koje se sportom bave rekreativno tako da ne postoji među njima velika razlika u tehnici, a kao kruna svega prošle godine na OI u Berlinu, naša reprezentacija koju sam ja predvodio, osvojila je drugo mesto. Ono na šta sam ja naponosniji je i pohvala svih sudija na takmičenjima da smo mi igrali najinkluzivniju odbojku”.
Raditi sa decom sa smetnjama u razvoju je posao izazovan sam po sebi. Iako deluje lako, ipak tu postoji jako puno pristupa kako bi jedan trener u detetu probudio želju I volju za takmičenjem, približio smisao i cilj igre. Deca imaju različite oblike kognitivnih smetnji pa je svaki trening prethodno dobro isplaniran uz pomoć defektologa. Ipak, najveći svetionik u savladavanju prepreka je osećaj i pogled u srce, na decu koja sportom sebi otvaraju vrata sveta.
“Svako dete je priča za sebe. Ni u redovnoj populaciji, trener ne pristupa svakom igraču na isti način. Ovo su deca koju ja posmatram kao običnu, decu bez ikakvih smetnji. Ali za svakog pronađem model koji svakom odgovara, neko se probudi kada malo podviknemo a neko kada ga zagrlimo i kažemo da je to bilo dobro ali sada može da bude još bolje. Dakle svaki sportista ima poseban modalitet rada i usvajanja. Na nama je da pročitamo koji je to najbolji način i da pratimo njihove rezultate kako bi znali da li ta metoda funkcioniše”.
Sledeće godine sporstki klub “Morava” slavi 20 godina postojanja i nastojanja da se ova deca posvete svojim snovima I ciljevima. Mnogi od njih danas su uspešni ljudi koji su zasnovali svoje porodice I koji su nastavili kroz život da sijaju sjajem svojih osvojenih medalja.
Koliko je zdrava životna sredina važna i važna ekološka svest mora se učiti od malih
nogu, kako bi u usućnosti stasavale generacije koje vode računa o svojoj okolini. U Čačku
je upravo sa tim ciljem održan „Zeleni dan”, edukativan događaj u Gradskoj biblioteci
posvećen najmlađim sugrađanima koji ima za cilj da najmlađima ukaže na značaj
ekologije i približi im na zanimljiv način ekološke teme.
Učiteljica Jasminka Marić
Glišović ističe važost ovih radionica u okviru „Zelenog dana”.
– Jedna od radionica koju radimo je da zapravo dokažemo i decu naučimo o tome kako možemo
da proizvodimo struju uz pomoć bicikle, jer okretanjem pedale stvaramo struju u generatoru,
zatim imamo provodnike koji proizvodi struju, a proizvodi dete koje vozi bicikl. A aparat za
ceđenje limuna dobijamo limunadu, znači, zaključujemo da se struja može proizvoditi uz pomoć
bicikle okretanjem pedala”, pojasnila je jednu od brojnih radionica učiteljica Jasminka
Marić Glišović.
Važan cilj kroz ovaj „Zeleni dan” time što se edukuju sva deca i mladi ljudi koji su danas
došli na temu životne sredine, njenog zagađenja, kao i tema klimatskih promena i posledica
koje se dešavaju, a upravo izazvane njima. Ova tema nije dovoljno laka za približiti
najmlađima u tom smislu što nema toliko zvanične nastave ni u osnovnim, ni u srednjim
školama koje se upravo tiču konkretnih tema klimatskih promena, da je to nauka, odnosno fizika
koja stoji iza klimatskih promena ili su to posledice koje se osećaju u različitim sektorima.–
Ovakvim akcijama, mi možemo da dođemo do što više dece i mladih ljudi, da njima probamo to
da približimo. Jeste teško, zato što je čitava priča prilično komplikovana i nije
jednosmerna ulica. Iza svega toga stoje ozbiljna fizika i matematika koje nam zapravo daju ove
rezultate i ukazuju na to da problem postoji, a tiče se klimatskih promena i moramo ga
rešavati”, rekla je Milica Tošić, istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu
Univerziteta u Beogradu.
„Zeleni dan” u gradu na Moravi značajno je podržao grad Čačak.
– Danas je grad Čačak domaćin jedinstvenog ekološkog događaja „Zeleni dan” koji je posvećen
zaštiti životne sredine. S obzirom na to da nam u susret ide Međunarodni dan životne
sredine i ovo je idealna prilika da ga obeležimo. Sa nama su učenici osnovnih i srednjih
škola grada Čačka, različitih starosnih kategorija, imamo učenike od prvog do četvrtog
razreda, od petog do osmog i naravno srednjoškolce. Ono što opva dan čini posebnim jeste što
je podeljen u nekoliko interaktivnih radionica „prva klimatska pomoć” i „reciklaža nije
gnjavaža”. Tu imamo negde od po dvadesetak učenika po grupi koji rade sa eminentnim
predavačima i inetraktivno učestvuju u svim tim radionicama. Dakle čitav dan je posvećen
ekologiji i „Zelenom danu”, zaključila je Marjana Petronijević, pomoćnica gradonačelnika za
oblast ekologije.
