Један од најуспешнијих спортиста из ОСИ популације Чачка, је Милан Јовичић. Од 2009. те године доноси медаље са свих бројних такмичења у земљи и иностранству а јавности је постао познат још 2013. године када је донео злато са Специјалне олимпијаде у Јужној Кореји. Његова животна прича је попут филма а ништа не би било како је данас да није још као седмогодишњак дошао основну школу „1. новембар“. Иако га школа није много занимала постојао је свет који му је био далеко примамљивији. Професор физичког и тадашњи директор школе, Милорад Ђондрић препознао је таленат малог Милана и понудио му први задатак: да подучава старије ученике фудбалу. Било ми је јако тешко. Нисам се снашао у новом окружењу јер сам цело детињство провео на улици, лутајући у потрази за секундарим сировинама. Ту је била и брига о млађој сестри Сањи која ме је пратила свуда у животу.“ Каже Милан који за себе не може да каже да је само фудбалер, кошаркаш, пливач или скијаш…јер себе сматра спортистом свих спортова које воли. Ускоро је заволео спорт, а дошла су и прва признања. Учествовао је на бројним такмичењима из скоро свих дисцилина програма специјалне олимпијаде. Али 2013. на специјалној Олимпијади у Јужној Кореји доноси златну медаљу у алпском скијању. Усхићено признаје да му није било свеједно да у авиону проведе скоро 24 сата, али и да се навикне на временске услове у земљи коју никада не би посетио да се не бави спортом.