Ускоро је заволео спорт, а дошла су и прва признања. Учествовао је на бројним такмичењима из скоро свих дисцилина програма специјалне олимпијаде. Али 2013. на специјалној Олимпијади у Јужној Кореји доноси златну медаљу у алпском скијању. Усхићено признаје да му није било свеједно да у авиону проведе скоро 24 сата, али и да се навикне на временске услове у земљи коју никада не би посетио да се не бави спортом. Признања су се низала а ове године у Сестријереу у Италији за длаку му измиче зчлато јер од магле није добро оценио где се налази циљ. И са закашењем због малог скретања ван стазе ипак успева да освоји сребрну медаљу. „Пре свега желим да се захвалим мом животном учитељу Милораду Ђондрићу који ми је дао прилику. И у спорту и у животу. Најважније за једног човека је да муу неко посвети пажњу и да му да прилику  да покаже своје таленте. Ја бих вечно гледао друге играче Борца како играју фудбал и омагао да им додам лопту а повремено и да браним на тренинзима, али професор Ђонрић је једини ме позвао да пробам и покушам. Имао сам много тешко детињство, био сам у разним великим изазовима, али сигурно могу рећи да ме је спорт вратио на прави пут и хвала на тој прилици“ Данас Милан ради као домар школе у којиј је поникао. Опет захваљујући вери људи у његове таленте и добре стране. Настаља да се бори за медаље и победничка постоља али какао каже није то сврха, поента је да се осећа добро у својој кожи и да буде признат и виђен од стране свог окружења.