Mese??na Arhiva: мај 2018

Povodom ekspedicije „Peru 2018.“, u kojoj su učestvovali članovi PD „Kablar“ iz Čačka, Mirjana Novaković, Sanja Radulović i Miroslav Injac, u četvrtak 24. maja u klubu Doma kulture u 20 sati, biće održano predavanje pod nazivom Peru-Dugine planine, na kome će troje planinara izneti doživljaje i utiske sa nedavno završenog putovanja. Uspeli su se na vrhove Vinikunka (5150 m), El Misti (5822 m) i Čačani (6075 m). Posetili su i čuveno nalazište Maču Pikču i jezero Titikaka. Govoriće o pobedi nad sobom, surovosti visine, upornosti, solidarnosti i svakako lepoti predela koje su videli. Videćete Peru njihovim očima, snimcima, fotografijama i rečima.

На овогодишњи конкурс за Награду „Млади Дис” приспело је двадесет седам рукописа песничких збирки. Жири у саставу Предраг Петровић (председник), Соња Миловановић и Дејан Матић је након пажљивог читања и исцрпног разматрања у најужи избор уврстио четири рукописа: рукопис под шифром „Onism” аутора Далибора Томасовића; рукопис Фушнотар (шифра „Костур“) аутора Ђорђа Ивковића; Спирала (шифра „Слoжењицин”) аутора Милана Громовића и Алгоритам за мерење капацитета јавног простора (шифра „Урсула”) аутора Стефана Симића.

Већином гласова жири је одлучио да Награду „Млади Дис” за 2018. годину добије збирка под шифром „Onism” аутора Далибора Томасовића. За њу су гласали Соња Миловановић и Предраг Петровић, док је Дејан Матић свој глас дао збирци Фушнотар Ђорђа Ивковића. Награђени рукопис одликује се необичном, може се рећи заумном сликовитошћу која је налик полусневању других светова. То су светови и визије које се обликују у измењеним стањима свести, у ноћим морама, грчевима тела, дубинама интимног и подсвесног или у пренадраженом, чулном доживљају простора. Окосницу збирке чине четири песме назване „Писма из психијатрије” у којима растрзаним асоцијативним низовима исказа проговара децентрирано и биполарно песничко ја. Управо у писању и комуникацији са другим, песничко биће налази могућности не само да прибере мноштво гласова и слика које флуидно теку кроз свест, него и да се бори са страховима и самоћом. Нирвана као небиће са којим се суочила Дисова поезија на почетку прошлога века, проговара у овим песмама као свеопште атрофирање света и анксиoзност савременог човека. Трагање за самосвојним и аутентичим постојањем у таквом свету води песничке гласове у овој збирци кроз низ преиначења, како сликовних тако и језичких. Зато су и смели језички експерименти оно што је лирски првенац Далибора Томасовића учинило уметнички препознатљивим међу осталим рукописима.

Жири похваљује и остале три збирке које су ушле у најужи избор а међу њима посебно
рукопис Фушнотар Ђорђа Ивковића као оригиналан, вешто осмишљен и поетички провокативан
продор изван граница конвенционалног песничког израза који се, уз награђени рукопис, највише
издвојио својом стваралачком самосвешћу.

Далибор Томасовић

Полуострво

Овде се, по улицама и становима, дању и ноћу, тугује.
Ферментира. Граби срце као медуза и живи. Богује се.
Изоштрава грубље, пази да се не роди пагански
спиритуализам, нова јесен, и смрт
као квасац. Издишемо.
Овде нас причају историји, и слободи прошлог, ходамо по речима,
хипервентилирамо овце, узгајамо кафиће и банке.
Истрајавамо јавне превозе, преносе, редове
чекамо
и можда, некада, неко
се расцвета у плин или лешник у грлу
(скупља све што може илити како каже;
оживи веверицу у ушима, дан по дан одржава фоликул
меланхолије, или кишу и љубав у неокортексу
календар као мед
памти)
потом, пази
парафразира себе у инструмент који једе нервни слом
до смрти.

Далибор Томасовић је рођен 30. маја 1989. године у Сомбору. Студира Српску
књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Предаје енглески језик.

Жири за избор најбољег есеја о Дисовом стваралаштву у саставу: др Светлана Шеатовић (председник), др Мина Ђурић и др Бранко Вранеш, прегледао је шест радова и донео је једногласну  одлуку на седници одржаној 23. априла 2018. у Београду.
Прва награда припада есеју Дисово сабеседништво са Шопенхауеровом филозофијом (шифра: Шишарка). Аутор је Саша Козић, професор српске књижевности и језика у Средњој стручној школи „Милош Црњански” у Кикинди. Дипломирао Српску књижевност и језик на Филозофском факулету у Новом Саду. Друга награда за есеј додељена је раду „Песма без речи” Владислава Петковића Диса (шифра: 13). Аутор другонаграђеног есеја је Катарина Пајић из Чачка, студент Филолошког факултета у Београду. Стефан Пајовић из Чачка, свршени студент докторских студија на Филозофском факултету у Новом Саду, добитник је треће награде
за есеј Савременост друштвене критике у поезији Владислава Петковића Диса (шифра: Свини).

Првонаграђени есеј се издвојио добрим интердисциплинарним приступом у коме је свеобухватније указано на везу Дисове поезије и филозофије Артура Шопенхауера. Аутор је посебне утицаје пронашао у песмама „Јутарња идила”, „Песма”, „Стара песма”, „Прва звезда”, „Утопљене душе”, налазећи у њима и посредне утицаје Прустових идеја о пролазности бића. Најјачи утицај Шопенхауера откривен је у „Тамници”, где се уочава истоветна линија поимања света као воље и проналажење сопства у објектима непосредног окружења. Награђени есеј је отворио нове путеве за тумачење Дисове поезије и филозофије, доприносећи ширем хуманистичком и друштвеном карактеру овог песништва.

Друга награда је додељена раду „Песма без речи” Владислава Петковића Диса, јер је наведени есеј написан на завидном научном
и академском нивоу. Есеј на примеру једне мање познате песме указује на свеукупне поетичке особине Дисовог песништва и у томе је значајан допринос овог рада. Рад је писан кохерентно и
представља добру основу за већу аналитичку и синтетичку целину.

Аутор есеја Савременост друштвене критике у поезији Владислава Петковића Диса на оригиналан начин указује на односе Дисове друштвене савремености и критичког гласа који није до сада посебно истакнут. У песми „Наши дани” аутор есеја открива универзалност Дисове друштвене критике и „наивни оптимизам” овога песника. На основу увида у радове пристигле ове године, закључујемо да се пред нама нашао релативно мали број радова, али са оригиналним приступима, добром методологијом, писан академским стилом. У њима је изворност нових идеја и
интердисциплинарност приступа преовладала над устаљеним добро писаним есејима са коректном научном апаратуром. Од три награђена рада, два су усмерена на филозофију и друштвену критику, што помера фокус тумачења Дисове поетике и стила ка другим дисциплинама (филозофији, политици, психологији).

Дисово сабеседништво са Шопенхауеровом филозофијом

                                                                   (одломак)

Само то проналажење сопства у објектима непосредног окружења јесте свест о једном и једној вољи, а стих који истиче да лирски субјект осећа свој дух у „свему како моћно спава” може бити
узет као воља која широм пространстава обитава у одређеним бићима и предметима чекајући само на то да буде ослобођена. Ипак, и насупот тој животној снази и вољи за животом, за Диса је, као и за Шопенхауера, живот патња и мучење, због чега је јединци потребно да често прибегава сновима и њиховим пределима, где је сам сан у Дисовој поезији свеза са смрћу и спокојем које биће у њој стиче. Патња и мучење назиру се у свим аспектима људског постојања, мучан је долазак бића на свет, мучан је његов живот у ком у сваком тренутку може да се умре и остане без драгих особа, око њега су болести и разноврсне опасности, а нјмучнија је пролазност бића, губитак младости, а са њом и тренутака из прошлости који су остали овековечени у успоменама и који баш због те њихове неповратности највише боле и муче биће. Уз све то, само биће има одређену вољу и хтење који га нагоне да напири своје потребе што често остају ускраћене за оно за чиме биће сеже. То је мртво време о ком Дис у својим песмама говори, прошли тренуци, весели часи што су ишчезли, мртви дани, стари дани, умрли дани. То је сукоб субјекта са пролазношчу и стицање свести о истој. То је људско проклетство које Дисова песничка душа, као душа филозофа који је увек близак поезији, није могла да занемари. Слепи нагон да се живи и нешто стекне кроз покретачку снагу субјекта уједно га чине и живим и несрећним ‒ несрећним што ће се уплести у бескрајни низ хтења, која неће увек моћи да буду задовољена, због чега је и сама људска срећа краткотрајна, будући да она дође али и брзо оде замењена неком другом жељом, идејом или циљем.

Šta do 7. juna, kada na veliku pozorišnu scenu milanovačkog Doma kulture izlazi čuvena Anđelka Prpić, posetioci programa Kulturnog centra mogu da posete, za Telemark najavljuje Dragan Arsić.

Desetorica požeških osnovaca, uglavnom učenika šestog razreda snimila je kratki igrani film pod nazivom: „Specijalne operacije – Zadnji dah“. Premijerna projekcija filma održana je sinoć u požeškom bioskopu.

U likovnom salonu Doma kulture u Čačku sinoć je svečano otvoreno 22. izdanje umetničke manifestacije „Prolećni anale“. Selektroka izložbe, istoričarka umetnosti iz Kraljeva Suzana Novčić izabrala je dela 12 etabliranih umetnika koje publika može pogeldati do 20. juna.

Gradska biblioteka i Odbor 55. Disovog proleća organizovali su sinoć predstavljanje knjige „Uberi me” Jovane Marojević, dobitnice Nagrade „Mladi Dis” za 2017. godinu. Književno veče, simboličnog naziva „Kosmos se iz pupka rađa”, održano je u Omladinskom klubu pri Kanecelariji za mlade.