UPORNOŠĆU POSTAO NAJUSPEŠNIJI SPORTISTA

Da se samo marljivim radom i upornošću postižu rezultati, govori za sada neočekivano uspešna karijera srpskog, čačanskog atletičara

Da se samo marljivim radom i upornošću postižu rezultati, govori za sada neočekivano uspešna karijera srpskog, čačanskog atletičara Ognjena Nikolića. I dok mladi provode isuviše vremena na društvenim mrežama, treninzi i učenje su njegova svakodnevica. Od svoje sedme godine, iako mu ona nije bila prvobitan izbor, počeo je da trenira kraljicu sporta.

Nekako, od malena nisam bio zainteresovan za sport. Nisam pratio fudbal ili košarku, a kamoli atletiku. Međutim, voleo sam oduvek da trčim. To je bilo interesovanje koje me je podstaklo da treniram atletiku, upoznao sam dosta drugova a ono što je meni bilo zanimljivo jeste to što sam dugi niz godina bio najmlađi u klubu. Upravo to me je guralo dalje kako bih mogao da stignem stariju konkurenciju“, kaže Ognjen i dodaje da je od malih nogu donosio medalje sa važnijih takmičenja u školu. „Svima je to bilo zanimljivo, dosta njih je pokušalo da trenira, ali niko nije opstao toliko dugo koliko sam ja“.

Trenutna disciplina mi je 1500 i 3000 metara. Sada, u ovoj konkurenciji, za dve godine očekujem i 5000 kilometara, a ponekad i 800 metara, tako da mi je širok spektar disciplina“, kroz smeh kaže Nikolić.

Screenshot_18

Ognjen Nikolić je već deceniju u atletici i iznova obara sopstvene rekorde.

Do sada mi je definitivno najznačajnija bila prethodna sezona, 2020.godina, dokaz tome je i što me je Srpski atletski savez izabrao za najuspešnijeg mlađeg juniora prošle godine. Distancu od 1500 metara istrčao sam za tri minuta,  pedesetsedam sekundi i sedamdesetosam stotih i na 3000 metara osam minuta, tridesetpet sekudni i 94 stota. Te rezultate sam uspeo da istrčim na seniorskom prvenstvu prošle godine u Novom Pazaru, gde nisam uspeo da zauzmem neko mesto koje je ponelo medalju, ali sam jako zadovoljan tim rezultatima što su u tom trenutku ujedno bili i jedni od najboljih rezultata na Balkanu i u Evropi. Pre malo više od godinu dana prvi put sam ušao u reprezentaciju i otišao na Balkansko prvenstvo u krosu koje se održavalo u Crnoj Gori u Beranama. Zauzli smo treće mesto u ekipnoj konkurenciji, gde sam ja bio drugi najuspešniji iz cele Srbije i ponovo sam bio najmlađi. U Istanbul sam prvi put otišao prošle godine, takođe sa reprezentacijom. To je bilo Međunarodno takičenje pod imenom „Šestomeč“. Zauzeo sam drugo mesto u pojedinačnoj konkurenciji, trčao sam 3000 metara. A moj najznačajniji rezultat je bio pred kraj prethodne godine u speptembru. Išao sam takođe u Istanbul na Balkansko prvenstvo za starije juniore gde sam zauzeo drugo mesto na 5000 metara i četvrto na 3000 metara“ kaže Nikolić.

Pre izgradnje atletske staze, velikog projekta grada Čačka, uislovi za treniranje nisu bili ni približno ovim sada, navodi Nikolić.

Uslovi su bili daleko od idealnih, pre svega, staza je bila, ja mislim starija više od 50 godina, prepuna rupa I tartan je bio jako loš. Međutim I na tome smo bili zahvalni jer dosta gradova uopšte nema nikakvu vrstu tartana, čak ni beton gde bi mogli da treniraju. Sada kada je staza renovirana rezultati su se poboljšali što smo mi I dokazali I jako nam znači. U klubu nas ima oko sedamdeset, od tog broja najviše je dece od 2010.godišta pa do 2015. Nas koji aktivno treniramo je oko 30, a staza nam puno znači jer redovno treniramo na njoj. Od nas starijih pre sveg bih izdvojio Ivanu Ilić, Sanju Đoković, Ivana Uroševića, Marka Milanovića, Borisa Stojanovića, Marijanu Jakovljević, Ognjena Čorbića, a svi mi zajedno uspevamo da ostvarimo rezultate I pomažemo jedni drugima na treninzima”, ističe ovaj mladi atletičar.

Screenshot_19

Atletski klub “ČAAK” ima svega dva trenera.

Glavni I zaduženi za sve nas starije je Dragan Dukanac, a drugi je Srđan Jović koji nam je pomoćni trener I glavni za dečju atletiku. Dukanacje malo stroži od Jovića, ali uvek nalazimo kompromis I oko svega se dogovaramo. Naravno, oni su nama nadređeni I uvek njih treba da slušamo, ali ako se desi da dođe do nekih nesuglasica, to se brzo reši”, zaključuje Ognjen.

Neposlušnosti u ovom sportu nema. Povrede nisu česte ali ukoliko do njih dođe, izisukuju dug oporavak. On je sve svoje vreme posvetio atletici i knjizi. Nosilac Vukove diplome napominje da škola i znanje ne treba da trpe ni zbog čega, ali da profesori imaju puno razumevanja kada sa nastave izostane zbog važnog takmičenja. A najvažnije je osvojio izrastavši u poštenu i marljivu osobu.

glasnije o mladima HD