Mese??na Arhiva: јануар 2021

Da se samo marljivim radom i upornošću postižu rezultati, govori za sada neočekivano uspešna karijera srpskog, čačanskog atletičara Ognjena Nikolića. I dok mladi provode isuviše vremena na društvenim mrežama, treninzi i učenje su njegova svakodnevica. Od svoje sedme godine, iako mu ona nije bila prvobitan izbor, počeo je da trenira kraljicu sporta.

„Nekako, od malena nisam bio zainteresovan za sport. Nisam pratio fudbal ili košarku, a kamoli atletiku. Međutim, voleo sam oduvek da trčim. To je bilo interesovanje koje me je podstaklo da treniram atletiku, upoznao sam dosta drugova a ono što je meni bilo zanimljivo jeste to što sam dugi niz godina bio najmlađi u klubu. Upravo to me je guralo dalje kako bih mogao da stignem stariju konkurenciju“, kaže Ognjen i dodaje da je od malih nogu donosio medalje sa važnijih takmičenja u školu. „Svima je to bilo zanimljivo, dosta njih je pokušalo da trenira, ali niko nije opstao toliko dugo koliko sam ja“.

„Trenutna disciplina mi je 1500 i 3000 metara. Sada, u ovoj konkurenciji, za dve godine očekujem i 5000 kilometara, a ponekad i 800 metara, tako da mi je širok spektar disciplina“, kroz smeh kaže Nikolić.

Ognjen Nikolić je već deceniju u atletici i iznova obara sopstvene rekorde.

„Do sada mi je definitivno najznačajnija bila prethodna sezona, 2020.godina, dokaz tome je i što me je Srpski atletski savez izabrao za najuspešnijeg mlađeg juniora prošle godine. Distancu od 1500 metara istrčao sam za tri minuta,  pedesetsedam sekundi i sedamdesetosam stotih i na 3000 metara osam minuta, tridesetpet sekudni i 94 stota. Te rezultate sam uspeo da istrčim na seniorskom prvenstvu prošle godine u Novom Pazaru, gde nisam uspeo da zauzmem neko mesto koje je ponelo medalju, ali sam jako zadovoljan tim rezultatima što su u tom trenutku ujedno bili i jedni od najboljih rezultata na Balkanu i u Evropi. Pre malo više od godinu dana prvi put sam ušao u reprezentaciju i otišao na Balkansko prvenstvo u krosu koje se održavalo u Crnoj Gori u Beranama. Zauzli smo treće mesto u ekipnoj konkurenciji, gde sam ja bio drugi najuspešniji iz cele Srbije i ponovo sam bio najmlađi. U Istanbul sam prvi put otišao prošle godine, takođe sa reprezentacijom. To je bilo Međunarodno takičenje pod imenom „Šestomeč“. Zauzeo sam drugo mesto u pojedinačnoj konkurenciji, trčao sam 3000 metara. A moj najznačajniji rezultat je bio pred kraj prethodne godine u speptembru. Išao sam takođe u Istanbul na Balkansko prvenstvo za starije juniore gde sam zauzeo drugo mesto na 5000 metara i četvrto na 3000 metara“ kaže Nikolić.

Pre izgradnje atletske staze, velikog projekta grada Čačka, uislovi za treniranje nisu bili ni približno ovim sada, navodi Nikolić.

“Uslovi su bili daleko od idealnih, pre svega, staza je bila, ja mislim starija više od 50 godina, prepuna rupa I tartan je bio jako loš. Međutim I na tome smo bili zahvalni jer dosta gradova uopšte nema nikakvu vrstu tartana, čak ni beton gde bi mogli da treniraju. Sada kada je staza renovirana rezultati su se poboljšali što smo mi I dokazali I jako nam znači. U klubu nas ima oko sedamdeset, od tog broja najviše je dece od 2010.godišta pa do 2015. Nas koji aktivno treniramo je oko 30, a staza nam puno znači jer redovno treniramo na njoj. Od nas starijih pre sveg bih izdvojio Ivanu Ilić, Sanju Đoković, Ivana Uroševića, Marka Milanovića, Borisa Stojanovića, Marijanu Jakovljević, Ognjena Čorbića, a svi mi zajedno uspevamo da ostvarimo rezultate I pomažemo jedni drugima na treninzima”, ističe ovaj mladi atletičar.

Atletski klub “ČAAK” ima svega dva trenera.

“Glavni I zaduženi za sve nas starije je Dragan Dukanac, a drugi je Srđan Jović koji nam je pomoćni trener I glavni za dečju atletiku. Dukanacje malo stroži od Jovića, ali uvek nalazimo kompromis I oko svega se dogovaramo. Naravno, oni su nama nadređeni I uvek njih treba da slušamo, ali ako se desi da dođe do nekih nesuglasica, to se brzo reši”, zaključuje Ognjen.

Neposlušnosti u ovom sportu nema. Povrede nisu česte ali ukoliko do njih dođe, izisukuju dug oporavak. On je sve svoje vreme posvetio atletici i knjizi. Nosilac Vukove diplome napominje da škola i znanje ne treba da trpe ni zbog čega, ali da profesori imaju puno razumevanja kada sa nastave izostane zbog važnog takmičenja. A najvažnije je osvojio izrastavši u poštenu i marljivu osobu.

Odličan nastup na ovom međunarodnom atletskom seniorskom mitingu imalo je dvoje čačanskih juniora. Veoma težak zadatak imala je Ivana Ilić u trci na 60 metara. Fantastičnom trkom u kvalifikacijama i rezultatom 7,71 sekundi izborila se za finale gde je zauzela 4 mesto rezultatom 7,69 sekundi što je za 0,01 sekund slabije od njenog ličnog rekorda. Ovo, sada već prepoznatljivo ime srpske atletske scene, odjeknulo je I van granica naše zemlje. Osamnaestogodišnja Milanovčanka došla je pre 5 godina u atletski klub ČAAK I od tada ne prestaje da niže postignuća I medalje. Ističe da su se izgadnjom nove ateltske staze stekli izuzetni uslovi za treniranje.

“Kada nije bilo atletske staze zaista nam je bilo teško da radimo. Stara je bila dosta oštećena I mogli smo da se povredimo. Već sada kada ima staza, nadam se da ćemo ove sezone da imamo dobre rezultate I da opravdamo uslove koje smo dobili izgradnjom atletske staze”, kaže Ivana.

Godina za nama bila je teška, a Ivana govori kako je trenirala tokom koronavirusa.

“Godina je bila jako čudna, dosta takmičenja je bilo otkazano ili pomereno. Bilo je jako teško jer nisam dolazila u Čačak već sam kod kuće sama trenirala”, napominje Ilić.

Idol joj je, a ko bi drugi bio, nego Ivana Španović. U svet atletike je, kaže, ušla zbog sestre koja je intenzivno trenirala u čačanskom atletksom klubu, koja joj je sada I najveća podrška, ali I nadzor prilikom treniranja kod kuće. Zaslužan za njene uspehe je I trener Dragan Dukanac pod čijim budnim okom ona odrađuje vrlo naporne treninge.

“U našem klubu ima dva trenera, Dragan Dukanac I Srđan Jović. Srđan radi sa malom decom I zaista je njima posvećen, a Dragan Dukanac radi sa nama starijima I svaki naš uspeh je I njegov uspeh, jer se I on maksimalno posvetio I odriče se nekih stvari da bi dolazio na treninge, išao sa nama na pripreme, ali sve se to na kraju isplati”, kaže Ivana. Na naše pitanje da li nekada dolazi do sukoba ili sučeljavanja mišljenja, ova atletičarka kaže da to postoji kako u sportu tako I u svakodnevnom životu. “Mi smo oboje blizanci u hosroskopu pa s ečesto ne slažemo oko mišljenja, ali na kraju sve sredimo”, kaže ona kroz smeh.

“Trudimo se zajedno, naravno, dopunjujemo jedno drugo. Sigurno je da sam ja pronašao način rada koji njoj odgovara, a  ona je vrlo veliki talenat, veoma ozbiljan sportista I nadam se da će zaista postići veliki uspeh. Što se tiče nesuglasica, to je kao I u svakom poslu. Tamo gde ljudi mnogo žele I hoće da naprave veliki rezultat, sigurno da dolazi I do nesuglasica, ali naravno da ih prevazilazimo”, ističe zadovoljno njen trener Dragan Dukanac.

Nakon jednog pada sa veoma ozbiljnim povredama, Ivana je postal, kako I sama kaže, još upornija I tvrdoglavija, a upravo taj pad doprineo je da obara sopstvene rezultate.

“To je bilo na prvenstvu Balkana prošle godine u Istanbulu. Trčala sam 100 metara finale, videla sam da sam prva, ali sam videla I da konkurencija sustiže, mnogo sam se “ubacila” u cilj I nekako sam izgubila korak. Pala sam I jako sam udarila glavom. Nakon toga trebalo je da trčim štafetu. Ja sam je osvojila, pobedile smo, iako sam sve vreme razmišljala o tome šta ako opet budem pala. To mi je ostalo u veoma lošem sećanju, ali sam se, svakako, vratila sa dve zlatne medalje”, kaže šampionka.

Ivana se već upisala u liste državnih rekorderki mlađih pionirki, starijih pionirki i mlađih juniorki, a nesumnjivo je da će nastaviti da niže uspehe u godinama koje dolaze, tim pre što želi da u svetu sporta ostane čitav svoj život.